Naučnici rešili zašto mnogi STRASTVENI PUŠAČI nikad ne obole od raka pluća

Pušenje cigareta je faktor rizika broj jedan za rak pluća , a duvanski proizvodi uzrokuju do 90 posto smrtnih slučajeva od raka pluća u Sjedinjenim Državama

Bez sumnje, najsigurniji način da se zaštitite od raka pluća je izbegavanje pušenja cigareta, a ipak, u isto vreme, takođe je tačno da nisu svi doživotni pušači osuđeni na razvoj raka.

U stvari, velika većina nije. Naučnici su se dugo pitali zašto, a nova studija dodaje težinu ideji da genetika ima ulogu. Među ljudima koji puše, ali nikada ne razviju rak pluća, istraživači su otkrili inherentnu prednost. Čini se da je manje verovatno da će ćelije koje oblažu njihova pluća mutirati tokom vremena. 

SLABOST ORGANIZMA ODREĐUJE GENETIKA: Majčini geni presudni, ovih deset bolest nasleđujemo od nje!

Nalazi sugerišu da su geni za popravku DNK aktivniji kod nekih pojedinaca, što može zaštititi od pojave raka, čak i kada se cigarete redovno puše. U studiji su korišćeni genetski profili uzeti iz bronhija 14 ljudi koji nikad nisu pušili i 19 lakih, umerenih i teških pušača.

Površinske ćelije sakupljene iz pluća učesnika sekvencionirane su pojedinačno da bi se izmerile mutacije u njihovim genomima.

- Ove ćelije pluća opstaju godinama, čak i decenijama, i stoga mogu da akumuliraju mutacije kako sa godinama tako i sa pušenjem“, objašnjava epidemiolog i pulmolog Sajmon Spivak sa Medicinskog koledža Albert Ajnštajn.

- Od svih tipova ćelija pluća, ove su među najverovatnije da će postati kancerogene."

Prema rečima autora, nalazi „ nedvosmisleno pokazuju “ da se mutacije u ljudskim plućima povećavaju sa prirodnim godinama starosti, a kod pušača oštećenje DNK je još značajnije.

Duvanski dim je dugo bio povezan sa izazivanjem oštećenja DNK u plućima, ali nova studija je pokazala da nisu svi pušači u istom čamcu.

Dok je količina koju je neko popušio bila povezana sa povećanjem stope mutacije ćelija, nakon ekvivalenta od oko 23 godine pušenja kutije dnevno, taj rizik miruje.

- Najveći pušači nisu imali najveće opterećenje mutacijom“, kaže Spivak. 

"Naši podaci sugerišu da su ovi pojedinci možda preživeli toliko dugo uprkos svom teškom pušenju jer su uspeli da potisnu dalje nakupljanje mutacija. Ovo izjednačavanje mutacija moglo bi da proiziđe iz toga što ovi ljudi imaju veoma stručne sisteme za popravku oštećenja DNK ili detoksikaciju dima cigareta ."

U RANOJ FAZI MELANOM JE MOGUĆE IZLEČITI ZA 15 MINUTA: Promene koje treba pratiti na svom telu

Nalazi bi mogli pomoći da se objasni zašto 80 do 90 posto doživotnih pušača nikada ne razvije rak pluća. To bi takođe moglo pomoći da se objasni zašto neki ljudi koji uopšte ne puše razviju tumore. 

Dok se čini da toksični duvanski dim izaziva dodatne mutacije ćelija u plućima, da li se ove mutacije razvijaju u tumore zavisi od toga koliko dobro telo može da popravi DNK ili smanji oštećenje DNK.

Geni koji se bave popravkom DNK mogu biti nasleđeni ili stečeni, a smanjivanje gena za popravku je bilo povezano sa razvojem tumora  u prethodnim istraživanjima.

Geni nisu jedini faktori koji utiču na rizik od raka kod osobe. Faktori životne sredine kao što je ishrana takođe mogu uticati na hranljive materije u telu koje utiču na razvoj tumora.

Ono što čini telo pojedinca boljim u popravljanju DNK još uvek je predmet rasprave i verovatno je komplikovano, ali nova otkrića sugerišu da je ovaj proces usko vezan za razvoj raka pluća.

„Sada želimo da razvijemo nove testove koji mogu meriti nečiji kapacitet za popravku ili detoksikaciju DNK, što bi moglo da ponudi novi način za procenu nečijeg rizika od raka pluća“, kaže genetičar Jan Vijg. Studija je objavljena u časopisu Nature .

SKINI APLIKACIJU