Otkrijte za šta se koriste kostikosteroidi i koje su njihove nuspojave

Glavne vrste antiinflamatornih lekova koji se koriste u terapiji velikog broja oboljenja su kortikostroidi, neki od naših glavnih prirodnih saveznika u borbi protiv infekcija i ozbiljnih dijagnoza.

Kortikosteroidi (glukokortikoidi), predstavljaju steroidne hormone koji se fiziološki luče u kori nadbubrežne žlezde pod uticajem hipotalamusa i hipofize. Ovaj proces najvećim delom se odvija ujutru, a u manjoj meri popodne. Farmakoterapija kortikosteroidima obuhvata fiziološku supstituciju primenom nižih doza. Daleko češće, primenom supraterapijskih doza, ovi lekovi se primenjuju u cilju postizanja imunosupresivnog i antiinflamatornog delovanja.

Kortikosteroidi su lekovi koji veoma podsećaju na kortizol, hormon koji naše nadbubrežne žlezde proizvode prirodno. Kortikosteroidi se često nazivaju skraćenim terminom „steroidi“ iako nisu steroidna jedinjenja povezana sa muškim hormonima, koje neki sportisti zloupotrebljavaju.

KORONA, VIRUS I GRIP HARAJU SRBIJOM: Dr Grujičić apeluje da primenjujemo prevenciju

Kortikosteroidi se koriste za lečenje reumatoidnog artritisa, inflamatorne bolesti creva (IBD), astme, alergija i mnogih drugih stanja.

Ovi lekovi takođe pomažu u suzbijanju imunološkog sistema kako bi se sprečilo odbacivanje organa kod primaoca transplantacije.

Bezbednost primene kortikosteroida je u velikoj meri povezana sa prestankom terapije ovim preparatima. Prekid njihovog uzimanja mora biti postepen, kako ne bi izazvao poremećaj funkcije hipotalamusa i hipofize. To bi za posledicu imalo atrofiju i poremećaj lučenja hormona kore nadbubrežne žlezde.

Takođe je važno izbegavati primenu kortikosteroida na lice zbog mogućih atrofičnih promena. Na kraju, preparati kortikosteroida se ne primenjuju lokalno kod povreda oka, povreda rožnjače naročito, jer sprečavaju proces zarastanja.

Neki uobičajeno korišćeni kortikosteroidi su:

Kortizon
Hidrokortizon
Sterapred (prednizon)
medrol (metilprednizolon)
orapred (prednizolon)
Kortikosteroidi se nalaze u različitim farmaceutskim formulacijama kao što su:
tablete
inhalacioni preparati
kreme za kožu
veštačke suze
kapi za uši
injekcije
intravenska infuzija.

PSIHOLOG UPOZORAVA: "Garantujem da su kod 50 odsto ljudi ti lekovi NEPOTREBNI" - U SRBIJI DVE KUTIJE ANTIDEPRESIVA PO STANOVNIKU!

Kortikosteroidi su lekovi koji imitiraju dejstvo kortizola, hormona koji se prirodno nalazi u telu. Ovi lekovi smanjuju upalne procese i deluju na imuni sistem. Kortikosteroidi se razlikuju od anaboličkih steroida, koje sportisti ponekad koriste (i zloupotrebljavaju).

Ova grupa obuhvata lekove čija uloga je imitacija dejstva hormona kortizola koji se nalazi u našem organizmu.

Kortikosteroidi deluju tako što smanjuju upalu i aktivnost imunog sistema. Upala je proces u kome bela krvna zrnca i hemikalije u telu mogu zaštititi od infekcije i stranih supstanci kao što su bakterije i virusi. U određenim bolestima, međutim, odbrambeni sistem tela (imuni sistem) ne funkcioniše kako treba. Ovo može prouzrokovati da upala deluje protiv tkiva tela i izazove oštećenje.

Kortikosteroidi smanjuju proizvodnju hemikalija koje izazivaju upalu. Ovo pomaže da oštećenje tkiva bude što je moguće manje. Oni takođe smanjuju aktivnost imunog sistema utičući na način rada belih krvnih zrnaca.

Kortikosteroidi se koriste u lečenju određenih reumatoloških inflamatornih stanja, kao što su:

Sistemski vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova)

Miozitis (zapaljenje mišića)

Reumatoidni artritis (hronični inflamatorni artritis)

Sistemski eritematozni lupus (generalizovana bolest uzrokovana abnormalnom funkcijom imunog sistema)

Koriste se za lečenje različitih bolesti kao što su artritis, astma, alergije, promene na koži u vidu osipa ili ekcem, autoimune bolesti kao što je multipla skleroza (MS) ili lupus, inflamatorne bolesti creva, kao što su ulcerozni kolitis ili Kronova bolest i rak.

Kortikosteroidi se koriste za lečenje mnogih stanja u kojima odbrambeni sistem tela ne funkcioniše ispravno i uzrokuje oštećenje tkiva. Kortikosteroidi mogu biti glavna terapija za određene bolesti. Za druga stanja se mogu koristiti samo umereno ili kada druge mere nisu bile uspešne.

ULJE ZA SVE: Leči kožna oboljenja, čisti jetru, ubija viruse i bakterije

Ako se kortikosteroidi uzimaju duži vremenski period lekar savetuje ishranu sa manje soli i kalijuma. Savetuje se dodatno unošenje proteina, a unos kalorija treba da bude ograničen zbog mogućeg povećanja telesne težine. 

Grejpfrut i sok od grejpfruta se ne preporučuju tokom terapije kortikosteroidima, jer ometaju delovanje ovih lekova.

Neželjeni efekti kortikosteroida su brojni i variraju u zavisnosti od doze, dužine upotrebe lekova i opšteg zdravlja i starosti pojedinca koji uzima lekove. Neželjeni efekti kortikosteroida mogu da budu:

Povećanje telesne težine
Povećana glad ili žeđ
Učestalo mokrenje
Promene raspoloženja
Zamagljen vid
Slabost mišića
Usporen rast (kada ga koriste deca)
Povećana maljavost
Bubuljice
Lako stvaranje modrica
Otečeno, natečeno lice
Osteoporoza
Visok krvni pritisak
Pogoršanje dijabetesa
Nervoza
Nemir
Uznemiren stomak
Problemi sa spavanjem
Zadržavanje vode
Otok
Katarakta ili glaukom
Infekcije kože i vagine, posebno sa gljivicom Candida

Simbol života i zdravlja: Nezaobilazno drvo za svako dvorište

Kortikosteroidi usporavaju zarastanje rana i povećavaju sklonost za razvoj teških oblika infekcija posredovanih T-limfocitima (gljivične, virusne infekcije i tuberkuloza). Zbog smanjene sinteze proteina, može doći do poremećaja koagulacije i povećana je sklonost ka krvarenju. Pri dugotrajnoj sistemskoj primeni, dovode do poremećaja glikoregulacije i dijabetesa. 

Mogu izazvati i teške oblike poremećaja centralnog nervnog sistema poput depresije, euforije, psihotične reakcije i epileptičnih napada. I pored velikog broja potencijalnih neželjenih dejstava kortikosteroida, apsolutne kontraindikacije za njihovu primenu ne postoje. Neophodan je oprez kod pacijenata kod kojih već postoji neko stanje koje može biti pogoršano primenom ovih lekova, kada je neophodna procena odnosa rizika i koristi njihove primene.

Neka stanja se mogu značajno pogoršati hroničnom sistemskom upotrebom ovih lekova (peptički ulkus, dijabetes, infekcije, osteoporoza i većina kardiovaskularnih oboljenja – arterijska hipetenzija i srčana insuficijencija). Čak i kada se primenjuju lokalno, mogu izazvati ozbiljne neželjene reakcije.


Glas javnosti/N02S

SKINI APLIKACIJU