Pet razloga zašto bi trebalo da prošetate posle večere
Autor: Glas javnosti
Iako nakon večere većina nas želi odmor i krevet, kratka večernja šetnja može nam doneti značajne zdravstvene koristi - čak i samo nekoliko minuta aktivnosti nakon obroka može pokrenuti niz pozitivnih procesa u telu.
Ne samo da pomaže u smanjenju rizika od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, već i doprinosi boljem varenju i ukupnoj dugovečnosti.
Večernjim šetnjama pokrećete svoje telo, što je uvek dobra opcija kada želite da vodite računa o zdravlju, a u isto vreme postepeno aktivirate niz pozitivnih procesa u telu. Samo nekoliko minuta hodanja nakon obroka može postati zdravi dodatak vašem životnom stilu, i to bez potrebe za zamornim treninzima koji oduzimaju mnogo vremena. Najveće prednosti koje šetnja nakon večere donosi su:
Zdravlje creva
Lagana fizička aktivnost u večernjim satima može sniziti rizik od raka debelog creva iz nekoliko razloga - kretanje smanjuje hronične upale, snižava krvni pritisak i podstiče bolji metabolizam, a vežbanje takođe utiče na kvalitet sna, što dodatno umanjuje stres u organizmu.
Jedna analiza zdravstvenog stanja 86.000 ljudi pokazala je da je aktivnost poput hodanja (posebno oko 8 časova ujutru i 18 časova uveče) povezana sa 10 odsto manjim rizikom od raka debelog creva.
Hodanje takođe reguliše telesnu težinu, aktivira imunološke ćelije koje se bore protiv potencijalno opasnih promena i podržava prirodne mehanizme tela u uništavanju oštećenih ćelija.
Smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2
Brza šetnja, posebno posle obroka, pomaže da se izbegne nagli skok šećera u krvi, jer organizam brže koristi glukozu, što umanjuje šanse za razvoj dijabetesa. Kretanje takođe umanjuje masne naslage i upale u tkivima, što doprinosi boljoj kontroli šećera i masti u krvi.
Čuva zdravlje mozga i smanjuje rizik od demencije
Hodanje nije važno samo za telo, već i za mozak. Studije ukazuju da redovno kretanje može smanjiti rizik od kognitivnog pada i demencije. Analiza zdravlja i životnih navika oko 80 hiljada ljudi pokazala je da osobe koje su u proseku pravile oko 3.800 koraka dnevno imale su četvrtinu manje šanse da obole u odnosu na one koji su vodili pretežno sedeći stil života.
Još bolji rezultati uočeni su kod onih koji su dnevno prelazili blizu 10.000 koraka - njihov rizik od gubitka pamćenja i kognitivnih sposobnosti bio je za 50 odsto manji.
Kod starijih ljudi, hodanje usporava smanjivanja mozga, a ponekad čak i deluje na povećanje delova mozga zaduženih za pamćenje. Ovaj efekat je povezan sa boljim kognitivnim sposobnostima u poznijim godinama.
Poboljšava zdravlje srca
Čak i relativno kratke šetnje smanjuju rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, a redovno kretanje snižava krvni pritisak i utiče na bolji odgovor organizma na masnoće iz obroka.
Dugogodišnje praćenje više od 200.000 ljudi pokazalo je koliko i manji koraci mogu biti značajni za zdravlje. Iako je korist veća što više hodamo, čak i 2.300 koraka dnevno bilo je dovoljno da se rizik od smrtnog ishoda usled srčanih i vaskularnih bolesti smanji. Svako dodatnih 500 koraka - otprilike koliko traje jedna kratka, petominutna šetnja - smanjila je rizik za sedam odsto, što potvrđuje da i mala promena u dnevnoj rutini može imati veliku korist.
Može produžiti život
Osobe starije od 60 godina koje vode manje aktivan život mogu značajno produžiti svoj životni vek ako uvedu samo desetominutne brze šetnje u svakodnevicu, pokazalo je jedno britansko istraživanje. Za žene, to može značiti u proseku skoro godinu dana dužeg života, a za muškarce oko godinu i po. Koristi su još veće ako šetnja traje pola sata dnevno, što pokazuje koliko i jednostavna promena navike može biti moćna za očuvanje zdravlja i dugovečnosti, prenosi "Telegraf".
SKINI APLIKACIJU
