Ishrana igra glavnu ulogu u proizvodnji kao i nagomilavanju triglicerida u našem telu. Naime, oni se u organizam direktno unose hranom koja je bogata masnoćama (ulje, puter, druge vrste masti). Organizam oslobađa energiju iz triglicerida, koji se dalje putem krvi šalju do naših tkiva.
Poremećaj nivoa triglicerida, samostalno ili u kombinaciji sa visokim holesterolom što je čest slučaj, ozbiljno povećava rizik ne samo od srčanog i moždanog udara, već i od pankreatitisa (upala pankreasa). Visoki trigliceridi su u direktnoj vezi sa većim rizikom i od metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2.
Žitarice proklijalih, odnosno celih zrna (ovas/ovsena kaša, heljda, ječam i proso) prepoznate su u studijama kao hrana sa velikom potencijalnom ulogom u smanjenju rizika od srčanih bolesti i regulaciji nivoa masnoća u krvi.
Iako je potrebno još istraživanja, pokazalo se da je nezaslađena ovsena kaša efikasna u smanjenju ukupnog holesterola i nivoa šećera u krvi. Takođe, postoje dokazi da heljda, ječam i proso mogu da utiču na smanjenje triglicerida čak do 74 odsto.
Masne ribe poput sardina, lososa, skuše i haringe su važni izvori omega-3 masti, koje snižavaju vrednosti triglicerida. Omega-3 masne kiseline su vrsta zdravih masti. Osim što su neophodne za zdravlje ćelijskih membrana, takođe pomažu u smanjenju upalnih procesa, poboljšavaju zdravlje creva i mozga i snižavaju nivo holesterola.
Pokazalo se da redovno konzumiranje masne ribe, za razliku od nemasne poput bakalara ili nemasnog mesa, značajno snižava nivoe triglicerida.
U studiji iz 2016. godine objavljenoj u National Library Of Medicine, konzumiranje 750 grama masne ribe nedeljno tokom 4 sedmice snizilo je nivo triglicerida i nekoliko faktora rizika za dijabetes tipa 2 i bolesti srca.
Meta analiza 46 studija pokazala je je da konzumiranje sojinih proteina, uključujući izolovani sojin protein i sojine izoflavone, značajno smanjuje povišene nivoe triglicerida. Dnevni unos od najmanje 25 grama sojinih proteina bio je najefikasniji u snižavanju ovih masti u krvi.
Soja, edamame, tofu i tempeh su odlični izvori izoflavona, jedinjenja koje utiče na smanjenje nivoa triglicerida, kontrolu težine i smanjenje simptoma menopauze. Fermentisana soja ima jak efekat kada se koristi kao zamena za životinjske proteine.
Beli luk je jedan od uobičajenih preporučljivih sastojaka za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Ima antihiperlipidemijska svojstva, odnosno studijama dokazane sposobnosti da smanji nivoe triglicerida i holesterola.
U studiji na 40 osoba sa metaboličkim sindromom, uzimanje 100 mg po kg telesne težine sirovog, zgnječenog belog luka dva puta dnevno tokom 4 nedelje, značajno je smanjilo nivo triglicerida. U drugoj studiji, uzimanje 2 grama belog luka u prahu dnevno tokom 40 dana smanjilo je nivoe triglicerida, kao i ostalih metaboličkih markera.
Glas javnosti/E klinika