Studija objavljena u petak u časopisu Sajens (Science) otkrila je da smanjenje šećera u prvih 1.000 dana nakon začeća – tokom trudnoće i prve dve godine života – može smanjiti rizik od hroničnih bolesti u odraslom dobu, piše CNN.
Istraživači su otkrili da smanjenje potrošnje šećera u ovom periodu smanjuje rizik od dijabetesa tipa dva za oko 35 odsto i rizik od visokog krvnog pritiska za otprilike 20 odsto.
Takođe su otkrili da se ove bolesti mogu odložiti za četiri, odnosno dve godine.
Istraživački tim je pogledao podatke pre i posle završetka racionisanja šećera u Velikoj Britaniji iz perioda od Drugog svetskog rata do septembra 1953. godine.
U januaru 1940. Ujedinjeno Kraljevstvo je počelo da racioniše kako bi omogućilo „pravednu podelu“ hrane tokom ratne nestašice, prema Carskim ratnim muzejima. Pristup hrani poput šećera, masti, slanine, mesa i sira bio je ograničen.
Kada je u septembru 1953. godine okončano racioniranje šećera i slatkiša, prosečna dnevna potrošnja šećera u Velikoj Britaniji skoro se odmah udvostručila, sa oko 40 grama na 80 grama.
Istraživači su pogledali zdravstvene podatke iz Britanske Biobanke, velike biomedicinske baze podataka i istraživačkog resursa koji dugo prati ljude, na otprilike 60.183 učesnika rođenih između oktobra 1951. i marta 1956. godine, pre i nakon završetka racioniranja, kako bi utvrdili efekte tako velikog povećanja potrošnje šećera.
„Racioniranje šećera stvorilo je zanimljiv prirodni eksperiment“, rekla je Tadeja Gracner, vodeći autor studije i viši ekonomista u Centru za ekonomiju i društvena istraživanja na Univerzitetu Južne Kalifornije.
Analiza šestogodišnjeg perioda pokazala je smanjenje rizika od gojaznosti za 30 odsto kod beba koje su začete ili rođene tokom racionalizacije, uz brži porast dijabetesa tipa dva i hipertenzije kod onih nakon prestanka obroka šećera.
Studija je takođe otkrila da ograničavanje potrošnje šećera u materici i u ranom životu može smanjiti „doživotnu preferenciju“ za slatkišima, pri čemu samo in utero racionisanje čini otprilike jednu trećinu smanjenja rizika.
„Stvoreni smo da volimo slatke stvari od trenutka rođenja“, rekao je dr Mark Korkins, šef odeljenja pedijatrijske gastroenterologije i profesor pedijatrije na Univerzitetu u Tenesiju, koji nije bio uključen u novo istraživanje.
Vekovima, rekao je, ljudi su se okretali voću da bi zadovoljili svoju želju za slatkim, dok su usput dobijali vitamine i minerale.
Sada je šećer rafinisan i koncentrisan do tako visokog nivoa da većina ljudi više voli komad čokoladne torte od breskve, rekao je on.
Ove visoke stope potrošnje brzo utiču na naša tela.
„Kada konzumirate više šećera, to menja način na koji vaš metabolizam funkcioniše, a vi počinjete da ga deponujete i čuvate. Napravljeni smo da čuvamo hranu za periode gladi. Više nemamo periode gladi, pa ga sada skladištimo kao salo“, rekao je Korkins.
Količina šećera koji se konzumira u SAD je „izuzetno velika“, primetio je.
Prema saveznim smernicama za ishranu Amerikanaca 2020-2025, svako od dve godine ili stariji treba da ograniči dnevni unos dodatog šećera na manje od 10 odsto ukupnih kalorija. Praćenje ovih smernica može biti teško, rekla je Gracner.
„Šećer je dodat svuda, čak i u hrani za bebe i malu decu, a deca su bombardovana TV reklamama za slatke grickalice. Iako je poboljšanje nutritivne pismenosti među roditeljima i starateljima ključno, takođe bi trebalo da držimo kompanije odgovornim da preformulišu hranu za bebe sa zdravijim opcijama i regulišu marketing i cene slatke hrane namenjene deci“, kazala je Gracner.
Istraživači u novoj studiji kažu da trudnice i dojilje konzumiraju više od tri puta preporučenu količinu dodanog šećera, u proseku premašujući 80 grama dnevno.
Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti takođe upozoravaju da mnoga deca uzrasta od jedne do pet godina ne unose dovoljno voća i povrća dnevno, ali redovno konzumiraju slatke napitke.
Glas javnosti/ N01S