SVI GA IMAMO U DEFICITU: Da li je zaista ključan u usporavanju starenja?
Autor: Glas javnosti
Opšti pad fizičke snage i pokretljivosti– prva klinička karakteristika koju lekari obično prepoznaju u starenju.
Vitamin D je dugo bio omiljen kandidat i saveznik izgradnje mišića i kostiju, koji se obično troše ili slabe kako starimo. Studije pokazuju da se bez dovoljno vitamina D povećava rizik od gubitka mišića i padova koji su češći sa godinama.
Sada se otvaranja pitanje da li bi uzimanje dodatka vitamina D pomoglo u usporavanju starenja i slabljenja kostiju?
Karakteristike starenja čine dugu listu ćelijskih promena, uključujući kraće telomere, nestabilne gene, molekularne oznake na našoj DNK i hronične upale. Ali, kako Karmelinda Ruđero, specijalista gerijatrije sa Univerziteta u Peruđi u Italiji, i kolege objašnjavaju u svom radu, ova obeležja su „neverovatno složeni i veoma međusobno povezani“ procesi koje nije tako lako otkriti kao opšti pad fizičke snage i pokretljivosti– prva klinička karakteristika koju lekari obično prepoznaju u starenju.
Vitamini iz hrane nedovoljni
Kliničari su decenijama preporučivali dodatke vitamina D za osobe sa osteoporozom i kako bi se sprečili prelomi kostiju, jer je nedostatak vitamina D povezan sa tim stanjima. To ima smisla, jer vitamin D pomaže u apsorpciji kalcijuma. Iako se vitamin D nalazi u određenim namirnicama, može biti teško dobiti dovoljno iz ishrane ili ako se ne izlažete suncu dovoljno.
Ali, novija klinička ispitivanja su otkrila da dodaci vitamina D ne moraju nužno pomoći u sprečavanju gubitka kostiju i fraktura vezanih za starenje kod inače zdravih ljudi. Slično tome, Ruđero i kolege sastavili su opservacione studije i klinička ispitivanja koja su ispitivala potencijalne efekte vitamina D na biološke karakteristike starenja i otkrili da nedostaju dokazi:
„Do danas, dokazi su oskudni kod ljudi i uglavnom se zasnivaju na pretkliničkim modelima“.
eke studije sugerišu da vitamin D može da uspori epigenetsko starenje, jer su ljudi sa niskim nivoom vitamina D biološki stariji od onih sa adekvatnim nivoima. Dodatak vitamina D takođe može pomoći u smanjenju oštećenja DNK, ali izgleda da nema uticaja na dužinu telomera.
Takođe postoji vrlo malo dokaza o tome koja doza ili u kom uzrastu suplementi vitamina D mogu imati efekta, jer postoji tako malo studija na ljudima, a nalazi su pomešani. Neke studije sugerišu da bi uzimanje određene doze vitamina D bilo bezbedno za opštu populaciju, ali to možda nije tačno za sve.
Istraživanja pokazuju da uzimanje velikih doza vitamina D može biti štetno. Dodaci vitamina D takođe mogu da stupe u interakciju sa lekovima na recept, kao što su statini za snižavanje holesterola.
I dok bi moglo izgledati logično da se dopunjuje nizak nivo vitamina D, stručnjaci kažu da konzumiranje više vitamina u obliku suplemenata nije nužno bolje za zdravlje. To bi moglo da navede ljude da zanemare druge stvari koje mogu da urade da poboljšaju svoje zdravlje i žive duže, kao što je uravnotežena ishrana ili izlazak napolje, piše Science Alert.
„Uprkos interesovanju za suplementaciju vitamina D kao strategiji koja podržava ljudsku dugovečnost i nekim dokazima o njegovom potencijalu u modulaciji obeležja starenja, još smo daleko od tačke prelaska sa klupe na krevet“, zaključuju Ruđero i kolege.
Glas javnosti/ U01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
