Obuća sprečava stopala, jedan od delova tela najbogatijih nervima, da šalju važne poruke iz okoline u mozak, čime ometaju njegov razvoj, kaže dr Kejsi Flegal, kiropraktičar i član Međunarodnog udruženja za pedijatrijsku kiropraktiku.
Ona dodaje da bebe koriste pet osnovnih čula – dodir, ukus, vid, sluh i miris, koja šalju povratnu informaciju iz okoline svom mozgu i pomažu u razvoju nervnog sistema. Ali postoje još dva senzorna sistema o kojima se retko govori, a to su proprioceptivni sistem i vestibularni sistem.
Propriocepcija nam daje mogućnost da opažamo kretanje i položaj našeg tela u prostoru, dok je vestibularni sistem odgovoran za ravnotežu i koordinaciju. Razvoj oba ova čula u velikoj meri se oslanja na senzorni unos koji primamo bosim nogama, posebno tokom detinjstva i odraslog doba, objasnila je dr Flegal.
Kada se nervni završeci u stopalima (proprioceptori) aktiviraju pritiskom i pokretom, oni šalju signale u mozak koji govore kako je telo orijentisano.
Što više bez obuće na raznim terenima – zemlja, trava, kamenje, pesak, mokro lišće
„Informacije sa proprioceptora se koriste za zaštitu stopala od povreda, ali mozak takođe koristi suptilna prilagođavanja tokom hodanja kako bi zaštitio kosti i zglobove i povećao efikasnost naših pokreta“, objasnio je dr Danijel Hauel, autor knjige „The Barefoot Book“.
Kako kaže dr Flegal „cipele blokiraju ove receptore u razvoju jakih neuroloških puteva i veza“.
Ona dodaje da „roditelji često stavljaju obuću deci čim nauče da hodaju, čak i ranije i na taj način onemogućavaju stimulaciju proprioceptora, ograničavaju pokrete deteta i otežavaju njegovu ravnotežu i koordinaciju – mali mišići i zglobovi na stopalima ne mogu da se prilagode promenljivom terenu“.
„Kada je dete dozvoljeno da bude boso, ono oseća površinu tla, proprioceptori reaguju na pritisak, a male neravnine podloge po kojoj hoda stvara neuromišićnu snagu, razvija prostornu orijentaciju, ravnotežu i koordinaciju“, rekla je ona.
Zašto bi deca što češće i što duže hodala bosa?
Ona savetuje roditeljima da svojoj deci omoguće što više trenutaka bez obuće na raznim terenima – zemlji, travi, kamenju, pesku, mokrom lišću…
„Ovo će im dati odličnu platformu za razvoj viših centara u mozgu odgovornih za emocionalnu kontrolu, rešavanje problema, govor, društvene veštine i samopouzdanje“, kaže dr Flegal.
„Već u petom mesecu trudnoće razvija se jedan od najvažnijih čulnih sistema u telu – vestibularni sistem. Njegova funkcija je da nam kaže u kom je položaju naše telo u odnosu na Zemljinu gravitaciju, u kom pravcu i kojom brzinom. naše telo se kreće ili jednostavno miruje“, objasnila je Vesna Vurušić, prof. rehabilitator na veb stranici Poliklinike za zaštitu djece i mladih Grada Zagreba i dodala:
Ona je dodala da se veoma rano razvija i proprioceptivni senzorni sistem, čiji je zadatak da prikupi informacije iz naših mišića, tetiva i zglobova, a zatim našem mozgu kaže kako se kreću naši udovi i trup, kao i gde se nalaze u prostoru.
„Kada se vestibularni i proprioceptivni sistemi rade, dobro i potpuno radimo svoj posao, imamo dobru kontrolu pokreta glave, stabilno vidno polje, dobar tonus mišića i držanje, sposobni smo da održavamo ravnotežu i generalno uživamo u ljuljanju, vožnji, trčanju…“, objasnila je Vurušić.
Za decu čija je senzorna integracija informacija iz vestibularnog i proprioceptivnog sistema tela loša, veoma je izazovno hodati bez spoticanja ili sudara sa ljudima ili stvarima, mirno sedeti na stolici, šutirati loptu, skakati u more, voziti bicikl, vezivati pertle ili se snalaziti u prostoru nove škole.
Dobro funkcionisanje vestibularnog sistema je takođe ključno za razumevanje svega što gledamo, odnosno razumevanje informacija koje dobijamo putem vizuelnog sistema. Naše oči neselektivno primaju vizuelne informacije iz okoline, baš kao i kamera, ali da bi ono što gledamo očima za nas imalo bilo kakvo značenje, potrebno je da znamo njegov odnos sa našim telom. Deca koja imaju dobar vid, a pritom im je teško da prepisuju reči sa školske table u svesku, da čitaju tekst a da se ne „gube“ između redova ili da svaki put napišu slovo B okrenuto udesno. , vrlo verovatno imaju poteškoća u funkcionisanju vestibularnog sistema“, napomenula je profesorka Vurušić.
Stalno nošenje kroks papuča može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme na stopalima, upozoravaju stručnjaci. Objasnili su da iako je potpora đona relativno dobra, postoji nedostatak stabilnosti u peti.
„Kada je peta nestabilna, nožni prsti imaju tendenciju da se stisnu, što može dovesti do tendonitisa, deformiteta prstiju, problema sa rastom noktiju, a pogoduje i formiranju kurjeg oka i žuljeva“, objasnila je doktorka Megan Lihi i dodala da, nažalost, kroks papuče nisu pogodne za celodnevno nošenje.
Ona je napomenula da nisu problematične samo kroks papuče, već i japanke i sva obuća koja ne daje stabilnost peti. Inače, pacijenti koji stalno nose kroks papuče najčešće se žale lekarima na bolove u stopalima, piše „Countri Living“.
Pre više od godinu dana, nemačka javna televizija VDR je analizirala 11 pari replika kroks papuča različitih proizvođača. U svima su nađene supstance opasne po zdravlje, bez obzira na klasu, cenu, proizvođača, ali je šest opasnih hemikalija bilo više od zakonske granice. Sadržale su veliku količinu kancerogenih materija koje ulaze u telo preko kože na stopalima. Da se to ne bi dogodilo, trebalo bi da nosite čarape.
Glas javnosti/ N01S