Dragomir Anđelković: Prodaja NIS-a i realni ruski odgovor Vučiću
Autor: Glas javnosti
U (geo)političkim igrama samo varka koja ne uspe naziva se prevarom. Ako uspe onda je to državnički potez. (Geo)politika je jako cinična.
Valjda je na to, uzdajući se u svoje obmanjivačke kapacitete, računao Aleksandar Vučić dok je varao i velike sile a ne samo Srbe. No, za razliku od konzumenata medijskog đubreta njegovog Informera i ništa manje ogavnog Pinka, Novosti, Politike i sličnih fabrika laži – na čiju publiku je srpski spin diktator navikao tokom svih ovih godina dezinformisanja podanika – u Vašingtonu, Moskvi ili Berlinu o njegovim potezima prosuđuju profesionalci čija svest nije iskrivljena propagandnim psihoatkivnim supstancama. I oni druge truju ali sami bistro misle. Tako se, na kraju, Alek bez Kosova preigrao!
Rusima se kleo da im je večni prijatelj, lojalan i u dobru i u zlu, dok kao Zapad obmanjuje da je na EU putu samo kako bi kupio vreme. S druge strane evroatlantskim činiocima je gorljivo izjavljivao da je srcem i dušom uz njih, a da Moskvu i Peking koristi kao zastor kako bi mu naivni Srbi verovali da je uz one sile koji prkose NATO poretku, dok zapravo daje Kosovo njegovim albanskim pulenima i tiho priprema Srbiju da u pogodnom momentu uđe u taj pakt.
To bure nije moglo večno da drži vodu. Kako je precizno rekao Abraham Linkoln, sve možete da varate neko vreme a neke uvek, ali ne možete stalno da obmanjujete sve. Vučić je počeo da se davi u moru svojih toksičnih spoljnopolitičkih obmana, sa ozbiljnim unutrašnjopolitičkim posledicama koje će to ovako ili onako imati po njega. Slučaj NIS je tu samo vrh ledenog brega. Nije suštinski bitno da li će se u vezi sa njim naći neko privremeno rešenje na rusko-srpskom i širem geopolitičkom vašaru. Alekovo spoljnopolitičko kotrljanje nizbrdo nastaviti će se samo u malo drugačijim uslovima.
Zapad više nema strpljenja za Vučićevo presipanje iz šupljeg u prazno. Ako želi da ima njegovu potporu da vlada još neko vreme kako bi okončao svoju krunsku EKSPO pljačku i nešto manju ali takođe enormnu „Beograd na vodi“ krađu, i još uz to da mu garantuje miran beg iz Srbije sa plenom, te nastavak života na nekoj tački sveta pod zapadnom kontrolom, od njega se očekuje da zabije nož u leđa Rusima; i to ne bilo kako već do balčaka. On to i planira da uradi, samo svestan velikog rizika, odugovlači, maštajući da će uspeti posao da obavi tuđim rukama.
Kolikogod da je Kremlj do sada bio pasivan, mnogo može da mu naudi. Birači SNS-a su, po pravilu, rusofili. Vučić se od 2022. godine intenzivno trudi da ih postepeno ohladi prema Moskvi – radi čega je niz svojih medija pretvorio iz proruskih u antiruske (neki i dalje igraju prvu ulogu kako bi delovalo da se ne radi o njegovoj direktivi) – ali u tome nema Bog zna koliki uspeh. Više je ruska vlast uspela da od Rusije odgurne nacionalno nastrojene opozicione birače – kojima deluje kao vređanje njihove inteligencije to što Moskva Aleka Antisrbina tretira kao Acu Srbina uprkos onome što radi Srbiji i Rusiji – nego što je on preumio misaono inertne stanare svog medijsko-političkog tora.
Kada Kremlj odluči da je vreme da na njega krene đonom – što znači da će da obrne protiv SNS režima svoje medije u Srbiji, aktivira podršku srpskim patriotskim društveno-političkim snagama i počne ozbiljno da radi sa delovima režima sa kojima ima ili može da nađe kontakte – to će jako negativno odjeknuti po Vučića. Mnogi iz njegovih redova, u nižim sferama interesne zajednice ali tim pre kada se radi o običnom narodu koji ga i dalje sledi, okrenuće se protiv njega. Neminovno će doći do SNS višeslojnog raskola!
Kada se na to nadoveže energetska problematika, jasno je kolike su dimenzije problema u kome se Aca Lažov nalazi. Srbija može bez ruske nafte pa i nafte koji se za nas obezbeđuje ruskim posredstvom, ali ne može bez gasa koji stiže iz Rusije ili preko nje. A tu se ne radi samo o potrebama industrije, iako će bez jeftinog gasa privreda mnogo pretrpeti. Zbog njega su brojni strani investitori došli kod nas, a kada se okolnosti preko noći promene, počeće da beže i otpuštaju radnike. Međutim, to nije kraj izglednog belaja.
SNS kartel je nestručnim upravljanjem Elektroprivredom Srbije drastično umanjio naše potencijalne da proizvodimo struju uz pomoć ugla. Posle poplave 2014. godine kopovi lignita ne da nisu sanirani već su dodatno devastirani, pa ugalj uvozimo kolikogod možemo ali to je nedovoljno. Drugi domaći izvori električne energije ne mogu da kompenzuju njen nastali lignitski manjak, a od kada je počeo otvoreni obračun NATO sila i Rusije u Ukrajini, teško je i ozbiljnijim državama od naše da uvezu potrebnu struju. Srbija za sada nalazi rešenje u besomučnom „spaljivanju“ jeftinog i obilnog ruskog gasa u elektranama Pančevo i Novi Sad, koje imaju tehničke mogućnosti za to.
Šta god zapadni propagandisti pričali – upućeni u to koliko bi tako nešto ugrozilo muljatorskog ali ipak njihovog kvislinga Acu – Brisel i Vašington do daljnjeg neće tražiti od zvaničnog Beograda da se odrekne ruskog gasa, ali realno je očekivati da ako Vučić povuče druge antiruske poteze, Moskva onemogući ili bar oteža snabdevanje Srbije tim energentom (pri tome cena tu više nije od značaja).
Tako bi bio pokrenut opasan domino efekat, od privede do funkcionisanja običnih domaćinstava. Time stvoreno dodatno nezadovoljstvo drastično bi pojačalo eksplozivni potencijal antirežimskih protesta. Pitanje je da li bi Rusija od toga imala korist, s obzirom da mi mnogi građani bili i na nju ljuti, ali Vučić bi svakako imao ogromnu štetu. Opet, Moskva je svesna da bi u slučaju da ne reaguje svestrano, on svakako okrenuo Srbiju protiv nje pa nema mnogo toga da izgubi. Ako bude isprovocirana udariće gde stigne i kako može.
Svestan opasnosti u kojoj će se naći ako uđe u sukob sa Rusijom – da to ponovim – Alek bez Kosova očajnički pokušava da ga što više pomeri u budućnost, pa i da taj vrući krompir prebaci u tuđe ruke. Povremeno javno sikće na Kremlj, ali ga se jako plaši i izbegava da uradi ono što bi prelilo čašu njegovog strpljenja. Nada se da će još neko vreme ipak moći da vara i njega i Zapad, i tako dočeka 2027. godinu, odnosno obavi svoje pljačkaške poslove (koji se primarno odvijaju u pripremi EKSPA a ne tokom same manifestacije) i pripremi teren za prepuštanje vlasti onima koji će, na temelju svega što tiho odradi, u svoje ime ali i za njegov račun, udariti na Rusiju i suočiti se – kako se nada to već samostalno – sa njenim besom.
On će, mašta, do tada već uveliko pakovati kofere ili ih možda već negde i raspakivati. Međutim, malo je verovatno da će tako i biti. Niti Zapad ima volje da nastavi da toleriše njegovo, makar i lažno, geopolitičko balansiranje, niti su Rusi toliko naivni kao što se prave, da u potpunosti ne razumeju šta radi. Nema sumnje, pripremaju se da počnu da mu žestoko uzvraćaju ako nastavi da se sa njima poigrava.
Da Srbija nije žrtva Vučićeve prevarantske kombinatorike, radosno bih rekao – neka se kuva u sosu koji je zamutio. No, naš narod i njegovi vitalni interesi bi neminovno bili žrtva toga. Stoga, patriotska Srbija – u svim mogućim organizacionim formama – munjevito mora da deluje i što jače udari na veleizdajnika pre nego što bude kasno. Sat otkucava!
Glas javnosti/bezcenzure.rs
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti
SKINI APLIKACIJU
.png)
