Oni, a ni njihove kolege u drugim gradovima u kojima se nastava normalno odvija, nemaju obavezu da prisustvuju nastavničkim i odeljenskim većima, niti da organizuju sekcije i druge nastavne aktivnosti s decom. Ističu da Vlada Srbije i dalje ne reaguje na njihov štrajk, zbog čega će pokucati na njena vrata i uputiti joj važan dokument.
Zaposleni u osnovnim i srednjim školama u Srbiji nastavljaju borbu za poboljšanje svog materijalnog statusa i povećanje zarada. Na snazi je i dalje „cirkularni model štrajka“. Posle beogradskih i požarevačkih škola u kojima se nastava prošle nedelje odvijala skraćeno, od srede će časovi u školama na teritoriji cele Vojvodine i u Valjevu trajati 30 minuta.
Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije podseća da prosvetari u drugim gradovima u kojima se nastava redovno odvija, nemaju obavezu da prisustvuju nastavničkim i odeljenskim većima, niti da organizuju sekcije i druge nastavne aktivnosti s decom. Na taj način ostaju u štrajku, iako drže časove 45 minuta.
Podseća da će u skoro 600 škola zvono zvoniti 15 minuta ranije, te da se nada da će Vlada Srbije konačno reagovati, pošto se uopšte ne oglašava.
Prema njenim rečima, od danas je nastava skraćena u čak 584 škola u Srbiji. To su osnovne i srednje škola koje se nalaze na teritoriji Vojvodine i u Valjevu.
„U Valjevo štrajkuje 107 škola, a to je negde oko 7.500 zaposlenih. Zatim Suboticu i Novi Sad čine 196 škola, Zrenjanin 205 i Sombor 76. To je blizu 600 škola. Nastavnici u ovim školama drže čas u trajanju od 30 minuta, dok kolege u drugim školama nisu u obavezi da obavljaju one aktivnosti koje ne ulaze u minimum procesa rada, dakle ne moraju da prisustvuju odeljenskim i nastavničkim većima, da izvode dodatne aktivnosti rada, sekcije i ostale aktivnosti s decom“, objašnjava ona.
Dodaje da Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije koja broji veliko članstvo, trenutno pravi jedinstvenu listu svih članova. Primetan je veći broj članova, uprkos raznoraznim pritiscima i ucenama lokalnih moćnika da ni slučajno ne ulaze u sindikate.
„Pritisci su prisutni, jači su i učestaliji nego na početku štrajka, ali mi se borimo protiv njih. Pominju se nekakvi spiskovi koji su potpuno nezakoniti s obzirom da smo u zakonitom štrajku. Lokalni moćnici, odnosno opštinski funkcioneri pokušavaju da na pogrešan način pozicioniraju svoju političku ulogu. Nemamo utisak da nas Ministarstvo pritiska, zaista. Više deluje kao da je to neki ćata koji želi da pokaže i dokaže svoju moć, pa prete oduzimanjem direktorskih funkcija, oduzimanjem razrednog starešinstva, ucenjuju ih da odustanu od sindikata. A onda se kolege namerno učlanjuju i broj članova povećao se za 45 odsto, zbog čega smo jako ponosni“.
Vlada Srbije odnosno premijer Miloš Vučević i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i dalje ne reaguju na ovaj vid sindikalne borbe prosventih radnika. Poslednji put su se oglasili pred protest prosvetara 1. novembra, kada su članovima reprezentativnih sindikata izneli „nepristojnu“ ponudu od 11 odsto povećanja zarada za sve zaposlene, što su prosvetari odbili.
„Vlada nas ne poziva na nastavak pregovora i dijaloga bez obzira u kom smeru bi to išlo. Onda smo se mi odlučili na taj potez. Naši pravnici i stručne službe sastavile su neke izmene kolektivnog ugovora koji inače ističe u martu 2025. godine i dotle ovaj naredni treba da bude usvojen. Mi u sredu predajemo zahtev za nastavak pregovora i taj dokument. Taj dokument je u toj meri izmenjen da su naše stručne službe obradile način izmene isplate ličnog dohotka odnosno način obračuna, tako da se to više ne vezuje za koeficijent i za cenu rada po kojoj mi sada primamo platu i zbog koje mi često padamo ispod proseka, već da se u taj obračun uključi cena rada. Ako bi taj član bio usvojen, to bi onda potpuno trajno sistemski rešilo problem isplate zarada, odnosno obračuna zarada za prosvetne radnike i onda više ne bi bilo potrebe da svakog 1. septembra ponovo izlazimo na ulice. Sve bi time bilo regulisano“, smatra Gašić.
Smatra da dolazi do nagomilavanja brojnih problema koji jedni druge zatrpavaju, zbog čega bi Vlada trebalo što pre da se osvesti i pokaže neku reakciju.
„Vlada bi trebalo da odgovorno postupi i kaže: ‘Čekajte, u redu, hajde da rešimo to pitanje, jer će rešavanje pitanja prosvete rešiti mnoga druga pitanja’. Ovo zaista nije u pitanju samo nekoliko hiljada dinara. Ovo je pitanje motivacije za sve mlade ljude da se školuju za nastavničku profesiju, da vide da je struka vrednovana i da ne dozvolimo da nam ljudi iz Kuvajta i drugih zemalja dolaze i rade i nadstrešnice i mostove i razne zgrade“.
Osvrće se i na zdravstvene radnike koje masovno odlaze iz Srbije i upozorava da „sutra neće imati ko da nas leči“.
„Mi proizvodimo medicinare, mi ih oblikujemo i pravo i ne smemo da ih pustimo da odu u inostranstvo. Zato Vlada treba da pokaže ozbiljnost i dobru volju“.
Poručuje da posle Vojvodine i Valjeva, u štrajk ulaze škole u Zapadnoj Srbiji.
„To će biti treća nedelja štrajka. Škole u Užicu, Čačku, Kragujevcu i Kraljevu radiće skraćeno, a onda će u štrajk ući Niš, Jagodina i Kruševac. Ako ni posle toga Vlada ne bude pokazala interesovanje za rešavanje ovog važnog problema, nažalost, moraćemo da primenimo najradikalniju meru – totalnu obustavu rada. Zaključaćemo škole, dovoljno je na tri dana. Ako možete bez škole, bez obrazovanja, izvolite i dovedite ljude iz drugih zemalja da vam rade. Mi nećemo“, poručuje Gašić.
Podsetimo, prva nedelja cirkularnog štrajka sa skraćenim časovima, koja je počela 4. novembra, sprovedena je u 70 odsto škola u Beogradu i 80 odsto škola u Požarevcu.
Reprezentativni sindikati u prosveti odbili su ponudu Vlade Srbije da zaposlenima u predškolskom, osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju plate budu povećane za 11 odsto od januara 2025. godine. Oni traže da njihove plate budu izjednačene sa republičkim prosekom.
Početna plata nastavnika je oko 740 evra i za oko 80 evra je manja od prosečne plate u Srbiji koja je 818 evra.
Glas javnosti/N07S