Mikološko gljivarski savez Srbije izraža duboku zabrinutost zbog kritične situacije u kojoj se nalaze šume u Srbiji.
„Šume nisu samo staništa gljiva, one su ključne za očuvanje biodiverziteta, zaštitu tla i poboljšanje kvaliteta vazduha. Naša šumska područija suočavaju se sa velikim izazovima zbog klimtaskih promena, uključujući požare. Ledolome, vetroizvale i sušenje“, navodi se u saopštenju za javnost ove organizacije.
Gljivari ističu da su ovi problemi dodatno pogoršani dugogodišnjom sistemomskom nebrigom države, koja se ogleda u prekomernom i neplanskom krčenju šuma, smanjenju pošumljavanja i blagoj kaznenoj politici prema počiniocima krađe šuma.
„Nedostatak strateških zakonskih dokumenata i akcionih planova kao i činjenica da se upravljači zaštićenih područija u velikoj meri finansiraju sečom šuma, predstavljaju ozbiljan problem. U 2022. godini, čak 42,4 odsto prihoda upravljača došlo je od sečenja šuma, dok država pokriva samo šest odsto“, piše u saopštenju.
Gljivari ukazuju da ukoliko se trenutna praksa ne promeni, dostizanje evropskog proseka pošumljenosti od 40 odsto, a sada je u Srbiji manje od 30 odsto, ostaće još jedna u nizu poklamovanih, a nedostižnih ciljeva.
U Savezu navode da su šume su dom za oko 80 odsto kopnenog živog sveta i njihovo očuvanje je ključno za biološke raznovrsnosti. Uništavanje ovih ekosistema dovodi do trajnog gubitka biodiverziteta i stvaranja lošijeg kvaliteta zemljišta.
Ovo udruženje posebnu pažnju je obratilo na protivljenju građana i struke otvaranju rudnika litijuma i bora u Jadru.
„Posebno želimo da se osvrnemo na projekat Jadar, koji je naišao na snažan otpor stručne i šire javnosti. Prema zaključcima Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) objavljenim u zborniku „Projekat Jadar – šta je poznato“ realizacija ovog projekta mogla bi dovesti do masovne depopulacije prostora, trajne promene karaktera predela, degradacije biodiverziteta, zemljišta, šuma, površinskih i podzemnih voda, kao i raseljavanja lokalnog stanovništva i prestanka održivih poljoprivrednih aktivnosti“.
Takođe, ukazuje se na ozbiljne rizike za zdravlje obližnjih sela gradova.
„Imajući ove činjenice u vidu MGSS smatra da će nastavak realizacije ovakvih i sličnih objekata izazvati ozbiljne ekosistemske poremećaje i degradaciju životne sredine I predstavljati indikator nesposobnosti države i društva da prepoznaju štetnost ovih aktivnosti po javni interes. Apleujemo na sve one koji odlučuju da dobro razmisle o eventualnim posledicama, jer mi smo dužni da čuvamo životnu sredinu za naša pokoljenja, da je čuvamo kao svetinju“, zaključuju u Savezu.
Glas javnosti/N01S