Zapošljavanje izbeglica u Srbiji najčešće u kol centrima i trgovini
Autor: Glas javnosti
Osobe koje zbog sukoba, nasilja ili progona zaštitu traže u našoj zemlji najčešće dolaze iz Ukrajine, Libije, Avganistana, Sirije, Irana, Iraka, sa Kube ili iz Burundija, ističe Miloš Turinski iz „Infostuda”.
U Srbiji je u prethodne dve godine čak 42 odsto izbeglica i tražilaca azila u našojkoji su se obratili kancelariji Visokog komesarijata UN za izbeglice u Beogradu, za podršku u pronalaženju radnog angažmana, dobilo posao.
Najveći radi u korisničkoj podršci, poput kol-centara, 17 odsto izbeglica posao je našlo u različitim sektorima kompanije „Ikea”, svaki sedmi u turizmu, 13 odsto u maloprodajnim lancima, a svaki deseti u proizvodnim pogonima.
"Ostale izbeglice i tražioci azila uglavnom rade na poslovima održavanja higijene, u restoranima, IT sektoru, računovodstvu i zdravstvu", pokazalo je istraživanje sajta sa zapošljavanje „Infostud”.
Osobe koje zbog sukoba, nasilja ili progona zaštitu traže u Srbiji najčešće dolaze iz Ukrajine, Libije, Avganistana, Sirije, Irana, Iraka, sa Kube ili iz Burundija, ističe Miloš Turinski iz „Infostuda”. Sve izbeglice, izuzev onih iz Ukrajine koje u našoj zemlji i članicama Evropske unije dobijaju automatsku zaštitu, moraju da prođu kroz proceduru dobijanja azila. Zemlje koje su potpisale Konvenciju o statusu izbeglica, među kojima se nalazi i Srbija, imaju odgovornost da osobama koje traže azil obezbede sigurnost od povratka u zemlju porekla, poštovanje njihovih ljudskih prava, pristup procedurama azila, kao i pomoć u pronalaženju dugoročnih rešenja za njihovu situaciju. Osim toga, osobe koje su u postupku azila ili su dobile azil, imaju pravo na legalni boravak u Srbiji, ali i pravo na rad, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i niz drugih prava.
„Pouzdanih i potpunih podataka o tome koliko je izbeglica na tržištu rada u našoj zemlji nema, jer oni često sami traže posao i snalaze se na tržištu rada. Sa druge strane, ako traže podršku, najčešće se obraćaju UNHCR-u i nadležnim institucijama poput Komesarijata za izbeglice. Od prošle godine, izbeglicama i tražiocima azila nije potrebna radna dozvola za pristup tržištu rada u Srbiji. Naime, izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca izbeglice mogu legalno da se zaposle uz ličnu kartu koju im izdaje Kancelarija za azil MUP-a, dok tražioci azila poslodavcu treba da prilože i potvrdu svog statusa. Novina je i da je pristup tržištu rada za tražioce azila ubrzan, tako da mogu da počnu da rade šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil. U UNHCR-u naglašavaju da su ovo veoma značajne promene kako za izbeglice, jer su ih oslobodile plaćanja administrativnih troškova, tako i za poslodavce, koji ne moraju više da čekaju na izdavanje ili obnavljanje radnih dozvola”, kaže Turinski.
Istraživanje UNHCR-a i Komesarijata za izbeglice Srbije pokazalo je da se u periodu od 2019. do 2023. godine čak 72 odsto izbeglica izjasnilo da su radno angažovani. Osim toga, i Komesarijat za izbeglice je više puta pozivao poslodavce da prepoznaju potencijal izbeglica kao nove radne snage, jer njihovo angažovanje nije samo pitanje društvene odgovornosti nego i mogućnosti za inovacije i rast kompanija. Prema podacima UNHCR-a, nešto više od trećine izbeglica i tražilaca azila u našoj zemlji ima visoko obrazovanje, a više od polovine njih ima završenu srednju školu. Važno je istaći da izbeglice u Srbiji imaju pristup svim nivoima obrazovanja, a UNHCR prati obrazovanje izbeglica koje studiraju, njih je trenutno šest na državnim fakultetima u Srbiji.
UNHCR aktivno sarađuje sa Agencijom za kvalifikacije, koja izbeglicama pomaže da svoje diplome validiraju u Srbiji, kao i sa Komesarijatom za izbeglice, a nedavno je zajedničkim snagama pripremljen Vodič za karijerno usmeravanje izbeglica, koji na jednom mestu pruža informacije o tome gde može da im bude priznat stepen obrazovanja stečenog u inostranstvu, kako da upišu školu ili fakultet, gde mogu da uče srpski, kako i gde da se prekvalifikuju, pronađu zaposlenje, ali i kome mogu da se obrate za savetovanje o ovim temama.
Miloš Turinski napominje da iako većina izbeglica i tražilaca azila govori srpski, zbog nedovoljno dobrog znanja jezika kao i diploma koje još nisu validirane u Srbiji, neki od njih rade u industrijama koje nisu povezane sa njihovim prethodnim radnim iskustvom ili obrazovanjem. Jezička barijera je još veći izazov za one koji ne govore ni srpski ni engleski, što im ograničava mogućnosti zapošljavanja. Sa izazovima u pronalaženju posla u većoj meri se suočavaju ljudi koji borave u centrima za azil u delovima Srbije i u kojima je stopa nezaposlenosti viša, kao što su Sjenica ili Vranje. Kako bi informisao poslodavce o prilici za zapošljavanje izbeglica i tražilaca azila, UNHCR je upravo zbog toga organizovao konferencije za privatni sektor u ovim gradovima.
Glas javnosti/ P02S
SKINI APLIKACIJU
