Čeka li nas decenija enormnih cena hrane?

Od maslinovog ulja preko đusa od narandže do kakaoa, cene određene hrane skočile su širom sveta u poslednjih par godina.

U Brazilu su ljubitelji kofeina počeli da prelaze na praškasti „napitak s ukusom kafe", dok su američki restorani nametnuli doplatu za jela sa jajima.

Od maslinovog ulja preko đusa od narandže do kakaoa, cene određene hrane skočile su širom sveta u poslednjih par godina.

Celokupne cene hrane dostigle su rekordne visine posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

U međuvremenu su one malo opale, ali su i dalje više nego u većini trenutaka u poslednjih šest decenija.

Stručnjaci kažu da je to deo trenda na koji utiču faktori koji deluju kao da neće proći.

„Era jeftine hrane je prošla. Svet mora da se prilagodi ovoj novoj stvarnosti", kaže Rob Vos, viši naučni saradnik pri Međunarodnom institutu za istraživanje prehrambene politike (IFPRI).

Koliko su visoke cene?

Cena hrane je dostigla rekordne visine posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, prema merenjima Indeksa cena hrane Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

On prati pet kategorija prehrambenih proizvoda: biljna ulja, cerealije, meso, šećer i mlečne proizvode, ali daje i opštu cifru koja prati svih pet zajedno.

Indeks pokazuje da su cene hrane u realnom smislu, što znači da cifre uračunavaju količinu opšte inflacije, dostigle rekordne visine u martu 2022. godine.

One su opale 2023. godine, ali su ponovo polako porasle protekle godine.

Hoze Eustakio Diniz, stručnjak za demografiju i ekonomiju, i bivši profesor brazilske Nacionalne škole za statističke nauke, kaže da je ova decenija dostigla najveće prosečne cene hrane u realnom smislu u poslednjih 100 godina.

On ovaj trend doživljava kao „ozbiljan" rizik po globalnu dostupnost hrane.

Poslednji put kad su cene hrane dostigle rekordne visine bilo je 1974. i 1975. godine, posle naftne krize iz 1973. godine, koja je digla cene u više industrija, između ostalog u proizvodnji hrane i u transportu.

Rat i đubrivo

Sukob u Ukrajini destabilizovao je svetska tržišta hrane, naročito zato što su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici pšenice i suncokretovog ulja, a Ukrajina je ključni izvoznik kukuruza.

Cene za njih skočile su početkom 2022. godine pošto je Rusija blokirala ukrajinske luke, ali sporazum dve strane, a kasnije i novi plovni putevi, omogućili su Ukrajini da nastavi izvoz.

Monika Totova, viša ekonomistkinja u FAO, kaže da uticaj nije, na kraju, bio toliko poguban kao što su se mnogi plašili.

Međutim, sukob je takođe istakao još jedan razlog za zabrinutost među poljoprivrednicima - cenu đubriva.

Prirodni gas je ključan za proizvodnju đubriva.

Cena đubriva je već bila visoka, ali je dodatno skočila 2022. godine kad je sukob u Ukrajini povećao cene gasa, što je doprinelo skoku cene hrane.

Proizvodnja, ishrana i potražnja

Na delu su, međutim, i dugoročni faktori.

„Era niske cene hrane bila je posledica velikog skoka u poljoprivrednoj proizvodnji od sedamdesetih", kaže Vos sa Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike.

U ovom periodu se desila „Zelena revolucija" - široko rasprostranjeno prebacivanje na varijante biljaka sa visokim prinosima i intenzivne zemljoradničke tehnike.

Ali ovaj rast proizvodnje sada se usporio i, kako se potražnja za hranom povećala, cene su u proseku porasle, kaže on.

Potražnja posebno raste u zemljama u razvoju, gde broj stanovnika raste, a ishrana menja.

„Ljudi troše više mesa, mlečnih proizvoda, voća i povrća", kaže Diniz.

„Međutim, proizvodnja u ovim sektorima nije održala korak sa potražnjom, učinivši hranu skupljom."

Klimatske promene

Klimatske promene takođe vrše izvesni uticaj.

Rast temperature mogao bi da poveća inflaciju hrane za čak 3,2 procenta godišnje do 2035. godine, zaključila je prošle godine zajednička studija Evropske centralne banke i Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih uticaja.

Klimatske promene usporavaju rast poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 60 godina, prema izveštaju Svetske banke iz 2022. godine.

On upozorava na potencijalnu „tačku prekretnice" kad klimatski uticaj potire sav budući napredak u povećanju proizvodnje - za koji kaže da bi mogao da bude „poražavajući".

Većina poljoprivredne proizvodnje, koja zavisi od vremenskih uslova, „izuzetno je neizvestan posao", kaže Totova.

Određeni proizvodi, kao što su maslinovo ulje, kafa, i kakao, posebno su ranjivi, objašnjava ona, jer zavise od višegodišnjeg drveća, a proizvodnja je skoncentrisana u svega nekoliko zemalja.

Cena maslinovog ulja vinula se u nebesa, na primer, 2023. i 2024. godine, nakon što su ekstremni toplotni talasi pogodili južnu Evropu u obe ove godine, dovevši sušu u Španiju i druge oblasti u kojima se uzgaja maslinovo ulje.

Naučnici iz Svetske inicijative za pripisivanje vremenskih uslova (VVA) sa Imperijalnog koledža u Londonu kažu da bi vrele temperature bile „praktično nemoguće" bez klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Žetve kafe su takođe bile pogođene ekstremnim vremenskim prilikama.

Cena zrna kafe „arabika" skočila je u rekordne visine na međunarodnim robnim tržištima u februaru, sa dve godine suše u Brazilu kao faktorima koji su tome doprineli.

Istraživači iz VVA rekli su da su klimatske promene bile glavni pokretač izuzetno suvih vremenskih uslova iz 2023. godine.

Štetočine i bolesti

U SAD, epidemija ptičjeg gripa dovela je do istrebljenja desetina miliona kokoški.

Cena tuceta jaja se više nego utrostručila od 2021. godine, dostigavši rekordni iznos od 6,23 dolara u martu, prema američkom Zavodu za statistiku.

Donald Tramp je za visoke cene optužio politiku njegovog prethodnika Džozefa Bajdena, dok su grupe aktivista i neki poslanici Demokratske stranke izrazili zabrinutost da proizvođači veštački održavaju cena jaja visokim.

Ptičji grip je takođe podigao cene jaja drugde poslednjih godina, pa i u Južnoafričkoj Republici, Australiji i Japanu, mada taj uticaj varira od zemlje do zemlje.

Skočila je i cena soka od narandže, dostigavši rekordne visine na tržištima robe u septembru prošle godine.

Žetve u Brazilu i SAD bile su pogođene ozelenjavanjem agruma, bolešću koju prenosi štetočina koja isisava voćni sok, pretvara voće u gorko i polako ubija drveće.

Suše u Brazilu i uragani na Floridi takođe su pogodili proizvodnju.

Cene su sada, međutim, opale.

Carine i trgovinske neizvesnosti

Narušavanja svetske trgovine, u koje spadaju skorašnje carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp na robu koja ulazi u SAD, mogu takođe da utiču na cene hrane.

Nepredvidljivost je jedan od problema za zemljoradnike.

„Ako izbije trgovinski rat i carine budu uvedene", kaže Totova, „mogli bi da izgube ključna tržišta za izvoz, što bi ih primoralo da prilagođavaju proizvodnju usred sezone."

A može doći i do domino efekta.

Na primer, kad je Kina uvela carine na američku soju iz odmazde, kineski uvoznici su se okrenuli drugim dobavljačima kao što je Brazil, ali oni možda neće moći da namire potražnju tako da su cene za uvoz skočile, prema skorašnjem izveštaju Svetske banke.

Vos kaže da nije najjasnije da li će američke carine imati uticaj na rast cene hrane u svetu, ili da li će dovesti do svetskog usporavanja ekonomskog rasta što bi moglo da umanji cene.

Čak i ako dođe do usporavanja, upozorava on, inflacija cene hrane mogla bi da ostane visoka u mnogim zemljama sa niskim i srednjim primanjima.

To je zato što bi pad potražnje za vlastitim izvozom tih zemalja mogao da oslabi njihove valute, učinivši skupljim uvoz hrane, objašnjava on.

Ne postoji „izvesnost kako će sve tačno ispasti na kraju", kaže on, „ali celokupno gledano ima vrlo malo dobrih vesti na horizontu".

Osećanje visine troškova

Iako su cene hrane opale na svetskom tržištu od 2022. godine, to ne znači da su i cene koje plaćaju kupci u radnjama svuda opale takođe.

Davit Mekonen, viši ekonomista u Prospekts grupi Svetske banke, kaže da su u mnogim zemljama cene hrane i dalje značajno više nego pre četiri godine, a to je „poprilično narušilo dostupnost hrane".

Neuhranjenost je u porastu u svetu.

Ona je dostigla najnižu tačku od 7,1 odsto svetske populacije 2017. godine, ali je sada ponovo skočila nazad na 9,1 odsto, prema podacima FAO.

Više od jedne trećine svetske populacije ne može da priušti zdravu ishranu, u šta spadaju skoro dve trećine afričkog stanovništva, prema najskorijoj proceni FAO-a.

Neki ekonomisti predviđaju da bi cena hrane mogle donekle da popusti u narednih 12 meseci, ali većina stručnjaka očekuje više nestabilnosti pred nama.

„Sile koje podižu cene - rast troškova proizvodnje, narušavanja lanaca snabdevanja, klimatske promene i trgovinska politika - neće nestati", upozorava Vos.

Glas javnosti /B03S