Koliko zarađuje prosečna porodica u Evropi?

Više se ne radi samo o visini prihoda, već o tome koliko vam zaista ostane nakon što se odbiju porezi i doprinosi. A porezi, iako nužni, nisu baš omiljeni – čak ni na kontinentu s najvišim graničnim stopama poreza.

Pa, ko zapravo zadržava najviše od onoga što zaradi? Osvrćemo se konkretno na Evropu.

Ova infografika rangira bruto i neto zarade dvostruko zaposlenih porodica u Evropi sa dvoje izdržavanih članova i prikazuje uticaj poreza i socijalnih doprinosa u 2024. godini.

Podaci dolaze od Eurostata, a preneo ih je Euronews. Nisu prilagođeni inflaciji ili lokalnim troškovima života. Neto prihod uključuje povraćaj poreza i porodične naknade.

Zemlje sa najvećim prihodima u Evropi

Porodice sa dvostrukim prihodima u Švajcarskoj imale su najveći bruto prihod u Evropi – preko 208.000 evra u 2024. godini.

Iako su porezi na dohodak relativno visoki, švajcarske porodice takođe imaju obavezu plaćanja doprinosa za zdravstvenu zaštitu i penzioni fond, što značajno smanjuje njihov oporezivi dohodak.

Takođe, sistem podrške porodicama je snažan: uključuje mesečne naknade po detetu, subvencije za vrtiće i poreske olakšice za troškove čuvanja dece – što dodatno povećava neto prihod (tj. novac koji ostaje nakon svih odbitaka).

Slično, Holandija se nalazi na petom mestu po bruto prihodima, ali porodice tamo zadržavaju 77% nakon odbitaka.

Za poređenje, holandske porodice su kući donele više od 101.000 evra, ostavivši iza sebe i veće ekonomije poput Nemačke, Francuske i Italije.

DOBRA DNEVNICA PRIVUKLA BERAČE MALINA: Evo koliko mogu da zarade

Istočna Evropa i porezi

Zemlje poput Rumunije i Litvanije pokazuju veliki kontrast u odnosu na Zapadnu Evropu.

Rumunske porodice su zarađivale nešto više od 40.000 evra, ali su kući donosile samo 26.766 evra, što je tek 67% bruto plate.

Litvanija je na sličnom nivou, s gubitkom od oko trećine zarade kroz poreze.

Zanimljivo je da obje zemlje imaju jedinstvenu stopu poreza na dohodak (flat rate). Zašto je to važno?

Analiza MMF-a o poreskoj redistribuciji daje odgovor – u zemljama poput Rumunije i Litvanije poreski i transferni sistemi ne uspijevaju efikasno da redistribuiraju bogatstvo niti da smanje siromaštvo.

U nekim slučajevima čak ga pogoršavaju, jer siromašniji građani plaćaju poreze (naročito jedinstvene i indirektne), koji premašuju ono što dobiju od države.

To pokazuje kako manje progresivni poreski sistemi i slabi socijalni programi mogu zapravo dodatno opteretiti porodice sa nižim prihodima – posebno u Istočnoj Evropi.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU