Dragomir Anđelković: Slučaj NIS i svađe srpskih kvislinga
Autor: Glas javnosti
Američko uvođenje sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) slikovito je pokazalo do koje mere su Vučić i glasnogovornici njegovog režima na jednoj strani, i na drugoj, njegovi evroatlantski oponenti (EU i NATO lobisti) iz političke i medijske sfere – zapravo geopolitički u istoj, antisrpskoj misiji. Samo imaju druge zadatke i drugačije ciljne grupe.
Oba NATO pola (onaj skriveni i onaj tako deklarisani) osuli su paljbu po Rusima. Oni su kao krivi za naše potencijalne probleme; „odgovorni“ su zato što neće da prihvate zapadne ucene i u većoj ili manjoj meri povuku se iz vlasničkog udela u NIS-u, a nije odgovoran Vašington koji nam svojom bezobraznom odlukom zagorčava život.
U globalnom nadmetanju evroatlantskog bloka sa Ruskom Federacijom (i posredno Kinom), kako bi naškodili interesima Moskve, Amerikanci su udarili na Srbiju i njenu energetsku kompaniju (bez obzira na vlasničku strukturu, NIS je srpska firma, kao što je Volvo, sa sedištem u Švedskoj, uprkos tome što Kinezi sada u tom preduzeću drže većinu akcija, i dalje švedska kompanija).
Mi smo za zapadne moćnike, kada danas stradamo zbog onoga što čine – kao što smo bili i tokom NATO agresije 1999. godine kada su ubijali srpske civile da bi oficijelni Beograd prisilili da povuče vojsku sa Kosova i Metohije te tu našu pokrajinu prepusti albanskim separatistima i evroatlantskim okupatorima – puka „kolateralna šteta“.
To naravno ne kažu NATO i EU jastrebovi, niti Vučićevi jurišnici. Svi oni uglas viču: krivi su Rusi što neće da se povuku iz Srbije; „drski“ su što neće da kapituliraju da Brisel i Vašington ne bi „streljali“ srpske taoce.
Rusija, naravno, gleda svoje interese. Nismo joj mi preči od njih. To je u geopolitičkim igrama nešto najnormalnije. Odavno je valjalo da to shvatimo te da se ne busamo u rusofilska prsa, već da pragmatično gledamo svoje interese. Nama Rusija ne sme da bude preča od Srbije i Srba u njenom okruženju. No, jedno je prevazići štetnu iracionalnu rusofiliju, a drugo je podleći NATO propagandi i raditi protiv sebe.
Činjenica je da nam Brisel, Vašington, Berlin, Pariz, London – uporno rade o glavi. Ne odustaju od zaokruživanja otmice Kosova od Srbije, uporno deluju u prilog rušenja Dejtona i centralizacije Bosne i Hercegovine na uštrb državnosti Republike Srpske, insistiraju da prihvatimo laž o genocidu u Srebrenici te druge nakaradne konstrukcije o odlučujućoj srpskoj krivici za sve negativno što se desilo krajem 20. veka na eks-jugoslovenskim prostorima (a i pre toga).
Konačno, plan im je da nas uvuku u NATO i pretvore u moderne janičare koji bi ratovali za interese njegovih gospodara, te da od Srbije stvore središte kampova za migrante koji su neproduktivni (nekvalifikovani, lenji, kriminalizovani, verski ekstremizovani) pa nema računa da ostanu u bogatim članicama EU, a opet teško ih je vratiti u matične zemlje. Tako su se setili da bi Srbiju mogli da preobraze u „skladište“ opasnog stranog ljudskog materijala dok je uporedo koriste kao izvor domaćeg topovskog mesa .
Oni moćnici koji su stajali iza razbijanja Jugoslavije, uništavanja Srpske Krajine i proterivanja njenog naroda, uvođenja razornih sankcija Srbiji, bombardovanja Republike Srpske 1995, te agresije na Srbiju 1999. i potom stvaranja albansko-kosovske marionetske tvorevine na njenoj teritoriji – radi učvršćivanja ostvarenog i realizacije ranije nabrojanog a još neostvarenog, i dalje vode specijalni rat protiv nas.
Lako im je, pri tome, da kupe korumpirane tzv. političke elite, ali da bi okončali ono što žele, moraju da promene svest većeg dela nepokornog srpskog naroda. A kada se radi o nacionalnim idejama i želji da očuvamo državnost na autentičnim osnovama, srećom, uz sve naše mane i konfuzije, one uprkos antisrpskoj propagandi suštinski opstaju na način koji ne odgovara postmodernim okupatorima. Većina Srba i dalje neće u NATO, nije spremna da se odrekne Kosova radi članstva u EU (tim pre kada je i tada ono imaginarno), ne smatra Rusiju ili Kinu primarnim izvorom svojih problema već tako doživljava evroatlantske sile, ne miri se sa Haškim lažima o sebi i svojim precima.
Da bi se to konačno promenilo ili makar relativizovalo u dovoljnoj meri da ono mrsko što NATO-EU stratezi planiraju bude realizovano, naš demokratski građansko-studentski ustanak se sada forsirano zloupotrebljava. U njega se na opak način, podlo vezujući borbu protiv autoritarizma za geopolitička pitanja (navodno ko je za EU taj je za demokratiju, a ko smatra da su nam bitne veze sa Rusijom i Kinom, taj želi autokratiju u Srbiji), intenzivirano upliće Brise. Unutar Srbije se, opet, sve namerno svodi na to da li ste za ili protiv Vučića, kako bi zaslepljeni ljudi prihvatili bilo šta da on ode ili ako su uz njega, da mu neko pomogne da se održi na vrhu državne piramide.
Ideja je da posle našeg iscrpljujućeg natezana, usled navale opijajućih emocija, mnogima postane nebitno i šta će biti sa Kosovom, i sa Republikom Srpskom, te da li ćemo ili ne biti uvučeni u NATO. Samo je važno da po bilo koju cenu Vučić nestane iz naših života ili kada se radi o njegovim pristalicama, pretekne na čelu Srbije.
To je pogubna formula! Ne svodi se celokupna (geo)politika na jednog čoveka, ma koliko on moći uzurpirao!
Moramo da se borimo protiv nakaradnog kriminalno-izdajničkog SNS režima da bismo Srbiju nacionalno i demokratski oslobodili, a ne da samo Vučić ode a sve nesreće koje je on u ovoj zemlji produbio, uz promenjenu stilizaciju, opstanu i potom asimetrično nastave da se razvijaju.
Odnos prema NIS-u i ključnim globalnim akterima – od onih koji su noseći stubovi za Srbe pogubnog evroatlantskog poretka do faktora koji mu se suprotstavljaju – tačnije manipulativno mešanje lončića kako bi istina bila iskrivljena i (geo)politički upotrebljena na našu štetu, jasno pokazuje ko je ko, šta je šta, i za koga radi kako Vučić sa svojim slugama, tako i značajan deo onih koji se sa njim svađaju.
Da li je njihov sukob prevara kako bi se kroz režirane suprotnosti sprovela „obojena evolucija“ te posle sadašnjeg personalnog Vučića, kada on definitivno bude istrošen, nastavili da vladaju neki kolektivni veleizdajnički „Vučići“ ili je u pitanju iskrena svađa kvislinga oko srpskog satrapskog trona (satrapi su bili namesnici persijskih careva u pokorenim zemljama) – nije od presudnog značaja.
Bitno je da shvatimo (nažalost mnogi dobronamerni ljuti sa obe strane „fronta“ do toga još nisu stigli) u prilog čega svi oni deluju i da ustali srpski narod, koji želi nacionalnu i demokratsku slobodu, ne dopusti da mu neko preotme studentsko-građanski pokret, te ga prevede žednog preko vode tako da na megalomanske prevarantske jarbole koje lažno-patriotski postavlja soroševac Vučić, bude i zvanično podignuta maliciozna NATO i ne mnogo boja EU zastava!
Glas javnosti/bezcenzure.rs
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti
SKINI APLIKACIJU
