-Ta iskra slobode protiv onih u državi koji su radili da državu slome i ruše i svih onih koji su spolja podstaknuti da je ruše je nastala baš ovde, u Ćacilendu i to će ući u istorijske udžbenike, rekao je taj tip, u direktnom obraćanju iz Ćacilenda, nakon požara i pucnjave u kojoj je jedan jedini trenutni žitelj Ćacilenda ranjen.
Draža Petrović: Ćacilendologija, nauka o Ćacilendu
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Ćacilend je, rekao je predsednik, „klica otpora okupaciji i rušenju Srbije“ zbog čega će, prema rečima iste osobe, ući u buduće udžbenike istorije.
Tako da bez istorijske distance već sada može da se napravi multidisciplinarna nauka o Ćacilendu, Ćacilendologija, koja će se izučavati na svim fakultetima, u srednjim i osnovnim školama, a trebalo bi razmisliti da se Ćacilendologija uvede i kao obavezan predmet na prijemnom za jaslice i obdaništa.
Ćacilend je, pisaće u udžbeniku iz Ćacilendologije pod nazivom „Uvod u nauku o Ćacilendu“, nastao kao i čovečanstvo, tako što su se u predelima Pionirskog parka najpre naselile amebe. Za razliku od onih originalnih ameba, u Pionirskom parku naslile su amebe koje žele da uče.
Za razliku od originalnih koje su bile jednoćelijski organizmi sa organizovanim jedrom, amebe koje žele da uče bile su jednopartijski organizmi, jer su svi, sem što su želeli da uče, želeli i da dobiju posao u nekom javnom preduzeću ili državnoj firme preko jedne partije.
Onda su, kao i kod Darvina, u Ćacilendu od ameba nastali beskičmenjaci i to specijalna vrsta beskičmenjaka, naprednjački beskičmenjaci. Za razliku od Darvinovih beskičmenjaka, ovi ćacilendski bekičmenjaci nikada nisu postali kičmenjaci, jer su kičmenjaci živeli van Ćacilenda, i skupljali su se uglavnom na trgu Slavija, nedaleko odatle, ali i po celoj Srbiji, od Subotice do Novog Pazara. I vikali su - „puuumpaaaj“.
Od beskičmenjaka u Ćacilendu su nastali sisari, a najpoznatiji sisar iz Ćacilenda bila je gospođa Karleuša, po zanimanju zvučni top.
Sem sisara, u Ćacilendu su viđeni i neandertalci, makar jedan primerak neandertalca, koji je kasnije, negativnom selekcijom, postao omiljeni predsednikov novinar. U teoriji evolucije najdalje su dogurali oni koji su umeli da misle, dok su u teoriji ćacilendske kontraevolucije, najdalje dogurali oni koji nisu umeli da misle. I koji su bili glupi ko Ćacilend.
Posle beskičmenjaka, kao i u originalnoj teoriji evolucije, u Ćacilend su se naselili majmuni. Od tih majmuna za razliku od Darvinovih majmuna nikada nije nastao čovek, već je proces išao kontra - oni koji su se naselili u Ćacilendu u originalu su stvoreni kao ljudi, ali su teorijom kontraevolucije vremenom postali majmuni, koji biju kičmenjake koji dođu Ćacilend, tuku ih štapovima, bacaju đubre po parku, nose pištolje, pajsere i bejzbol palice. I imaju ograničenu moć govora, jer znaju samo da kliču „Aco, Srbine“.
U Ćacilendu su jedno vreme živeli i dinosaurusi, i to mnogo dinosaurusa, ali su, kao i originalni dinosaurusi, izumrli, jerbo su imali mali mozak, a veliko telo. Tako je na kraju u Ćacilendu ostalo samo njih nekoliko koji su čuvali šatore da ih ne oduva košava.
Ovo je bila lekcija iz biologije, ali Ćacilend je ne samo biologija, već i istorija. Istorijska nauka kao deo Ćacilendologije, kaže da je Ćacilend bio klica otpora Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd i njihovim unapred zacrtanim linijama.
Ćacilend je bio klica otpora svim građanima koji su želeli da se voze autobusom broj 26 od Dorćola, preko Trga republike, Terazija, pa trgom Nikole Pašića, kuda je ta linija išla do momenta osnivanja Ćacilenda, već su sada morali da se voze alternativnom trasom, zaoblazno uz beskrajne gužve. Slično je bilo i sa korisnicia linije 37, koji su umesto od Pančevačkog mosta preko trga Nikole Pašića, morali da se voze okolo-naokolo da bi stigli do Žarkova, dela Beograda koji je nastao tako što ga je osnovao neki Žarko zvani Vo, predak današnjih naprednjaka, te je tako, po legendi, nastalo Žarkovo.
Ćacilend je, dakle, bio klica otpora svim poštenim ljudima koji su želeli da se voze autobusima broj 26 i broj 37, to je njegova herojska istorijska uloga, pisaće u udžbenicima iz Ćacilendologije.
I onda je jednog dana, jedan korisnik gradskog prevoza koji je čekao autobus u Francuskoj ulici na Dorćolu, posle dva sata čekanja slučajno saznao da „dvaes šestica“ više ne ide tom trasom pa samim tim i ne staje na toj stanici. U napadu besa, on je na pumpi u Francuskoj ulici natočio kanister benzina i otišao da zapali Ćacilend.
Kada je stigao tamo, među ćacilendske šatore, kao u „Hasanaginici“, počeo je da recituje:
Šta se bijeli u gori zelenoj?
Jal je snijeg, jal su labudovi?
Da je snijeg, već bi okopnio,
Labudovi već bi poletjeli.
Nit je snijeg nit su labudovi,
Već šatori Lage Hasan Lage.
Međutim, taj besni korisnik linije 26 je uhapšen jer je jedinom preostalom žitelju Ćacilenda bilo sumnjivo što neko nosi kanister s benzinom i prosipa ga po šatorima, upravo u trenutku kada su uvedene sankcije NIS-u, pisaće u udžbeniku iz Ćacilendologije.
Toliko o lekcijama iz istorije, ali na kraju treba reći da je Ćacilend opisan i u književnosti, jer je pesnik Vladislav Petković NIS, napisao pesmu o Ćacilendu, koja ide ovako:
Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig’o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Pa posle kažite da nema elemenata da Ćacilend uđe u udžbenike, ne samo iz istorije, već i iz biologije i književnosti. U udžbenike iz pravopisa već je ušao, jer je tako dobio i ime.
Živeo Ćacilend!
Glas javnosti/N01S
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti
SKINI APLIKACIJU
