Draža Petrović: Pacovi iz podruma, poslednja odbrana Srbije

Draža Petrović: Domaćin godine, predsednik opštine Inđija

Ti džukci nikada nisu hteli da postanu veći katolici od pape, jerbo su po ličnom uverenju veći pravoslavci i od Svetog Save, a bogami i veći hrišćani od Isusa Hristosa, ali su celog života sanjali da postanu veći panduri od policajaca, a san svakog rasnog džukca sa dosijeom je da jednog dana postane veći policajac od policajca.

I da kada, recimo, svojeručno dohvati kameru Televizije N1 i razbije je o asfalt na očigled policajaca, prisutni policajci stoje i ćute da se ne zameraju, jer državni džukci iz Ćacilenda imaju veća ovlašćenja od policajca, zanimanja koje ionako ničemu ne služi u državi gde je svaki dripac ovlašćeniji od ovlašćenog službenog lica, voljom osnivača Ćacilenda, koji je takođe ovlašećniji i od najovlašćenijeg predsednika Vlade Srbije.

Takva je to država - predsednik države, predmetna nenadležna institucija, ovlašćen je za sve za šta nije ovlašćen, a ofucani robijaš sa diplomatskim pasošem Ćacilenda je ovlašćeniji od ovlašćenog službenog lica zvanog policajac.

Pre narkomana, pacova i zmija, Ćacilend su u prvih pet dana naseljavali studenti koji žele da uče, a sada je to prostranstvo naseljeno krimosima koji žele da tuku. Student koji želi da uči i krimos koji želi da tuče su slične kategorije građana i međusobno se nadopunjuju - studenti koji žele da uče imaju u malom prstu teoriju, a krimosi koji žele da tuču imaju u obe šake praksu.

Draža Petrović: Tuga jedne Dijane i bol jednog Aleksandra

Povezuje ih ljubav prema Vučiću, jer je on tipačan primer fenomenalne negativne selekcije, večite šanse svih bezveznjakovića kakvi se sa svih strana naseljavaju u Ćacilendu, bratimeći se sa narkomanima, pacovima i zmijama.

Čacilend je za njih raj - tamo ne važe zakoni države Srbije, već Zakoni Ćacilenda koji su veoma jednostavni - važno je da sve čitaš suprotno od onoga što piše u zakonima Srbije.

Pa ako u zakonu Srbije piše - „Za bezbednost građana brine policija“ - u zakonu Ćacilenda piše: „Za bezbednost građana ne brine policija, već onaj Žika Robija koji ima ovlašćenja za razbijanje kamera, šutiranje neprijatelja i pevanje četničkih pesama. Može i da bije po potrebi, ako mu proradi batinaški instinkt, vrsta materinskog instikta, jer dok bije mora da psuje majku onima koje bije“.

Predsednik svih građana, narkomana, pacova i zmija ima plan da pobedi famoznu „obojenu revoluciju“ tako što će trećinu pobunjenih građana smoriti odugovlačenjem, trećinu prebiti a trećinu poapsiti. Što se tiče slobodnih novinara, tu mu je plan sličan - trećini polomiti kamere, trećinu otpustiti a trećinu premlatiti. Onda će ostati sam sa sobom i svojom malom državom Ćacilend, koja će se kao i malenii Kurasao, jednog dana plasirati na Svetsko prvenstvo. Ako ne Svetsko prvenstvo u fudbalu, onda svakako na Svetsko prvenstvo u razbijanju kamera.

Draža Petrović: Balada o propalom teniseru i veoma uspešnoj budali

Još odavno, pre nastanka Ćacilenda, Bora Čorba je napisao pesmu po imenu „Pacovi iz podruma“. Pisana je ko da je pesnik sedeo na Trgu Nikole Pašića i gledao šta se dešava u komšiluku.

Ide ovako:

Pacovi su uništili zmije
Slonovi su podlegli
Pametan je svako ko se krije
I ljudi su pobegli.

Stavite na usta hanzaplast
Pacovi iz podruma uzeli su vlast
Svaka čast
Pacovi iz podruma uzeli su vlast.

Ribe su u dubinu plivale
Ptice u granju posakrivale
Gde se pacovi nalaze
To je leglo zaraze.

Pacovi su sve izujedali
Nametnuli svoju kulturu
Kada su se svi predali
Zaveli su diktaturu.

Glas javnosti/D01S
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti