Te je Toma Nikolić umalo otišao u večna lovišta zbog nepunih pet meseci - kolika je bila razlika između njegovog roka za vanredne i zakonskog termina redovnih izbora.
Draža Petrović: Tuga jedne Dijane i bol jednog Aleksandra
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Najgluplji štrajk glađu u istoriji štrajkova glađu desio se u aprilu 2011. kada je Tomislav Nikolić odbijao da jede i pije zahtevajući da se vanredni parlamentarni izbori raspišu do decembra te godine, iako su redovni parlamentarni izbori - i ovako i onako - trebalo da se održe u maju 2012. godine.
I onda su mu dok je ležao na onom kauču sa mokrom krpom na glavi i teatralno riknjavao za dobrobit Srbije i srpskog naroda, objasnili kako je možda malo stupidno da u njegovoj biografiji piše: “Herojski umro od gladi tražeći vanredne izbore do decembra, iako su redovni izbori morali da se održe već u maju”, pa je Toma Nikolić sedmog dana gladovanja mudro odlučio da je bolje biti Grobar nego Pokojnik.
I karijeru je dalje nastavio kao Toma Grobar, iako je vrlo lako mogao da postane Pokojni Toma, počasni rahmetli predsednik Srpske napredne stranke.
Kakav glup štrajk!
Teorija zavere jeste da je celu akciju Tominog pokušaja da se samolikvidira zbog uzvišenog cilja izbora do decembra, osmislio Aleksandar Vučić svojeručno. On je tada, sve vreme, bio uz Tomislava Nikolića i podržavao ga zdušno, a kako ga i ne bi podržavao zdušno kada je on bio zamenik predsednika Srpske napredne stranke, dakle zamenik pomenutog Nikolića, a u statutu SNS lepo piše: “Ako predsednik stranke rikne od gladi, predsednik postaje njegov zamenik koji nije riknuo od gladi!”
I tako je Vučiću propala prilika da još 2011. postane predsednik nečega, makar Srpske napredne stranke, pod geslom: “Tomo, izdrži do kraja!”
Saosečajan čovek.
Ovih dana, dok Dijana Hrka štrajkuje glađu zbog sasvim jasnih razloga, Aleksandar Vučić je spletom neverovatno nesrećnih okolnosti na funkciji predsednika Srbije, predsednika koji neće da joj ispuni nijedan zahtev, jer, kaže - blokaderi hoće da zloupotrebe bol jedne majke, jelte, nemoguće je da ta majka ima razlog da štrajkuje glađu u zemlji gde ljude ubijaju izošljareni građevinski poduhvati najvećeg građevinara još od Keopsa.
Iako je zloupotreba bola uža naprednjačko-vučićevska specijalnost. Kada ne zloupotrebljavaju bol, znaju da iskreno saučestvuju u bolu drugih ljudi, pa da kažu, kao Pokojni Toma svojevremo: “Nije mi žao što je ubijen Ćuruvija”.
Samo dva meseca posle tragedije u Novom Sadu, Prva televizija, čiji je glavni i odgovorni urednik neki Aleksandar Vučić, emitovala je film “Kad tuga progovori”, gde su članovi porodice koja je u padu nadstrešnice izgubila tri člana, dvoje dece i deku, govorili o svojoj tuzi.
Ali se ispostavilo da je cela emisija, koja je uzgred bila i autorski nepotpisana, napravljena samo da bi ovi ljudi na sugestivni pitanje novinarke o studentskim protestima svoj bol prevrnuli u obračun sa ljudima koji su iz osećanja tuge i bola izašli na ulice da traže pravdu za žrtve i njihove porodice.
I na kraju emisije su članovi porodice morali da pohvale Aleksandar Vučića, a nepotpisani autor filma je za finale potresne ispovesti izabrao njihovu priču da je predsednik od prvog dana bio uz njih, dok opozicija, naravno, nije bila nigde, iako je to za ovu potresnu priču bilo nebitno.
I ispostavilo se da je Vučić opet ispao jedini čovek među hordama neljudi koje protestuju, jedini čovek koji nije ništa kriv za pad nadstrešnice, primer časnog i moralnog predsednika.
Vučić je, dakle, čovek koji mora da napravi specijalnu emisiju na televiziji i zloupotrebi ljude samo bi svom biračkom telu pokazao da je on u celoj priči pozitivna ličnost, te da ga podržavaju i porodice onih koji su poginuli nekoliko meseci pošto je on svečano otvorio Železničku stanicu u Novom Sadu tako što su iz njegovog kabineta građevincima slali poruke tipa: “Ubrzaj otvaranje, idu izbori!”
To je bila prva zloupotreba ljudskog bola. Druga se desila nekoliko meseci posle tragedije, na mitingu Srpske napredne stranke u Beogradu - doveli su i oca jedne od žrtva da govori kroz dim roštilja sa grilovanih štandova.
Čovek je izveden na binu u finalu mitinga, malo pre Vučića, i pričao da je pad nadstrešnice bio „planski teroristički napad“.
„Nije slučajno što je 1. novembar izabran kao datum rušenja nadstrešnice. To je dan kada katolici, ceo zapadni svet, slave Dan mrtvih. Namerno se htelo da se izazve haos i to je bio povod da se stvori ovih pet meseci u Srbiji“, rekao je taj čovek na mitingu SNS.
A raduje naprednjačkog mitingaša i kada čuje da ona nadstrešnica nije pala jer je predsednik napravio državu u kojoj sve pada - od morala do nadstrešnica renoviranih zgrada - već su to, naravno, teroristi, koji vrebaju sa svih strana.
I onda se predsednik na kraju zabrinuo što takozvani “blokaderi” zloupotrebljavaju bol jedne majke.
Tako to biva kada se zbog “zloupotrebe” bola jedne majke sekira čovek koga uglavnom boli uvo za sve sem za sebe. I koji je za 13 godina uspeo da zloupotrebi sve čega se dotakao, čak i svoju decu, samo da bi pokazao da je njemu u stvari teže čak i od onih kojima je najteže.
Glas javnosti/N01S
SKINI APLIKACIJU
