Udrite - o mrtvog Srbina slomite kosti…
I tu gde padnem- srpsko će se zvati.
I da sam poslednji više me je neg vas- pisaću se Srbinom.
Smrću pretite sinu vaskrslih?
Pa, ja sam prohodao u grobu…
Sa raspeća se nagledao đedovine- đedova…
I, kako biste to da me nema kad će me vazda biti i kad kao poslednji padnem?
O mrtvo telo moje lomićete kosti jer sam kamen Dečana i jutrenje Samodreže.
Moji preci su potmoci moji.
Glavu nosim da je dam.
Pa, šta ćete mi onda uzeti kad je sve moje- Hristovo?!
Dade mi još na Golgoti.
Tamo se rodio prvi- poslednji Srbin, i evo traje, čeka…
Ispovedio sam sve kolevke i grobove svoje, čekam…
Olistao i ocvetao božurom, čekam…
Čega se plašite, poslednjeg Srbina, oca i sina svih svojih.
Jel vas strah od mojeg čekanja?
Šta ću drugo u večnosti?
Samo udrite, ubite, pa da nastavim živeti, ja sam umro još na Golgoti…
Nema vas koliko ima poslenjeg Srbina…
I gde padnem- srpsko će se zvati.
Prikradate se, potuljene zveri, hajde hajkaču ti prvi kreni…
Slomićete i zube i kosti o mrtvo telo moje- svaki je Srbin srasto u meni.
Zaludu vam, i poslednji Srbin je čitavo srpstvo.
Glavu nosim da je dam poslednjem bratu što za mnom poslednjim dolazi.
Zvaću se Srbinom da vi znate ko ste.
Ubice rođenog u suzi na Golgoti.
Zorite se da ste utukli poslednjeg Srbina- bezglasan glasno ću slaviti život…
Gde telo klone nići će Srbin- krvavo ruho mili je kivot.
Da sam poslednji pisaću se- Srbinom, Gospod me je krstio tako.
U grobu sam prohodao, na krstu se zamomčio, evo vam glave- nosah je lako.
Još stotinu ih imam ispoveđenih i pričešćenih, zlate se, zrele…
Povili se gore od roda, uzberem glava jevanđelski plod,
svaka mi basta, svaka je moja, i jedan Srbin- čitav je rod!
Udrite, ja ću se Srbinom ponosno zvati!
Gde god da padnem- srpstvo je sve, kosti će metohom doveka cvati.
(Mišljenja i stavovi u kategoriji "LIČNI STAV" nisu nužno stavovi redakcije GLAS JAVNOSTI)