LUKJANOV: Da li je hapšenje Durova vesnik veće priče u pozadini
Autor: Glas javnosti
Današnji svet drže u relativnoj koheziji samo dva elementa. Čvrsto povezani lanci snabdevanja i zajednički informaciono-komunikacijski prostor. Da li je hapšenje Durova nagoveštaj gušenja ovog drugog elementa?
Hapšenje osnivača Telegrama Pavela Durova, u momentu kada je odlučio da nakratko otputuje u Pariz, izazvalo je pometnju u raznim sferama – od poslovnog i tehnološkog sveta do medija i politike. Mi ćemo se fokusirati na ovo poslednje, posebno zbog toga što incident postaje još jedna prekretnica u široj političkoj reorganizaciji.
Durov dolazi iz okruženja koje ističe svoj nadnacionalni status iznad svega drugog. Čini se da su informacione i komunikacione tehnologije pretvorile svet u zajednički prostor i ukinule suverenu jurisdikciju. Ogroman uticaj koji su IT giganti stekli pretvoren je u ogromne količine novca, što je u povratnoj sprezi dodatno povećalo njihov uticaj.
Transnacionalne korporacije su oduvek postojale – u oblastima kao što su rudarstvo, inženjering i finansije. Ali uprkos svom međunarodnom karakteru, one su i dalje bile vezane za određene države i njihove interese. Globalna komunikacijska industrija i za nju vezan sektor inovacija pokušavaju da prekinu tu vezu.
Period globalizacije, koji je trajao od kasnih 1980-ih do kasnih 2010-ih, favorizovao je ovakav stav. To je ohrabrilo stvaranje „ravnopravnih uslova“ u kojima su najrazvijenije zemlje imale jasnu prednost. One su imali najviše koristi. Troškovi povezani sa rastućom sposobnošću tehno-giganata da manipulišu društvima – uključujući i svoja na Zapadu – nisu smatrani kritičnim.
Dva stuba integracije
Kriza liberalne globalizacije dovela je do promene međunarodne stvarnosti (ova izjava se može i obrnuti bez promene suštine). Stoga je spremnost da se igra po zajedničkim pravilima svugde brzo opala. Ono što je veoma važno jeste da se ovo može reći čak i tamo gde su ovi zakoni prvobitno napisani, u vodećim državama Zapada.
Prethodno doba nije nestalo bez ostavljanja svog traga. Svet je postao žestoko konkurentan, ali je i dalje usko povezan.
Dve stvari ga drže zajedno. Prvo, to su trgovina i proizvodnja, čiji su logistički lanci, stvoreni tokom globalizacijskog buma, kvalitativno transformisali privredu. Njih je izuzetno teško slomiti. Drugo je jedinstveno informaciono polje, zahvaljujući „nacionalno neutralnim“ komunikacionim gigantima.
Ali postoji nešto čudno što nas razdvaja. To nije želja da se zgrabi više kolača – u smislu Lenjinove definicije ekspanzionizma „imperijalističkih grabežljivaca“ – već osećaj unutrašnje ranjivosti koji raste u različitim državama.
Paradoksalno, to je faktor koji je osetniji u većim i važnijim zemljama, jer su to, ipak, sile uključene u najveću igru. Ovo objašnjava njihov impuls za minimiziranjem bilo kog činioca koji bi mogao uticati na unutrašnju stabilnost tih zemalja. Pre svega, to se odnosi na različite kanale uticaja (čitaj: manipulacije), bilo strane ili unutrašnje.
Strukture koje funkcionišu transnacionalno – razumljivo – odmah izgledaju sumnjivo. S tim u vezi je stav da ih treba „nacionalizovati“, ne kroz vlasništvo, već u smislu demonstracije lojalnosti određenoj državi. Ovo je veoma ozbiljan korak i u doglednoj budućnosti ovaj proces bi mogao dramatično da oslabi navedeni drugi stub sadašnje globalne povezanosti.
Doba „prizemljenja“
Durov, potvrđeni kosmopolitski liberal, tipičan je predstavnik „globalnog društva“. Bio je u napetom odnosu sa svim državama u kojima je radio, počevši od svoje otadžbine, pa sve do njegovih nedavnih putovanja. Naravno, kao veliki biznismen u osetljivoj industriji, bio je u dijalektičkoj interakciji sa vladama i obaveštajnim službama različitih zemalja, što je zahtevalo stalno manevrisanje i kompromise.
Ali stav izbegavanja bilo kakvog vezanja za posebnu državu je uspeo da sačuva. Činilo se da je posedovanje pasoša za sve prilike proširilo njegov prostor za delovanje i povećalo njegovo samopouzdanje. Barem dok je ovo globalno društvo živelo i disalo, nazivajući sebe „liberalnim svetskim poretkom“. Ali, sada se tome bliži kraj. Ovoga puta posedovanje francuskog pasoša, zajedno sa nizom drugih stvari, obećava pogoršanje, a ne ublažavanje nevolja za optuženog.
Od „transnacionalnih“ entiteta će se sve više zahtevati da se „prizemlje“ , odnosno da se identifikuju sa određenom državom. Ako to ne žele, biće nasilno prikovani za zemlju, tako što će biti posmatrani kao agenti, ne globalnog sveta, već specifičnih neprijateljskih sila. To se sada dešava sa Telegramom, ali to nije prvi i neće biti poslednji takav slučaj.
Borba za potčinjavanje različitih aktera u ovoj (informaciono-komunikacionoj prim. prev) sferi, čime se fragmentira prethodno jedinstveno polje, verovatno će biti ključna komponenta sledeće faze u globalnoj politici.
Pooštravanje kontrole svega što se tiče podataka neminovno će povećati stepen represije u informacionoj sferi, pogotovo što u praksi nije lako blokirati neželjene kanale. Ali, ako se relativno nedavno činilo da je nemoguće prekopati svetski informacioni „superautoput“ i učiniti ga neupotrebljivim za putovanja, sada to više ne izgleda tako nemoguće.
Najzanimljivije pitanje je kako će očigledno sužavanje globalne informacione sfere uticati na trgovinske i ekonomske veze, kao poslednji stub svetske kohezije. Sudeći po brzini promena, uskoro će biti značajnih događaja na tom planu.
AUTOR: Fjodor Lukjanov
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
