PRAVOSLAVNA AFRIKA (1)

Etiopija: zašto Evropljani nikada nisu uspeli da pretvore pravoslavnu afričku državu u svoju koloniju.

Razlog za priču o Etiopijskoj pravoslavnoj crkvi je dušmanski postupak ukrajinske unijatske vlasti podržane jevrejskom ekipom koja trenutno vlada Kijevom. Rešila elita da ukine pravoslavlje i sve pravoslavne vernike proglasi regrutima i pošalje na rusku pravoslavnu vojsku i tako se osvete "Ruskoj istoriji" a ispražnjenu pravoslavnu zemlju poklone američkim i evro-unijatskim investitorima.

Hrabar Etiopski narod je dvadeset vekova čuvao i sačuvao svoju pravoslavnu veru i zaslužujue da ga pohvalimo pred našim, pravoslavnim Bogom.

Ko bi od vas pomislio da je Etiopija druga, posle Jermenije, od postojećih zemalja koja je primila hrišćanstvo! Sada hrišćani, mahom pravoslavni, čine više od 60% stanovništva, a u severnom regionu Tigraj više od 95%. Etiopija pored svetski poznate Lalibele ima nekoliko podjednako zanimljivih drevnih crkava, od kojih se neke nalaze na spisku svetske baštine.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Lepe žene Etiopije

Širom sveta srećemo Srbe i Ruse koji iskreno veruju da je Pravoslavlje, kao pojava, nastalo u Rusiji. Ovaj članak nije o tome koliko su naša znanja netačna, već o jednom drugom narodu koji je primio pravoslavlje mnogo ranije od naših slovenskih predaka. Etiopija je jedina pravoslavna država u Africi, koja je usvojila pravoslavlje u 1. veku nove ere i učinila ga državnom religijom u 4. veku nove ere. Tada se ovaj region zvao Abisinija. O tome su sanjali stari Rimljani, a apostol Filip je postao osnivač hrišćanstva u Etiopiji.

Kasnije, već u 4. veku, Frumentije, građanin Rima, posle havarije svog broda, stigao je do obala Etiopije i preživeo, a nekoliko godina kasnije je osvojio poverenje vladara i krstio njegovog sina. Nakon toga, sin je nasledio presto 330. godine i odmah proglasio hrišćanstvo za državnu religiju svoje zemlje. Tako je ogromna zemlja dobila religiju zahvaljujući brodolomu.

Tokom proteklih 16 vekova, vera u Etiopiji se gotovo nije promenila. Za razliku od drugih grana pravoslavlja , uključujući evropsku i rusku, u njoj od davnina praktično nije bilo „političkih“ promena. Etiopljane mnogi nazivaju Koptima, što ih, ako se uđe dublje u istoriju, ne razlikuje od bilo kog pravoslavnog naroda, jer se koncept Kopta pojavio samo zbog odbijanja jedne crkve da se pokori drugoj.

Danas preko 60% građana zemlje ispoveda hrišćanstvo. Etiopska crkva se smatra nezavisnom, pravoslavnom i hrišćaninom, i ima sličnosti sa našim pravoslavljem po svom kalendaru, danima posta, nekim obredima i verskim praznicima.

"Vi niste hrišćani - niste obrezani, vi jedete svinje."  Šok pravoslavlje u Etiopiji

Moje upoznavanje sa etiopskim hrišćanstvom nije počelo baš najbolje – nisu hteli da me puste u crkvu Svete Trojice u Adis Abebi, zahtevajući da platim 20 dolara kao turista, priča ruski hodočasnik.


"Ovde piše da je za pravoslavne hrišćane ulaz besplatan, a ja sam iz Rusije. Naša glavna vera je pravoslavlje. Čovek se prvo nasmejao, a onda se otvoreno naljutio. „Zašto me lažeš! Beli ljudi ne mogu biti pravoslavni! Mnogo puta sam razgovarao sa belcima, ili su katolici ili protestanti. Samo želite da uđete besplatno! Mladi monah u Adis Abebi detaljno ispituje o pravoslavnim tradicijama u Rusiji, mršti se od negodovanja, a zatim izriče neočekivanu presudu: „Jeste li vi pravi hrišćani? Imate čudne običaje. Nisi obrezan, jedeš svinje, a obuću ne skidaš u crkvi. Nešto neobično."

Umoran od razgovora, pokazao sam zajedničku fotografiju sa mitropolitom Timotejem, nastojateljem ove crkve. Dežurni se uplašio gneva svojih pretpostavljenih i pustili su me. Već na ulazu u etiopsku crkvu očekuje vas nešto neobično – treba izuti cipele, kao u džamiji.

„Ovo je Božija kuća“, strogo objašnjava sveštenik. Izuješ cipele kad dođeš kući, zar ne? Ovde možete ući samo bosi.” U uglu visi ikona koja prikazuje prokurora (tačnije, prefekta) Judeje Pontija Pilata. Etiopsko pravoslavlje je priznalo njega i njegovu ženu Klaudiju... za svece.

"Za šta?" - Zadivljen sam. „Pokušao je da spase Hrista“, obaveštava etiopski sveštenik. U lokalnom pravoslavlju čekaju mnoga iznenađenja i mene i druge.

Pravila kojih nema u ruskoj i srpskoj pravoslavnoj crkvi

Abisiniska pravoslavna crkva je preuzela mnogo od judaizma. Usklađenost sa starozavetnim tradicijama seže u korene hrišćanstva do danas, Etiopljani poštuju Stari zavet ništa manje nego Novi, otuda i brojne razlike između Etiopske pravoslavne crkve i Ruske ili Srpske.

• Odbacivanje koncepta Trojstva. Veruje se da je Isus Hristos Bog.
• Ispunjavanje nekih starozavetnih komandi koje ne upražnjavaju drugi hrišćanski pokreti:
• Obrezivanje dečaka 8. dana po rođenju;
• Poštovanje zakona o hrani (Etiopljani ne jedu svinjetinu).
• Prekrstiti se krstom od savijenih srednjih i kažiprsta desne ruke. A ne sa dva ili tri prsta kao u drugim ograncima pravoslavnog hrišćanstva.
• Biblijska imena su zapisana kao u vreme Isusa Hrista, kao što je naznačeno u hebrejskim primarnim izvorima. Na primer, ne Marija, već Mirjam.
• Kao i Jevreji, pravoslavni hrišćani u Etiopiji smatraju svinjetinu nečistom.
• Hijerarhijska struktura sveštenstva Etiopske pravoslavne crkve Tevahedo nema analoga među ostalim granama hrišćanstva.

Pravoslavne crkve su raštrkane po celoj zemlji, od najmanjeg sela do glavnog grada. U selima se nalaze crkve u obliku šatora, u većim gradovima – krst. U Adis Abebi postoji italijanski uticaj. (Rim je pokušavao da osvoji Etiopiju od sredine 19. veka, što se završilo krvavim ratom pod Musolinijem). Krstovi na pravoslavnim crkvama ukrašeni su kuglama sa prikazom nojevih jaja, što simbolizuje snagu vere. Dekoracija crkava se može nazvati asketskom - nekoliko ikona, plastično cveće, perle, gotovo da nema sveća. Podovi su prekriveni ćilimima. U crkve se ulazi bez obuće, a za vreme bogosluženja sede na podu. Najpoznatiji hramski kompleks u Etiopiji nalazi se u gradu Lalibela.


Bogosluženja se održavaju dva puta dnevno, kratka služba ujutru, a velika služba je noćna služba. Tokom bogosluženja, gradovi su prazni jer većina meštana ide na molitvu koja traje po nekoliko sati. Jedna od karakteristika Etiopske pravoslavne tradicije je da svi vernici, bilo kog pola, idu u crkvu noseći beli šal koji pokriva skoro celo telo. Sveštenici nose crvene ili plave haljine.

Pravoslavlje je duša Etiopije. Vera je jedinila sve ljude u zemlji, uprkos brojnim jezicima i složenosti logistike, a takođe je pomoglo da se izdrže invazije nevernika i kolonijalista. To je vidljivo golim okom, kao i činjenica da duboka religioznost koči razvoj zemlje. Ljudi provode sate i dane u molitvi, malo brinući o svakodnevnom životu, a nivo siromaštva u zemlji se povećava. U modernoj Etiopiji su najreligiozniji ljudi najsiromašniji.

Nadamo se da će nove generacije ne samo sačuvati drevnu veru, već će, istovremeno, uzeti život u svoje ruke, kao što su to nekada činili njihovi preci, braneći svoje crkve i veru od pritiska brojnih osvajača koji su verovali u druge bogove.

Pravoslavni hrišćani u Etiopiji žive po kanonima biblijskog Starog zaveta:

Etiopljani su kršteni 330. godine nove ere, za vreme vladavine kralja Ezane, koji je hrišćanstvo proglasio državnom religijom Aksumitskog carstva. U isto vreme podignut je i prvi hrišćanski hram. Etiopsko pravoslavlje se čini neobičnim. U Adis Abebi svinjetinu ćete naći samo u kineskim
restoranima, meštani je ne jedu, smatra se „grešnim mesom“ isto kao i kod muslimana i Jevreja. Na crkvenim službama muškarci i žene sede strogo odvojeno - jedni levo, drugi desno. Pre molitve treba oprati ruke i lice. Veliki post se drži strože od našeg. Vernicima je dozvoljeno da jedu samo jednom dnevno, potpuno vegansku hranu.

Lica etiopskih svetaca na ikonama su isključivo crna. Gledamo Svetog Georgija i Svetog Nikolaja sa tamnom kožom i kovrdžavom kosom. Među zakonima afričkog pravoslavlja je i obrezivanje dečaka pre krštenja, koje se praktikovalo samo kod prvih hrišćana, pre hiljadu i po godina.

Neki teolozi nazivaju Etiopsku crkvu ne pravoslavnom, već „monofizitskom“, kao „drevne istočnohrišćanske crkve“ - jermenske, koptske, sirijske. Sami Etiopljani to žestoko poriču, nazivajući sebe „miafizitima“ – pristalicama nerazdvajanja božanske i ljudske prirode Sina Božijeg. Naravno,
čvrsto insistiraju da su oni najpravoslavniji narod, koji su vekovima stradali za svoju veru, od najezdi katolika i muslimana.


Godine 1624, car Etiopije Susnjios (na podsticaj jezuita koji su prodrli u zemlju) najavio je potčinjavanje Papi i prelazak u katoličanstvo. Kao rezultat snažnog ustanka, morao je da se odrekne prestola, a novi suveren je proterao jezuite iz zemlje i spalio sve njihove knjige. Od tada Etiopljani ne vole katolike, posebno ako se ima u vidu da katolicizam ispovedaju Italijani, koji su okupirali Etiopiju 1936-1941 i ubili stotine hiljada njenih stanovnika.

Generalno, ljudi u ovoj afričkoj republici su veoma religiozni. Vidljivo je kako se, čak i izvan zatvorenog hrama, ljudi mole, klečeći na pragu, ljubeći zidove i zaključana vrata. Pod vladavinom komunističkog predsednika Mengistu Haile Marijama (1977-1991), koji je bio ubeđeni ateista, crkvi su
oduzete zemlje koje su joj pripadale, a patrijarh Teofil je pogubljen zbog „podrške kontrarevoluciji“.

Novi patrijarh Merkur postao je poslanik u parlamentu socijalističke Etiopije i na sve načine hvalio komuniste. Crkve nisu rušene i pretvarane u skladišta krompira, kao u Rusiji 30-ih godina 20. veka. Da je režim uništio makar jednu crkvu, zemlja bi se pobunila protiv vlasti. Ovde su ljudi vekovima ginuli za pravoslavnu veru i neće prihvatiti ateizam kao religiju. Sve do sredine 20. veka među poglavarima pomesne pravoslavne crkve nije bilo Etiopljana. Mitropoliti su slati iz Aleksandrije, od patrijarha Kopta, to jest, bio je ili Egipćanin ili Grk. Tek 1959. godine Etiopija je dobila svog patrijarha.

Kako je Etiopija-Abisinija ostala nezavisna

Dobro znamo da su krajem 19. veka evropski kolonijalisti, naoružani mitraljezima i parobrodima, nemilosrdno podelili među sobom celu Afriku.
Godine 1914. samo dve zemlje su ostale slobodne na celom, ogromnom crnom kontinentu. Liberija pod zaštitom Amerike, gde su Jenki kauboji pokušali da postave svoje, bivše, crne robove a uz Liberiju i Etiopija, zvana Abisinija, jedna od najstarijih država u celoj Africi.

Etiopija je tradicionalno ime zemlje – od starogrčkog „Aitopia“ – „zemlja ljudi sa opečenim licima“. Upravo tako narod Etiopije naziva svoju zemlju na svom maternjem amharskom jeziku otprilike kao - Itiopija.

Do sredine 20. veka, zemlja je bila poznata u svetu kao Abisinija - od arapsko-turske reči - Abaš. Uoči Drugog svetskog rata, Etiopija je počela da se naziva svojim drevnim imenom. Dakle, Etiopija, država sa istorijom od skoro 3 hiljade godina. Njena istorija datira još od države Punt koja se pominje u drevnim egipatskim izvorima iz 900. godine pre nove ere.

Etiopljani su stalno morali da se bore za sopstvenu slobodu. Tako je Etiopija u 16. veku bila jedva u stanju da se izbori sa Otomanskim carstvom koje je pritiskalo sa severa . Na sreću, pomogli su sugrađani Portugalci - hrišćani.


Borba za nezavisnost od Evrope za Etiopljane je počela sredinom 19. veka, kada su Zapadni Evropljani započeli svoju besramnu podelu Afrike – takozvanu Afričku rasu. Siromašna hrišćanska Abisinija, sa prestonicom u Gondaru, je preživela moćnu muslimansku invaziju. Ratovala je sa susednim Sudanom. Sa svih strana je bila okružena islamskim zemljama. Takođe je bila u strašnoj feudalnoj rascepkanosti – bila je podeljena na mnoge kneževine koje su se međusobno prepirale.

Princ Kasa iz kneževine Kuara je presekao tu stvar. Ovaj momak je uspeo da ujedini celu Abisiniju do 1856. Krunisan je kao Negus (car) Tevodros drugi. Uveo je red u državi snažnom rukom i oštrim metodama dostojnim samog Lavrentija Berije.

Britanski napad

„Znam ove tvoje belce“, govorio je Tevodros među svojim bliskima. Prvo pošalju misionare, zatim pošalju ambasadore da podrže misionare, a onda pošalju svoje vojnike da podrže ambasadore i misionare. Dakle, treba da naučimo da se nosimo sa njihovim vojnicima.

Tevodros se oštro protivio svakom neravnopravnom sporazumu Evropljana. Jednom je čak naredio hapšenje svih engleskih izgnanika koji su došli u njegovu državu. Kraljica Viktorija bila veoma nezadovoljna. 1867. godine se velika britanska ekspediciona snaga generala Napijera iskrcala u Abisiniju. Tevodros, kojeg su Britanci pretuklii i skoro masakrirali je, pucao u sebe!

Međutim, vojnici Njenog Veličanstva tada nisu pretvorili Abisiniju u koloniju. Englezi su shvatili da se u zemlji stvara moćan klub narodnog nezadovoljstva. Jednostavno su izvukli sve svoje konzule i misionare koje je Tevodros ranije uhapsio i uhatili tutanj. Britanci su čak dozvolili inagurisanje novom Negusa - sinu Tevodrosa Menelika drugom, koji je, u celini, uspeo da nastavi težak zadatak ujedinjenja Abisinije. Kao rezultat toga, 1870. Abisinija je već bila jaka centralizovana država sa sopstvenom jakom vojskom. 

Pobeda nad Italijom i ruska pomoć

Godina 1890-ih Abisincima je bilo veoma teško. Narod je branio svoju zemlju od Italijana. Ovde je Abisinija iznenada našla neke prave prijatelje. Prvo Francuzi, koji su imali svoje planove o ovom uglu Afrike i nisu želeli da gledaju italijansko prisustvo tamo.

Drugo, Rusi, koji su bili spremni da besplatno brane hrišćane iste vere. Etiopljani nisu samo hrišćani, oni su i de jure pravoslavci. Iako se veoma razlikuje od Ruske pravoslavne crkve, vera Etiopljana je gusta mešavina pravoslavlja i monofizitstva.

Rusko carstvo je besplatno pomoglo Abesiniji u ovom ratu ne samo oružjem ( topovima i najnovijim puškama), ali i brojnim dobrovoljcima, mnogo lekara i oficira koji su branili tu daleku pravoslavnu zemlju od neprijateljskog zarobljavanja.

Kao rezultat toga, Abisinija je, uz oduševljenu podršku Francuske i Ruske imperije, uspela da pobedi Italijane u ratu 1894-1896. Iskreno govoreći, ni sami Italijani nisu bili baš veliki neprijatelji. Fabrikanti makarona nikada nisu znali kako da se bore. Vojska sa Apenina po borbenoj obuci nije daleko od etiopske.


U svakom slučaju, italo-abisinijski rat je bio prvi put u istoriji da je zemlja „ne - belog sveta“ dobila rat protiv evropskih kolonijalista. Onda je i sama postepeno rasla sa novim osvojenim teritorijama, postajući skoro tri puta veća.

Italijani su uspeli da ponove napad na Abisiniju pod Musolinijem 1936. Međutim, Abisinci su, čak i poraženi, nastavili gerilski rat protiv vojnika Dučea. 1941. godine, uz podršku Engleske, Italijani su konačno proterani iz zemlje.

Avaj, Etiopija je do danas ostala siromašna, nerazvijena poljoprivredna afrička država. Ona je zbacila svoju dinastiju careva. Preživela je strašnu glad 1970. a devedesetih su izgubili i Eritreju – glavni izlaz na more. Od hiljadu kilometara mora Etiopija nije dobila ni 100 metara iako je udaljena od mora manje od nekoliko kilometara. U ratu sa Eritejskom provincijom evropljani su još jednom prevarili pravoslavce i od dogovora nije ostalo ništa.

Sloboda od evropskih osvajača, generalno, Etiopljanima ne daje nikakve bonuse osim razloga za nacionalni ponos.

Šta se danas dešava u Etiopiji?

U Etiopiji, trećoj po veličini hrišćanskoj zemlji na svetu, hrišćane kolju na ulicama, a njihove domove i crkve pale. Broj mučenika ide na hiljade. Kako se dogodilo da je u ovoj drevnoj hrišćanskoj državi postalo smrtno opasno ispovedati Hrista?

Hrišćani u ovoj zemlji su bili žrtve pravog genocida, uporedivog sa progonom u Rimskom carstvu. Dolaze kući po njih, hvataju ih na ulici, sakate ih, često im odsecaju desnu ruku da se čovek ne može prekrstiti. Ubijaju se oni koji po lokalnom običaju imaju krst na ruci ili koji ga nose na prsima, ne samo sveštenici, bez obzira na pol i godine. Crkve, kuće i automobili hrišćana su uništeni ili zapaljeni. U nekim gradovima militanti imaju spiskove pripadnika lokalnih hrišćanskih zajednica i sa tim spiskovima obilaze kuće naoružani mačetama, armaturom, a često i mitraljezima.

Kada su počela ubistva i šta je bio razlog?

Progon etiopskih hrišćana počeo je 1974. godine, kada je na vlast došla grupa vojnih oficira, zbacivši sa vlasti carevinu Cara Haile Salasija, velikog druga komuniste Josipa Broza. Nova vlast je najavila da će graditi socijalizam i počela da teroriše hrišćansko stanovništvo Etiopije – da oduzima zemlju, konfiskuje sredstva u bankama, itd. isto kao besmrtni Josip Broz u Srbiji 1945-e... U leto 2019. situacija je postala posebno akutna.

Ko sada napada hrišćane?

Glavnu ulogu u ovim događajima imaju lokalni radikalni nacionalisti naroda Oromo, jedne od najvećih etiopskih etničkih grupa. Druge dve glavne etničke grupe u Etiopiji, Amhara i Tigraj, tradicionalno su hrišćani, dok Oromi uključuju i hrišćane i muslimane.


Verske, pa čak ni međuetničke razlike nemaju veze sa ovim slučajem. Oromo aktivisti su počeli sa čisto političkim protestima. Počeli politilpm pa nastavili napadima na hrišćane. Etiopske nacionaliste podržavaju i radikalni ljudi iz susednih afričkih zemalja, poput Somalije. Etiopija danas leži na putu izbeglica koje beže iz zaraćenih zemalja Ekvatorijalne i Istočne Afrike ka Evropi, a zajedno sa izbeglicama ovde se infiltriraju i ekstremisti.

Zašto su hrišćani žrtve pogromaša?

Ciljevi provokatora su uglavnom politički, a činilo se da hrišćani s tim nemaju nikakve veze... Ali, najlakši način za postizanje ovih ciljeva je destabilizacija situacije u zemlji. A hrišćanska crkva je glavna stvar koja ujedinjuje narod u Etiopiji. Etiopija je primila hrišćanstvo još 330. godine (skoro istovremeno sa Gruzijom) i nikada nije prestala da bude hrišćanska zemlja. Sada ima više od 65 miliona hrišćanskih vernika! Neki od stanovnika Etiopije ispovedaju islam, ali u Etiopiji već duže vreme nema ozbiljnih sukoba između hrišćana i muslimana. Većina njenih stanovnika i dalje su hrišćani (prema popisu iz 1994. godine – više od 60% ukupnog stanovništva ). Stoga su napadi na hrišćane najlakši način da se uništi mir i stvori panika širom zemlje.Muslimani nisu pretnja etiopskim pravoslavcima, pa ko je inicijator progroma pravoslavaca ?

Koliko je ljudi stradalo u Etiopiji?

Broj žrtava je u hiljadama. Od leta 2019. godine spaljeno je mnogo desetina crkava i stotine hrišćanskih kuća. Nekoliko hiljada ljudi je ubijeno, desetine hiljada je osakaćeno, a oko hiljadu je nestalo. Najmanje 12 hiljada ljudi ostalo je bez krova nad glavom i postalo „unutrašnje izbeglice“. I ove brojke, nažalost, stalno rastu.

Kako etiopska vlada reaguje na masakre hrišćana?

Etiopska vlada, na čelu sa premijerom Abijem Ahmedom Alijem, pokušava da reši sukob. Ali nemoguće je preuzeti kontrolu nad situacijom. Lokalna policija je često neaktivna, a izgrednici ostaju nekažnjeni, iako nije veliki problem pronaći ih. Često i sami objavljuju fotografije i video snimke masakra počinjenih nad hrišćanima na društvenim mrežama.


Etiopska crkva od samog početka nastoji da pomiri narod zemlje: na kraju krajeva, njeni članovi su predstavnici svih lokalnih etničkih grupa. Etiopski patrijarh Abuna Matija više puta se obraćao stanovnicima zemlje, bez obzira koju veru ispovedaju.

Kako možemo pomoći etiopskim hrišćanima?

Ruska crkva već mnogo čini da skrene pažnju svetske zajednice na progon hrišćana u Etiopiji. Patrijarh Kiril se još u decembru 2019. godine obratio premijeru ove zemlje pismom u kojem je tražio da zaštiti hrišćane. A nešto pre toga, Etiopiju su posetili novinari crkvenih i svetovnih medija iz Rusije, na čelu sa predstavnikom Moskovske Patrijaršije.

„Najvažnije je da se probije informaciona blokada i istina o stradanju etiopskih hrišćana iznese u širu javnost“.

Osim moralne podrške, etiopskim hrišćanima koji su ostali bez domova i sredstava za život je preko potrebna humanitarna pomoć – hrana, lekovi, odeća... Teško je organizovati njeno prikupljanje ali postoje neke opcije za akciju. U međuvremenu, obični vernici treba intenzivno da se mole za svoju stradalnu braću.

U nastavku istorije Etiopske pravoslavne crkve, Glas Javnosti donosi stručni prikaz razlika sa "našom" pravoslavnom crkvom . Čitajte cenjeni klijenti i pomozimo napaćenom pravoslavnom narodu Etiopije.

Uredio Šone Ninin