U svetu vina postoje dva suprotstavljena verovanja koja često zavaravaju ljubitelje vina. Jedni iskreno veruju da se vino poboljšava sa godinama ležanja u podrumu, postaju vrednija i ukusnija. Drugi su uvereni da su se stara vina već pokvarila dok unuci nisu stasali za vojsku i da nisu pogodna za piće. Istina, kao i obično, leži negde u sredini.
Mit 1: „Vino se poboljšava sa godinama odležavanja“
Hajde da se prvo pozabavimo prvim uobičajenim mitom da vino nužno postaje bolje sa godinama. U stvari, velika većina vina je stvorena da se konzumira u prvih nekoliko godina nakon puštanja u promet. Samo mali broj vina zaista otkriva svoj potencijal tokom decenija čuvanja.
Stara vina
Važno je razumeti da čak i najtrajnija vina imaju određeni vrhunac zrelosti, nakon čega počinju da gube svoje kvalitete. Voćne, mirišljave note postepeno ustupaju mesto oksidovanim tonovima, tanini se gube do stanja u kojem vino može postati neizražajno. Uslovi skladištenja igraju odlučujuću ulogu. - Najkvalitetnij vina će se pokvariti ako se čuvaju u temperaturnim kolebanjima, na svetlosti ili sa presušenim čepom.
Usput, vinski čep se pravi isključivo od – plute, koja se guli sa drveta koje najbolje uspeva u Portugaliji. Nažalost, pluta je skupo drvo pa se pravi kombinacija piljevine i samo mali deo na vrhu od plute. Još je žalosnije da se Banatski Rizling zapušavao običnim čepom od srpskog pleha. Svejedno, srpskim glumcima to nije smetalo, a šoferi su taj čep obožavali jer im je bio lak za otčepljivanje kao i onaj od piva.
Roze vina se obično ne prave za starenje - bolje ih je piti u prve tri godine.
Mit 2: „Stara vina su loša, pokvarena su“
Da, vino vremenom podleže oksidaciji, ali ovaj proces ne znači uvek kvarenje. Kontrolisana oksidacija daje vinu plemenite složene tonove - orašaste, tartufne, medene note, koje poznavaoci veoma cene.
Vino se pretvara u sirće samo ako je čep presušen i naprso ili je vino nepravilno skladišteno.
Postoje prava dugovečna vina, kao što su Tokaj Esens ili Šato dIkem, koja se mogu čuvati 50 - 100 godina, a da i dalje ostanu veličanstvena. Stara vina ne postaju „ravna“ - ona samo dobijaju potpuno drugačiji karakter. Dok u mladom vinu doživljavamo svetle voćne i cvetne note, u odležanom vinu doživljavamo plemenite tonove kože, duvana i pečuraka. Nije ni bolje ni gore - to je samo drugačiji stil, koji se može, a i ne mora , svideti u zavisnosti od ličnih preferencija.
Dodajmo da su samo poluslatka vina kao što je Porto, sklona odležavanju. Ono što se u Srbiji najviše pije su «Suva «vina koja bi francuzi krstiliu kao SEK !
Mlado vino
Da li se isplati piti stara vina? Odgovor zavisi od nekoliko faktora. Svakako vredi probati odležana vina ako su plemenite sorte, stvorene za dugo odležavanje, skladištene u idealnim uslovima. S druge strane, nema smisla očekivati čuda od jednostavnih vina koja nisu namenjena za odležavanje ili od flaša skladištenih u sumnjivim uslovima. Ako više volite sveža vina, onda odležana vina jednostavno nisu za vas.
Kako znate da li je vino pogodno za odležavanje?
Zamislite sok i nektar. Nektar je razblaženi sok, ali kod vina se ne radi o dodavanju vode. Masovno proizvedena jeftina vina su poput nektara: imaju manje materija ukusa i arome, pa brže oksidiraju.
Prava vina za starenje su koncentrovani „sokovi“. Njihova tajna je u kontroli prinosa: što je manje grožđa sakupljeno po hektaru, to je ukus bogatiji i veći potencijal za starenje. Takva vina sporo oksidiraju, razvijajući plemenite nijanse, ali su i skuplja. Drugim rečima, ima dobrih godina za dobro vino, a ima grožđa za kiselo vino, a još bolje za - sirće. To su čuvena vina za francuske klošare. Ta vina se poznaju po plastičnoj flaaši od "kolo i po".
Jednostavno pravilo:
Vina ispod 1500 dinara su mlada i nisu namenjena za skladištenje.
Što je cena viša, vino duže može da stari.
Glavna stvar nije starost, već ravnoteža. Neka vina su dobra mlada (kao Božole- novi), druga se otvaraju tokom godina.
Na dnu teksta da se pohvalimo znanjem koje se proverava samo na nekom prijemu ili u gostima kod starih ili novih buržuja.
Šta piju srpski buržuji? Nekada su pili veštački vinjak jer su znali da je "vinjak Taj i Taj" odležan u poznatoj vinariji, garantovano veštački dok oni drugi, oni prirodni, nisu uvek prirodni. To važi i za Banatski rizling. Što je sigurno to je sigurno. Zna narod šta pije.
10 najskupljih vina i zašto su tako skupa?
„Veličanstveno i zapanjujuće“ - to kažu vinski stručnjaci. Na kraju krajeva, postoje vina koja vrede hiljade, pa čak i stotine hiljada dolara. Veličanstven buket će vas naterati da uživate u svakoj kapi pića, uroniće vas u istoriju, pružiće vam mnogo zadovoljstva. Pa, neko čak kupuje vina kako bi u potpunosti uživao u njihovom ukusu, a ne samo da bi vino stavio u podrum u svoju kolekciju. I tako, za vas, 10 najskupljih vina prodatih na aukcijama:
1. „Screaming Eagle“ Cabernet Sauvignon 1992. Cena: 500.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Screaming Eagle
Screaming Eagle je od 2000. godine držao poziciju najskuplje prodatog vina na aukciji. Cena flaše od 6 litara porasla je na 500 hiljada dolara, a sav prihod od prodaje ovog vina otišao je u dobrotvorni fond. Vino Screaming Eagle iz Kalifornije može se nazvati pravim čudom vinarstva. Prvi put se pojavilo 1992. godine, a nekoliko godina kasnije već je bilo na listi najboljih vina i još uvek drži taj status.
2. Šato Margo 1787. Cena: 225.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Šato Margo
Od svih skupih vina, ovo se pamti po najzanimljivijoj priči. U početku, flaša vina bila je u kolekciji Tomasa Džefersona, nakon čega je prodao za 500 hiljada dolara Vilijamu Sokolinu (ali zapravo, ova transakcija nije potvrđena, cena nije naznačena nigde u zvaničnim dokumentima). Novi vlasnik tako retkog primerka vina doneo ga je u restoran „Četiri godišnja doba“, na večeru u klubu „Šato Margo“, ali boca vina nikada nije stigla do stola, jer je nespretni konobar jednostavno nije doneo do stola i razbio je. Zauzvrat, pošto nije postojala pisana potvrda ove transakcije za prodaju vina, osiguravajuća kompanija je isplatila Sokolinu cenu po kojoj je prethodno prodato na aukciji za samo 225 hiljada dolara.
3. Šato Ševal Blan 1947. Cena: 135.125 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Degustacija vina Šato Ševal Blan
San Francisko 2006, flaša Šato Ševal Blan zapremine 3 litra, prodata je na aukciji za 135.125 dolara. Tako visoka cena za ovo vino je posledica činjenice da, prema klasifikaciji Sent Emiliona, vino Šato Ševal Blan pripada vinu klase „A“.
4. Šato dIkem 1811 Cena: 117.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Šato dIkem
Šato dIkem je belo francusko vino. Obično su bela vina mnogo jeftinija od crvenih, ali ovo nije priča samio o vinu. Vinari veruju da su vina proizvedena 1811. godine, „Godine komete“, posebna i imaju izvanredan ukus zbog ovog događaja. Tako kolekcionar i vlasnik bara u Indoneziji, Kristijan Vanek, nije mogao da odoli iskušenju da kupi takvo vino za svoju kolekciju i kupio ga je na aukciji za 117 hiljada dolara.
5. Šato Muton - Rotšild 1977. Cena: 47.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Šato Muton - Rotšild
Vino je poznato po svojoj neobičnoj aromi, u kojoj se blago osećaju note eukaliptusa. Šato Muton-Rotšild je prodat na Sotbijevoj aukciji u Njujorku za 329.000 dolara, u količini od 6 komada od 0,75 litara i koštao je novog vlasnika 47 hiljada dolara po boci.
6. Šeri De la Frontera, Masandra, 1775. Cena: 43.500 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Šeri De la Frontera, Masandra
Da, dobro ste pročitali, vino je ruske proizvodnje, koje je u to vreme pripadalo Krimskom kaganatu i upravo je tokom tog perioda vino proizvedeno. Smatra se najstarijim vinom proizvedenim u Evropi, zbog čega je cena boce tako visoka, šeri je prodat na Sotbijevoj aukciji u Londonu 2001. godine.
7. Penfolds Grejndž Ermitaž 1951. Cena: 38.420 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Penfolds Grejndž Ermitaž 1951.
Penfolds Grejndž je jedno od najskupljih australijskih vina. Poznato je da na svetu postoji samo 20 boca ovog vina. A samo jedna je prodata 2004. godine na australijskoj aukciji vina za 50.200 australijskih dolara. Ovo vino je steklo popularnost u uskim krugovima uglavnom zbog svojih ograničenja. Od njegove proizvodnje, nije bilo nijedne osobe koja ga je pila i pravila, već samo potomci i naslednici ljudi kojima je ovo vino preneto u nasleđe.
8. Rojal de Marija Cena: 30.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Rojal de Marija
Rojal De Marija je retko vino koje za svoju proizvodnju koristi ledenu metodu. Za ovo vino se koriste samo grožđe zamrznuto direktno na vinovoj lozi. Složenost procesa proizvodnje doprinela je ceni vina, a osećaji ukusa su jednostavno božanstveni. Somelijeri svetske klase predlažu da se proba isključivo uz deserte za standardnu kombinaciju ukusa.
9. Romane - Konti 1945. Cena: 28.112 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Romane Konti
Vino je dobilo tako visoku cenu zbog složenog i skupog načina proizvodnje. Da bi se dobila samo 1 boca belog vina, potrebna je cela žetva sa Fruškogorskog vinograda sorte Pino Noar. 8 boca ovog vina je prodata na aukciji za 224.900 dolara.
10. Šato Lafit 1865. Cena: 27.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Šato Lafit
Celu partiju ovog vina kupio je biznismen iz Floride - to je jedino što se zna o kupcu, pošto se licitacija odvijala telefonom, a osoba koja je delovala kao kupac bila je samo posrednik i nije otkrila ime novog vlasnika. Vino, staro skoro 150 godina, odletelo je na Floridu. Cena cele partije koštala je novog vlasnika 108.000 dolara za 4 boce ovog vina
Ponekad najskuplja i najizvrsnija vina stiču svoju cenu tokom godina rada i odležavanja . U svetu vinarstva, svaka sitnica ili nijansa može lako da stotinama puta poveća cenu određene boce. Miobični ljubitelji vina i pesničke reči , zauzvrat, možemo samo da čitamo o tome ili jednostavno da uživamo u opisu vina od najpoznatijih somelijera.
Ako, neka im par flaša vina za koje i ne znamo šta je i kakvo je. Zato, cenjeni pesnici i državni šoferi, pijte Karlovački rizling ako već nema Banatskog. Kilo Banatskog i sifon je - dva kila. To je posao. Jeste, mogu se tropa studenti nabariti i na ovoj skupoći.
Davni ekspert za Banatski rizling
Šone Ninin
PAMTE SRBI BANATSKI RIZLING
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Ko se seća vina sa etiketom Banatski Rizlig?
Na žalost srpskih paora i večitih studenata filozofskog fakulteta "Banatski Rizling" postoji samo u pesmama Brane Petrovića i pričama pijanih KLO-KOTRISTA Ace Sekulića zvanog AS! Pitajte, ako ga vidite, velikog Aleksandra Berčeka, svedoka tog vremena, kako je uvežbavao pesme Sekulića dok je glumio u filmu "Majstori". Cisternu "Banatskog" je ispio dok nije shvatio suštinu pesme i "šta je pesnik hteo da kaže"! 
IZVOR Ustupljena fotografija / Razna skupocena vina
Banatski rizling, "kilo i kilo" i Aca Trandafilović su obeležili zlatno vreme beogradskih kafana. Nema više dobrog, veštačkog vina i sifona sode. Nema i gotovo. Sad se piju samo fensi vina, ona koja se nose na poklon doktorima i saobraćajnim policajcima. Piju se samo skupa vina koja se reklamiraju na sajmovima i u tv serijama.
Toliko za uvod o vinu . Na kraju, pogledajte fotografije vina koja piju samo buržuji, srpski i belosrpski.
Mitovi o vinu
U svetu vina postoje dva suprotstavljena verovanja koja često zavaravaju ljubitelje vina. Jedni iskreno veruju da se vino poboljšava sa godinama ležanja u podrumu, postaju vrednija i ukusnija. Drugi su uvereni da su se stara vina već pokvarila dok unuci nisu stasali za vojsku i da nisu pogodna za piće. Istina, kao i obično, leži negde u sredini.
Mit 1: „Vino se poboljšava sa godinama odležavanja“
Hajde da se prvo pozabavimo prvim uobičajenim mitom da vino nužno postaje bolje sa godinama. U stvari, velika većina vina je stvorena da se konzumira u prvih nekoliko godina nakon puštanja u promet. Samo mali broj vina zaista otkriva svoj potencijal tokom decenija čuvanja.
Stara vina
Važno je razumeti da čak i najtrajnija vina imaju određeni vrhunac zrelosti, nakon čega počinju da gube svoje kvalitete. Voćne, mirišljave note postepeno ustupaju mesto oksidovanim tonovima, tanini se gube do stanja u kojem vino može postati neizražajno. Uslovi skladištenja igraju odlučujuću ulogu. - Najkvalitetnij vina će se pokvariti ako se čuvaju u temperaturnim kolebanjima, na svetlosti ili sa presušenim čepom.
Usput, vinski čep se pravi isključivo od – plute, koja se guli sa drveta koje najbolje uspeva u Portugaliji. Nažalost, pluta je skupo drvo pa se pravi kombinacija piljevine i samo mali deo na vrhu od plute. Još je žalosnije da se Banatski Rizling zapušavao običnim čepom od srpskog pleha. Svejedno, srpskim glumcima to nije smetalo, a šoferi su taj čep obožavali jer im je bio lak za otčepljivanje kao i onaj od piva.
Roze vina se obično ne prave za starenje - bolje ih je piti u prve tri godine.
Mit 2: „Stara vina su loša, pokvarena su“
Da, vino vremenom podleže oksidaciji, ali ovaj proces ne znači uvek kvarenje. Kontrolisana oksidacija daje vinu plemenite složene tonove - orašaste, tartufne, medene note, koje poznavaoci veoma cene.
Vino se pretvara u sirće samo ako je čep presušen i naprso ili je vino nepravilno skladišteno.
Postoje prava dugovečna vina, kao što su Tokaj Esens ili Šato dIkem, koja se mogu čuvati 50 - 100 godina, a da i dalje ostanu veličanstvena. Stara vina ne postaju „ravna“ - ona samo dobijaju potpuno drugačiji karakter. Dok u mladom vinu doživljavamo svetle voćne i cvetne note, u odležanom vinu doživljavamo plemenite tonove kože, duvana i pečuraka. Nije ni bolje ni gore - to je samo drugačiji stil, koji se može, a i ne mora , svideti u zavisnosti od ličnih preferencija.
Dodajmo da su samo poluslatka vina kao što je Porto, sklona odležavanju. Ono što se u Srbiji najviše pije su «Suva «vina koja bi francuzi krstiliu kao SEK !
Mlado vino
Da li se isplati piti stara vina? Odgovor zavisi od nekoliko faktora. Svakako vredi probati odležana vina ako su plemenite sorte, stvorene za dugo odležavanje, skladištene u idealnim uslovima. S druge strane, nema smisla očekivati čuda od jednostavnih vina koja nisu namenjena za odležavanje ili od flaša skladištenih u sumnjivim uslovima. Ako više volite sveža vina, onda odležana vina jednostavno nisu za vas.
Kako znate da li je vino pogodno za odležavanje?
Zamislite sok i nektar. Nektar je razblaženi sok, ali kod vina se ne radi o dodavanju vode. Masovno proizvedena jeftina vina su poput nektara: imaju manje materija ukusa i arome, pa brže oksidiraju.
Prava vina za starenje su koncentrovani „sokovi“. Njihova tajna je u kontroli prinosa: što je manje grožđa sakupljeno po hektaru, to je ukus bogatiji i veći potencijal za starenje. Takva vina sporo oksidiraju, razvijajući plemenite nijanse, ali su i skuplja. Drugim rečima, ima dobrih godina za dobro vino, a ima grožđa za kiselo vino, a još bolje za - sirće. To su čuvena vina za francuske klošare. Ta vina se poznaju po plastičnoj flaaši od "kolo i po".
Jednostavno pravilo:
Vina ispod 1500 dinara su mlada i nisu namenjena za skladištenje.
Što je cena viša, vino duže može da stari.
Glavna stvar nije starost, već ravnoteža. Neka vina su dobra mlada (kao Božole- novi), druga se otvaraju tokom godina.
Na dnu teksta da se pohvalimo znanjem koje se proverava samo na nekom prijemu ili u gostima kod starih ili novih buržuja.
Šta piju srpski buržuji? Nekada su pili veštački vinjak jer su znali da je "vinjak Taj i Taj" odležan u poznatoj vinariji, garantovano veštački dok oni drugi, oni prirodni, nisu uvek prirodni. To važi i za Banatski rizling. Što je sigurno to je sigurno. Zna narod šta pije.
10 najskupljih vina i zašto su tako skupa?
„Veličanstveno i zapanjujuće“ - to kažu vinski stručnjaci. Na kraju krajeva, postoje vina koja vrede hiljade, pa čak i stotine hiljada dolara. Veličanstven buket će vas naterati da uživate u svakoj kapi pića, uroniće vas u istoriju, pružiće vam mnogo zadovoljstva. Pa, neko čak kupuje vina kako bi u potpunosti uživao u njihovom ukusu, a ne samo da bi vino stavio u podrum u svoju kolekciju. I tako, za vas, 10 najskupljih vina prodatih na aukcijama:
1. „Screaming Eagle“ Cabernet Sauvignon 1992. Cena: 500.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Screaming Eagle
Screaming Eagle je od 2000. godine držao poziciju najskuplje prodatog vina na aukciji. Cena flaše od 6 litara porasla je na 500 hiljada dolara, a sav prihod od prodaje ovog vina otišao je u dobrotvorni fond. Vino Screaming Eagle iz Kalifornije može se nazvati pravim čudom vinarstva. Prvi put se pojavilo 1992. godine, a nekoliko godina kasnije već je bilo na listi najboljih vina i još uvek drži taj status.
2. Šato Margo 1787. Cena: 225.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Šato Margo
Od svih skupih vina, ovo se pamti po najzanimljivijoj priči. U početku, flaša vina bila je u kolekciji Tomasa Džefersona, nakon čega je prodao za 500 hiljada dolara Vilijamu Sokolinu (ali zapravo, ova transakcija nije potvrđena, cena nije naznačena nigde u zvaničnim dokumentima). Novi vlasnik tako retkog primerka vina doneo ga je u restoran „Četiri godišnja doba“, na večeru u klubu „Šato Margo“, ali boca vina nikada nije stigla do stola, jer je nespretni konobar jednostavno nije doneo do stola i razbio je. Zauzvrat, pošto nije postojala pisana potvrda ove transakcije za prodaju vina, osiguravajuća kompanija je isplatila Sokolinu cenu po kojoj je prethodno prodato na aukciji za samo 225 hiljada dolara.
3. Šato Ševal Blan 1947. Cena: 135.125 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Degustacija vina Šato Ševal Blan
San Francisko 2006, flaša Šato Ševal Blan zapremine 3 litra, prodata je na aukciji za 135.125 dolara. Tako visoka cena za ovo vino je posledica činjenice da, prema klasifikaciji Sent Emiliona, vino Šato Ševal Blan pripada vinu klase „A“.
4. Šato dIkem 1811 Cena: 117.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Šato dIkem
Šato dIkem je belo francusko vino. Obično su bela vina mnogo jeftinija od crvenih, ali ovo nije priča samio o vinu. Vinari veruju da su vina proizvedena 1811. godine, „Godine komete“, posebna i imaju izvanredan ukus zbog ovog događaja. Tako kolekcionar i vlasnik bara u Indoneziji, Kristijan Vanek, nije mogao da odoli iskušenju da kupi takvo vino za svoju kolekciju i kupio ga je na aukciji za 117 hiljada dolara.
5. Šato Muton - Rotšild 1977. Cena: 47.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Šato Muton - Rotšild
Vino je poznato po svojoj neobičnoj aromi, u kojoj se blago osećaju note eukaliptusa. Šato Muton-Rotšild je prodat na Sotbijevoj aukciji u Njujorku za 329.000 dolara, u količini od 6 komada od 0,75 litara i koštao je novog vlasnika 47 hiljada dolara po boci.
6. Šeri De la Frontera, Masandra, 1775. Cena: 43.500 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Šeri De la Frontera, Masandra
Da, dobro ste pročitali, vino je ruske proizvodnje, koje je u to vreme pripadalo Krimskom kaganatu i upravo je tokom tog perioda vino proizvedeno. Smatra se najstarijim vinom proizvedenim u Evropi, zbog čega je cena boce tako visoka, šeri je prodat na Sotbijevoj aukciji u Londonu 2001. godine.
7. Penfolds Grejndž Ermitaž 1951. Cena: 38.420 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Penfolds Grejndž Ermitaž 1951.
Penfolds Grejndž je jedno od najskupljih australijskih vina. Poznato je da na svetu postoji samo 20 boca ovog vina. A samo jedna je prodata 2004. godine na australijskoj aukciji vina za 50.200 australijskih dolara. Ovo vino je steklo popularnost u uskim krugovima uglavnom zbog svojih ograničenja. Od njegove proizvodnje, nije bilo nijedne osobe koja ga je pila i pravila, već samo potomci i naslednici ljudi kojima je ovo vino preneto u nasleđe.
8. Rojal de Marija Cena: 30.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Rojal de Marija
Rojal De Marija je retko vino koje za svoju proizvodnju koristi ledenu metodu. Za ovo vino se koriste samo grožđe zamrznuto direktno na vinovoj lozi. Složenost procesa proizvodnje doprinela je ceni vina, a osećaji ukusa su jednostavno božanstveni. Somelijeri svetske klase predlažu da se proba isključivo uz deserte za standardnu kombinaciju ukusa.
9. Romane - Konti 1945. Cena: 28.112 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Romane Konti
Vino je dobilo tako visoku cenu zbog složenog i skupog načina proizvodnje. Da bi se dobila samo 1 boca belog vina, potrebna je cela žetva sa Fruškogorskog vinograda sorte Pino Noar. 8 boca ovog vina je prodata na aukciji za 224.900 dolara.
10. Šato Lafit 1865. Cena: 27.000 dolara
IZVOR Ustupljena fotografija / Vino Šato Lafit
Celu partiju ovog vina kupio je biznismen iz Floride - to je jedino što se zna o kupcu, pošto se licitacija odvijala telefonom, a osoba koja je delovala kao kupac bila je samo posrednik i nije otkrila ime novog vlasnika. Vino, staro skoro 150 godina, odletelo je na Floridu. Cena cele partije koštala je novog vlasnika 108.000 dolara za 4 boce ovog vina
Ponekad najskuplja i najizvrsnija vina stiču svoju cenu tokom godina rada i odležavanja . U svetu vinarstva, svaka sitnica ili nijansa može lako da stotinama puta poveća cenu određene boce. Miobični ljubitelji vina i pesničke reči , zauzvrat, možemo samo da čitamo o tome ili jednostavno da uživamo u opisu vina od najpoznatijih somelijera.
Ako, neka im par flaša vina za koje i ne znamo šta je i kakvo je. Zato, cenjeni pesnici i državni šoferi, pijte Karlovački rizling ako već nema Banatskog. Kilo Banatskog i sifon je - dva kila. To je posao. Jeste, mogu se tropa studenti nabariti i na ovoj skupoći.
Davni ekspert za Banatski rizling
Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
