Nisu u pitanju nu droge, ni oružje, ni terorizam – ovo je pravi razlog američkog napada na Venecuelu
Autor: Glas javnosti
Tvrdnje koje se poslednjih dana masovno šire društvenim mrežama nude radikalno drugačije tumačenje događaja u Venecueli od onog koje plasiraju zapadni politički i medijski centri moći.
Prema tim navodima, stvarni razlog američke intervencije nema veze sa borbom protiv droge, terorizma ili „odbranom demokratije“, već sa pokušajem očuvanja globalne dominacije američkog dolara i sistema petrodolara uspostavljenog još sedamdesetih godina prošlog veka.
U objavama koje su izazvale veliku pažnju korisnika širom sveta, Venecuela se predstavlja kao sledeća u nizu država koje su, zbog pokušaja da prodaju naftu van dolarskog sistema, doživele nasilну promenu režima — po obrascu koji su, kako se tvrdi, ranije sledili Irak Sadama Huseina i Libija Moamera Gadafija.
U nastavku prenosimo ovu analizu u celini, onako kako se pojavila na društvenim mrežama, kao primer narativa koji sve snažnije prati proces globalne dedolarizacije i preispitivanja američke finansijske hegemonije.
Maduro nije prodavao naftu u dolarima već u juanima i stoga je morao da doživi istu sudbinu kao Sadam Husein i Gadafi:
Pravi razlog za američku invaziju na Venecuelu seže do sporazuma koji je Henri Kisindžer sklopio sa Saudijskom Arabijom 1974. godine.
I objasniću zašto se ovde zapravo radi o OPSTANKU samog američkog dolara.
Ne o drogama. Ne o terorizmu. Ne o „demokratiji“.
Ovo je o sistemu petrodolara koji je Ameriku održavao kao dominantnu ekonomsku silu već 50 godina.
A Venecuela je upravo pretila da će tome stati na kraj.
Evo šta se zapravo dogodilo:
Venecuela ima 303 milijarde barela dokazanih rezervi nafte.
Najveći na svetu.
Više nego Saudijska Arabija.
20% sve nafte na svetu.
Ali ovo je najvažnije:
Venecuela je aktivno prodavala tu naftu u kineskim juanima, a ne u dolarima.
Venecuela je 2018. godine objavila nameru da se „oslobodi dolara“.
Počeli su da prihvataju juane, evre, rublje, sve osim dolara za naftu.
Podneli su zahtev za pridruživanje BRIKS-u.
Izgradili su direktne kanale plaćanja sa Kinom koji su potpuno zaobišli SWIFT.
I imali su dovoljno nafte da decenijama finansiraju dedolarizaciju.
Zašto je ovo važno?
Zato što je ceo američki finansijski sistem izgrađen na jednoj stvari:
Petrodolar.
Godine 1974, Henri Kisindžer je sklopio sporazum sa Saudijskom Arabijom:
Sva nafta koja se prodaje širom sveta mora biti izražena u američkim dolarima.
Zauzvrat, Amerika nudi vojnu zaštitu.
Ovaj jedan sporazum stvorio je veštačku potražnju za dolarima širom sveta.
Svakoj zemlji na Zemlji su potrebni dolari da bi kupila naftu.
To omogućava Americi da štampa neograničenu količinu novca dok druge zemlje rade za nju.
Finansira vojsku. Državu blagostanja. Budžetske deficite.
Petrodolar je važniji za hegemoniju SAD nego nosači aviona.
I postoji obrazac šta se dešava sa liderima koji se tome opiru:
2000: Sadam Husein najavljuje da će Irak prodavati naftu u evrima umesto u dolarima.
2003: Invazija. Promena režima. Iračka nafta je odmah vraćena na dolare. Sadam je linčovan.
Oružje za masovno uništenje nikada nije pronađeno jer nikada nije ni postojalo.
2009: Gadafi predlaže afričku valutu podržanu zlatom, takozvani „zlatni dinar“, za trgovinu naftom.
Procureli imejlovi Hilari Klinton potvrđuju da je ovo bio PRIMARNI razlog za intervenciju.
Citat iz imejla: „Ovo zlato je bilo namenjeno uspostavljanju panafričke valute zasnovane na libijskom zlatnom dinaru.“
2011: NATO bombarduje Libiju. Gadafi je silovan i ubijen. Libija sada ima otvorena tržišta roblja.
„Došli smo, videli smo, umro je!“, nasmejao se Klinton pred kamerom.
Zlatni dinar je umro sa njim.
A sada i Maduro.
Sa PET PUTA više nafte nego Sadam i Gadafi zajedno.
Aktivno prodaje u juanima.
Izgradnja platnih sistema koje ne kontroliše dolar.
Pošaljite zahtev da postanete član BRIKS-a.
Saradnja sa Kinom, Rusijom i Iranom.
Tri zemlje ukidaju dolarizaciju širom sveta.
Ovo nije slučajnost.
Izazovite petrodolar. Dovedite do promene režima.
Svaki. Put. Ponovo.
Stiven Miler (savetnik za unutrašnju bezbednost SAD) je to bukvalno rekao pre dve nedelje:
Američki znoj, domišljatost i naporan rad stvorili su venecuelansku naftnu industriju. Njena tiranska eksproprijacija bila je najveća zabeležena krađa američkog bogatstva i imovine.
On to ne krije.
Tvrde da venecuelanska nafta pripada Americi jer su je američke kompanije razvile pre 100 godina.
Po ovoj logici, svaki nacionalizovani resurs u istoriji bio je „krađa“.
Ali evo DUBLjEG problema:
Petrodolar već nestaje.
Rusija prodaje naftu u rubljama i juanima još od Ukrajine.
Saudijska Arabija otvoreno razmatra plaćanja u juanima.
Iran godinama trguje u valutama koje nisu dolar.
Kina je osnovala CIPS, sopstvenu alternativu SWIFT-u, sa 4.800 banaka u 185 zemalja.
Zemlje BRIKS-a aktivno grade platne sisteme koji potpuno zaobilaze dolar.
Projekat mBridge omogućava centralnim bankama da direktno poravnavaju transakcije u lokalnim valutama.
Ulazak Venecuele u BRIKS sa 303 milijarde barela nafte bi eksponencijalno ubrzao ovaj proces.
To je zapravo suština ove invazije.
Ne o borbi protiv droge. Venecuela je odgovorna za manje od 1% američkog kokaina.
Ne o terorizmu. Nema dokaza da Maduro predvodi „terorističku organizaciju“.
Ne radi se o demokratiji. SAD podržavaju Saudijsku Arabiju, gde se ne održavaju izbori.
Ovo se tiče održavanja 50 godina starog sporazuma koji Americi dozvoljava da štampa novac dok ostatak sveta radi za nju.
A posledice su zastrašujuće:
Rusija, Kina i Iran već osuđuju ovo kao „oružanu agresiju“.
Kina je najveći kupac nafte za Venecuelu. Gube milijarde.
Zemlje BRIKS-a svedoče invaziji jedne zemlje zbog trgovanja valutom koja nije dolar.
Svaka zemlja koja razmatra dedolarizaciju sada je shvatila poruku:
Izazovite dolar i bombardovaćemo vas.
Ali evo u čemu je problem…
Ta poruka bi mogla ubrzati dedolarizaciju, a ne zaustaviti je.
Jer sada svaka zemlja na globalnom Jugu zna šta se dešava kada ugrozite hegemoniju dolara.
I shvataju da je jedina zaštita da deluju BRŽE.
Tajming je takođe apsurdan:
3. januar 2026. Venecuela je napadnuta. Maduro je zarobljen.
3. januar 1990. Panama je napadnuta. Norijega je zarobljen.
36 godina razlike. Skoro u dan.
Isti scenario. Isti izgovor za „trgovinu drogom“.
Isti pravi razlog: kontrola nad strateškim resursima i trgovinskim putevima.
Istorija se ne ponavlja. Ali se rimuje.
Šta se dešava sledeće:
Trampova konferencija za štampu u Mar-a-Lagu zadaje ton.
Američke naftne kompanije već čekaju. Politiko je izvestio da su kontaktirane u vezi sa „povratkom u Venecuelu“.
Opozicija će biti instalirana. Nafta će ponovo teći u dolarima.
Venecuela postaje drugi Irak. Druga Libija.
Ali ovo je ono što niko ne pita:
Šta se dešava kada više ne možete dominirati dolarom bombardovanjem?
Ako Kina ima dovoljno ekonomske moći da se osveti?
Šta bi se desilo ako bi BRIKS kontrolisao 40% globalnog BDP-a i rekao: „Nema više dolara?“
Kada svet shvati da se petrodolar održava nasiljem?
Amerika je izložila svoje karte na sto.
Pitanje je da li će ostatak sveta popustiti ili prozreti kroz liticu.
Jer ova invazija je priznanje da dolar više ne može sam da se takmiči.
Ako morate da bombardujete zemlje da biste ih naterali da nastave da koriste vašu valutu, ta valuta već umire.
Glas javnosti/društvene mreže
SKINI APLIKACIJU
