Pametni gradovi, 10 posto bogatih, 90 posto siromašnih: Čuveni ruski naučnik nam prognozira mračnu budućnost
Autor: Glas javnosti
Srednji sloj će biti „pušten niz vodu“, neće biti srednje klase, postojaće bogati i siromašni. Postojaće nekakva represivna struktura koja će kontrolisati potrebe jela, vode, ponašanja – nešto kao „pametni grad“
Događa se nešto zanimljivo. Postoji trougao: transnacionalne korporacije, države i nadnacionalne strukture. Sve u njima postepeno slabi, čak je i TNK (transnacionalnim korporacijama) potrebna promena. I tu, na spojevima ova tri ugla, pojavljuje se ono što se nazivamo „duboka vlast“. Duboka vlast je najagresivniji deo države, najagresivniji deo TNK i specijalnih (obaveštajnih) službi. Ali ne i armije, vojske, ona svejedno, ostaje vezana za državu.
Obaveštajne službe postaju jedan od glavnih elemenata formiranja nove post-kapitalističke vlasti. Na primer, ozbiljna teorijska, interdisciplinarna istraživanja i prodori u istraživanjima u oblasti društvenih nauka sada se vrše upravo u obaveštajnim službama. Zašto u njima? Stvar je u tome što su se zapadne obaveštajne službe još sredinom sedamdesetih godina preorijentisale sa države na TNK. I upravo će obaveštajne službe odigrati odlučujuću ulogu u formiranju „duboke vlasti“.
Ono što danas vidimo nije formalizovana struktura, i sastoji se iz nekoliko delova. A sa čim je to povezano? Svojevremeno su kapitalističkoj klasi bile potrebne naddržavne strukture. Zašto? Zato što je zajedno sa kapitalom, „u formacionom“ smislu kako bi rekli marksisti, bila potrebna i država. No, čim je država obrazovana počela je da ograničava kapital svojim granicama. Zato, da bi se te granice presekle, prevazišle, pojavila potreba za nadnacionalnim strukturama. Istorijski, prvi su bili masoni. Oni su svoju ulogu odigrali sredinom XIX veka, zamenili su ih drugi, pa treći… Sada se praktično sve nadnacionalne strukture, naddržavne, nalaze u istoj takvoj krizi, kao i državne.
Nikson je bio poslednji predsednik SAD koji je govorio da je svet međuodnos pet država. To jest, on je tvrdio da svet čine države. I, zapravo, Niksonov impičment predstavlja finale „puzajućeg“ prevrata u Sjedinjenim Državama, koji je počeo ubistvom predsednika Kenedija, a završio se impičmentom Ričarda Niksona. Tokom svih ti preokreta SAD su se, iz prvenstveno države, pretvorile u klaster TNK.
Prva akcija duboke vlasti je ubistvo Džona Kenedija. Finale izlaska duboke vlasti na scenu, „rođenje zmaja“, jeste 11. septembar, kada je duboka vlast pokazala sebe u potpunosti. I kada je, ako se sećate, glavni rezultat 11. septembra za SAD bio – stvaranje državno-nacionalne bezbednosti. To je bilo oštro ograničavanje prava građana itd. To jest, obaveštajne službe sada preuzimaju na sebe one funkcije koje su u XVII veku preuzela na sebe kraljevska društva i kružoci jezuita, a još ranije – manastiri.
Na primer, CIA je preuzela projekat GDELT. GDELT je projekat iz 2000. Njegova suština je u sledećem: izabrano je 7 zemalja: SAD, Velika Britanije, Nemačka, Francuska, SSSR (Rusija), Japan, Kina i izvršena digitalizacija praktično celokupne naučne dokumentacije od 1801. do 2000. godine da bi se analizirali modeli razvoja ovih zemalja – koliko je njihov razvoj u skladu sa teorijskim modelom. Ispostavilo se da u 6 država razvoj odgovara modelima njihovog teorijskog razvoja. U jednoj zemlji – Rusiji – ne odgovara. To jest, njena istorija je nemoguća. Tada je zaključeno da je Osmanska imperija/Turska – kao Rusija… Onda je uključena i Turska u istraživanje, kao osmi slučaj. Međutim, ispostavilo se da je Osmanska imperija pripada grupi pomenutih 6 država.
U principu, oni su empirijski dokazali veoma važnu stvar, koju sam teorijski izneo negde početkom devedesetih, kao koautor knjige „Ruski sistem“. U njoj je to obrazloženo.
Godine 2013. CIA je ovaj projekat učinila tajnim i uzela ga „pod svoje“. To jest, obaveštajne službe i analitičke strukture, korporacije… preuzimaju najbolje istraživače sa univerziteta. Dođete, na primer, na Kolumbijski univeriztet; kakve su perspektive? Džender istraživanja i slične besmislice. Mislim da se to radi delimično i svesno da bi odvukli sa univerziteta najozbiljnije ljude.
To se odnosi čak i na takve univerzitete kao što su Oksford, Kembridž, Sorbona – one koji su simboli – a sada pribežište srednjeg sloja, i, u suštini, predstavljaju način da se odloži nezaposlenost. Elita ne uči ni u Oksfordu, ni u Kembridžu… Istina, postoje dva koledža u Oksfordu gde se zaista školuje elita, jedan od njih je – Baliol… Ipak, univerziteti na Zapadu propadaju i na njima se događa ono što se događalo krajem XV veka – propadaju, a realno sve odlazi u kraljevska društva, u jezuitske kružoke. A onda se sve to ponovo vratilo na univerzitete, ali sada već na buržoaskoj osnovi, krajem XVIII veka.
U svetu, koji „gospodari igre“ stvaraju, nije potrebno mnogo obrazovanih ljudi na vrhu. Srednji sloj se uklanja i nužan je samo vrlo tanak međusloj između vrha i dna. Dajem prednost izrazu „srednji sloj“ a ne klasa jer se klasa definiše izvorom prihoda. U srednjem sloju nalazimo istovremeno četiri oblika prihoda; njemu pripadaju: 1) vrh radničke klase – plata; 2) deo buržoazije – profit; 3) rentijeri – renta; 4) lica slobodnih profesije – honorari. Naravno, treba se boriti za srednji sloj, gurati ga ka vrhu. Srednji sloj u buržoaskom društvu je nešto posebno. Ono što je potrebno za stabilizaciju tog društva.
Ni u jednom drugom društvu, osim buržoaskom, kvalitetnog srednjeg sloja, ne brojnog već kvalitetnog, nikada nije bilo. To jest, možemo izdvojiti, čisto statistički, neku srednju grupu, ali srednji sloj na Zapadu je nešto različito od srednje grupe. Reč je o vrlo važnom sloju koji ima nekoliko izvora nastanka. Prvo, buran industrijski rast, Druga industrijska revolucija. Drugo – kolonijalna ekspanzija. A u HH veku, treće – postojanje Sovjetskog Saveza, kada je buržoaziji bilo potrebno da se otkupe od svog srednjeg sloja da on ne bi, ne daj Bože, glasao za leve partije, ili da se ne bi okrenuo ka Sovjetskom Savezu.
Sada ovih zadataka nema i srednji sloj će biti „pušten niz vodu“, neće biti srednje klase, postojaće bogati i siromašni. Ono što su još pre 20 godina zapadni sociolozi nazivali „društvo 20/80“, to jest, 20% procenata bogatih, 80% siromašnih i nikakvog srednjeg sloja između. No, ja mislim da je 20/80 suviše velikodušno. Mislim da će biti 10/90, najviše. Kapitalizam odlazi, znači, srednji sloj treba da ode, i moraju da odu njegovi beneficijari. Šta će vrhuški koja je monopolizovala obrazovanje i nauku, ljudi sa visokim nivoom intelekta? Nije potrebno 500 miliona dobro obrazovanih, ili 100 miliona, vrhuški je dovoljno 20-ak miliona koji će manipulisati ostalima, onima koji će sedeti i igrati kompjuterske igrice.
Mislim da će društvo biti izgrađeno kao sistem enklava. Postojaće nekakva represivna, surova struktura koja će kontrolisati potrebe jela, vode, ponašanja – nešto kao „pametni grad“. Ako se sada te tendencije nastave, ako u jednom trenutku ne propadnu, onda će to biti tako. Biće i nekoliko konclogornih zona, nekoliko zona odbačenih, isključenih, koje nikome neće biti zanimljive. Na primer, Centralna Francuska, u kojoj niko ne živi, u kojoj divlji konji skaču, biće velika Somalija u centru Francuske.
No to su sve pretpostavke, jer prognozirati je vrlo složeno u današnjoj situaciji. Nalazimo se ne u bifurkacionoj tački već u polju polifurkacije, kada postoji mnogo različitih varijanti, i veoma mnogo zavisi od toga kako će se dalje razvijati događaji. Ako, recimo, Zapad polomi zube na Rusiji, biće jedan vektor razvoja, čak i za taj Zapad. Ako ne polomi, tada drugi… Postoji vrlo mnogo mogućnosti…
Glas javnosti/https://srodstvopoizboru.wordpress.com
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
