DA SE NIKAD NE ZABORAVI: Evo kako je jedan Rumun postao heroj Srba
Autor: Glas javnosti
Ponovo se potvrdila ona narodna o tome kako se zemlja zaklela raju da se sve tajne znaju. Jedna od skrivanih tajni se javno pojavila na čuvenom Filmskom festivalu u Kanu i tako krenula širom sveta.
Juna 1999. u punom jeku bombardovanja srpskih sela i gradova, specijalna železnička kompozicija od 19 vagona krcatih vojnicima i naoružanjem NATO-a protutnjala je Mađarskom, zašla duboko u rumunsku teritoriju i bila na domaku svog cilja – vojne pošte 01820, tj. baze gde je trebalo da iskrca teret i na vatrene položaje postavi najmoderniju borbenu tehniku.
U to vreme Rumunija još nije bila članica NATO-a, a vojna "operacija" protiv Beograda nije bila međunarodno ozakonjena, odnosno nije imala saglasnost UN. Tadašnji rumunski predsednik Emil Konstantinesku govorio je samo o "dozvoli" da NATO avioni "malo zađu" u rumunski vazdušni prostor. Tek toliko da bi mogli da se okrenu i vrate u svoje polazne italijanske baze. I samo "toliko".
O dolasku američkih vojnika i njihovog naoružanja ovamo nije se ni zucnulo.
I tada, tačnije u podne 2. juna 1999, dolazi do nečega što niko nije mogao ni da zamisli. Jedan jedini čovek zaustavlja zahuktalu ratnu mašinu NATO-a. Preciznije, jedan njen deo.
Na petnaestak kilometara od grada Krajove, na čijoj se periferiji nalazi pomenuta rumunska vojna baza, ratna kompozicija treba sa glavne pruge da skrene na jedan sporedni kolosek. To jest da joj se kod malene železničke stanice Pijelešti otvore skretnice. Šef stanice u Pijeleštiju bio je (i još je) Florin Patrakioju, železničar sa dužim stažom. On je, kada je voz stao i pre nego što će pomeriti skretnicu, onako kako to nalažu ovde važeći propisi, zatražio da vidi prateća dokumenta. I pošto je pomno pregledao sve papire, zaključio je da oni nisu u redu. Falile su potvrde carinskih organa.
– Dalje ne možete – zaključio je šef stanice.
– Jesi li ti normalan – brecnuo se na njega oholi komandant važnog vojnog transporta, američki major Džef Tomson.
– Čoveče, razumi, takvi su zakoni – branio je svoju odluku sve uporniji rumunski železničar.
– Znaš li ti ko sve ovo predvodi ? – vikao je već izbezumljeni američki oficir.
– Ma, baš me briga za tvog Klintona i NATO. Daj ti mi meni valjane papire.
I voz je zadržan. Uporni domaći železničar nije popuštao. Premoreni vojnici su iskrcani i poslati na počinak u jedan krajovski hotel. U međuvremenu, telefoni između Bukurešta, Brisela i Vašingtona su se usijali. Skandal je sve podigao na noge. Rumunski ministar saobraćaja u to vreme bio je sadašnji predsednik države Trajan Basesku. On je, naravno, hitno intervenisao. Pozvao je šefa stanice u Pijeleštiju i počeo da ga brusi. Ovaj nije popuštao. Ministar je obrazovao specijalnu komisiju da ispita "neviđeni bezobrazluk". Nameravao je da odmah smeni "poremećenog" skretničara.
O tim trenucima Florin Patrakiou priča danas.
– Sreo sam se sa Baseskuom pre tri godine. On se prisetio šefa male stanice koji je zaustavio voz sa NATO trupama. Odmah me je zapitao: "Još si šef stanice?". Zatim mi je čestitao i rekao: "Bravo, takvi su nam ljudi potrebni."
Patrakijou je, veli, pitao tada Baseskua da li je zaista hteo da ga smeni one 1999.
– Znaš kako je bilo. Svima sam tada govorio: ovaj iz Pijeleštija je ili ludak, ili se iza njegovih leđa nalazi neki jaki političar. Naredio sam istragu i kada sam saznao da si samo vršio svoju dužnost, spasao si se smenjivanja – navodno je glasilo Baseskuovo objašnjenje.
Skandal u Pijeleštiju, koji je uzbudio svetske vojne vrhove, nije trajao pet dana kako se prikazuje u filmu "Kalifornija drimin", pokojnog rumunskog reditelja Kristijana Nemeskua, koji je ove godine u Kanu osvojio visoku nagradu, već "samo" oko 10 časova. Ali kad su NATO papiri, ipak, dobili sve rumunske štambilje, kada je noć već pala i ešelon trebalo da krene u vojnu bazu, pokvarila se... lokomotiva.
Glas javnosti /P02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
7 min
