Postoji razlika između običnog, poljskog kukuruza i kukuruza šećerca ali obe vrste sadrže pregršt korisnih materija. Šećerac je za „brzu“ konzumaciju zgodniji zbog svoje strukture, a poljski kukuruz se melje i od njega se prave kukuruzno brašno i palenta. U svakom slučaju, uključiti kukuruz šećerac u ishranu barem leti znači brojne zdravstvene koristi.
Istraživanja, poput onog koje je objavljeno u Cornell Chronicle, potvrđuju da konzumacija šećerca može da poboljša zdravlje creva, smanji rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, pa čak i malignih bolesti.
Najpre, bogat je nerastvorljivim vlaknima koja su najznačajnija za dobru probavu. Takođe sadrži razne vitamine (C, B grupe), minerale i antioksidante i ova svojstva su ono što šećercu daje velike zdravstvene koristi.
A šećer? Ne, nema ga više u odnosu na druge sorte kukuruza. Kukuruz šećerac sadrži i ugljene hidrate kao i natrijum. Jedan klip uobičajene veličine ima 86 kalorija, što mu je i jedina mana pa u količinama ne treba preterivati, ali samo 1,35 g masti. Sadrži i beta-karoten. Pored toga, kukuruz šećerac nutritivno korisnim čine i sledeća jedinjenja:
Što se tiče zadržavanja korisnih svojstava u odnosu na način pripreme, stručnjaci kažu da se dugotrajnim kuvanjem odnosno termičkom obradom gubi deo hranljivih svojstava i da je ipak korisnije jesti pečeni šećerac.
Dijetalna vlakna su korisna za opšte zdravlje, pre svega za probavni sistem. Smanjuju rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i karcinoma debelog creva.
Vlakna daju duži osećaj sitosti pa je konzumiranje šećerca izuzetno značajno ako želimo da izgubimo na kilaži uz zdrav, redukovan režim ishrane. O preporučenim količinama se posavetujte sa stručnim lice.
Takođe, smatra se da ima dobre crevne bakterije što ga čini probiotikom, a sadrži i značajne količine proteina. U 100 grama kukuruza šećerca ima 3,3 grama proteina, što pomaže da izbegnemo prejedanje, a time podstičemo manji unos kalorija.
Potencijal vlakana da utiču na snižavanje krvnog pritiska i holesterol su značajni. To su potvrdile i kliničke studije. Ljudi koji konzumiraju visoku količinu dijetalnih vlakana mogu dramatično da smanje rizik od srčanih bolesti. Pored toga, smrtnost od srčanih bolesti bila je niža kod onih koji su konzumirali namirnice sa više vlakana.
Sve ćelije u našem telu suočavaju se sa pretnjama i mogućnošću oštećenja a razlozi idu od nepravilne ishrane do virusnih i drugih infekcija. Supstance poznate kao slobodni radikali su velika opasnost a u visokim koncentracijama mogu čak dovesti do oštećenja našeg genetskog materijala.
Glas javnosti/T