Glas Javnosti

Mali maturanti pred novim izazovima: Koje srednje škole su najtraženije, za koje gimnazije je trebalo više od 90 bodova

Obrazovanje
Autor: Glas javnosti

Danas je poslednji nastavni dan za male maturante. Međutim, ovde se njihove obaveze ne završavaju. Predstoje im pripreme za malu maturu, zatim završni ispit koji je zakazan za 17, 18. i 19. jun, a zatim upis u srednju školu.

Upis u željenu srednju školu zavisi od ostvarenog uspeha u školi, ali i ostvarenih bodova na maloj maturi. Zato je važno da se maturanti za završni ispit što bolje pripreme. Mesta u srednjim školama ima mnogo više od broja đaka koji završavaju osnovnu školu. To znači da će svi biti upisani, ali za smerove gde je velika konkurencija moraće da se potrude. 


Roditelji, ali i učenici, treba da računaju da će ove godine biti teže upisati "popularne" škole. Od septembra odeljenja u osnovnim i srednjim školama mogu da imaju maksimalno 28 učenika, dok je do sada bilo 30. Ukoliko škola prima 10 odeljenja prvog razreda, znači da će ove godine upisati 20 učenika manje, što je dve trećine jednog odeljenja. To će sigurno povećati minimalni broj bodova koji je potreban za upis, u odnosu na prošlu godinu.

Već godinama unazad među đacima popularne su medicinske škole, gimnazije, elektrotehničke škole. Prema podacima Ministarstva prosvete, prošle godine je najveće interesovanje bilo za Medicinsku školu "Dva heroja" iz Novog Pazara i to na smeru  - medicinska sestra tehničar. Tu je poslednji upisani na listi imao 91,10 bodova.

Veliko interesovanje bilo je i za Tehničku školu "Rade Metalac" iz Leskovca i to za smer - tehničar drumskog saobraćaja. Poslednji upisani đak na tom smeru prošle godine imao je 79,35 bodova.
Mnogim učenicima iz Vranja i okoline prošle godine na listi želja našla se Medicinska škola, smer- medicinski tehničar. Za upis na taj smer prošle godine bilo je potrebno minimum 91,66 bodova. Godinama unazad ogromno interesovanje je za Elektrotehničkom školom "Nikola Tesla" u Beogradu i to za smer - elektrotehničar informacionih tehnologija.

Osim ovih tražene su bile i Vazduhoplovna akademija u Beogradu (za smer Tehničar vazdušnog saobraćaja bilo je potrebno minimum 93,31 bod), Tehnička škola "Mileva Marić Ajnštajn" iz Novog Sada  i to smer - Tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje, Škola za dizajn u Beogradu smer – tehničar dizajna grafike.

Slični smerovi

Branko Subotić, direktor Elektrotehničke škole Nikola Tesla u Beogradu kaže da je godinama unazad veliko interesovanje za IT odeljenja. U toj školi svake godine se upisuju dva odeljenja za IT. Za one koji ne ostvare dovoljan broj bodova za taj smer, postoje sličnio smerovi vezani za računare.

"Imamo nekoliko smerova koji su bliski informacionim tehnologijama. To su administratori računarskih mreža, elektrotehničar računara... Zapravo upisujemo sedam odeljenja koji se bave računarima, a to je oko 200 đaka. Tako da oni koji malo podbace i ne upišu se na IT, mogu da se upišu na druge, slične  smerove kod nas", rekao je Subotić za Euronews Srbija.


Dodaje da njihovi đaci nakon završene srednje škole uglavnom svi upisuju fakultete i to one koji imaju računarske smerove. 

"Deca kada upišu srednju školu nemaju jasnu viziju čime žele da se bave u životu. Za četiri godine školovanja formiraju se kao ličnosti i po završetku srednje škole, već jasnije znaju čime žele da se bave u životu. Svi naši đaci uglavnom nastavljaju sa školovanjem, upisuju ETF, Mašinski fakultet, ali ima i onih koji upišu Pravo, FPN, pa čak i Medicinski. Retko ko ide da radi nakon završene srednje škole", naveo je on.

Popularne gimnazije

Prema podacima portala Moja srednja škola, prošle godine najveće interesovanje đaka u Beogradu bilo je za gimnazije. Sudeći po broju bodova koji su bili potrebni za upis, najteže je bilo upisati Treću beogradsku gimnaziju, zatim Četrnaestu, Devetu, Desetu, Šestu beogradsku gimnazuiju.

Na portalu Moja srednja škola mogu da se pronađu sve srednje škole u Srbiji i minimalni broj bodova koji je bio potreban za upis prošle godine. Minimalan broj bodova za upis prošle godine može biti korisna smernica za upis u ovoj školskoj godini. Ovaj broj bodova varira od godine do godine, ali budućim srednjoškolcima može pomoći pri popunjavanju liste želja.

Za upis na društveno jezički smer u Trećoj beogradskoj gimnaziji prošle godine bilo je potrebno minimum 91,31 bod. Zapravo, toliko je imao bodova poslednji upisani đak na listi. Za prirodno- matematički smer bilo je potrebno 95,65 bodova.

Za Četrnaestu beogradsku gimnaziju- društveno jezički smer bilo je potrebno najmanje 88,41 bod, dok je na prirodno- matematičkom smeru bilo potrebno 90,75 bodova. 

Za upis u Devetu beogradsku gimnaziju "Mihailo Petrović Alas", za društveni smer prošle godine bilo je potrebno minimum 89,26 bodova, dok je na prirodno-matematičkom smeru bilo potrebno 91,71 bod.

Đacima koji su upisali Desetu beogradsku gimnaziju "Mihailo Pupin" na opštem smeru bilo je potrebno 91,55 bodova, na opštem smeru - engleski jezik 112,25 bodova, opšti smer- francuski jezik 90,44 boda.

Teži upis ove godine

Ove godine biće teže upisati gimnazije i srednje stručne škole koje su na glasu, jer će primati manji broj učenika. Naime, od naredne školske godine (1. septembra 2024) u osnovnim i srednjim školama u odeljenja maksimalno može da se upiše 28 učenika, dok je do sada moglo 30.

Ako se ima u vidu da su gimnazije u proseku upisivale po 10 odeljenja, to znači da će ove godine upisati 20 učenika manje. To je dve trećine jednog odeljenja. Nastavnici kažu da će smanjenje broja učenika u odeljenju povećati upisni prag za bod, dva, a možda i tri. 


Na to treba da računaju roditelji, ali i učenici kada biraju srednju školu koju će upisati. Ukoliko se budu opredeljivali prema bodovnom pragu od prošle godine, treba da računaju da on ove godine neće biti isti. 

Izmene zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju usvojene su prošle godine, ali stupaju na snagu od školske 2024/25. godine i odnose se samo na odeljenja prvog razreda.

Prema sadašnjim propisima odeljenja broje do 30 učenika, dok Zakon o osnovnom obrazovanju predviđa da izuzetno, odeljenje istog razreda u osnovnoj školi može da ima do 33 učenika, uz saglasnost Ministarstva prosvete.

Novim propisima broj učenika je smanjen za dva, a u osnovnim školama izuzetno, odeljenje istog razreda može da ima do 31 učenika, takođe uz saglasnost Ministarstva prosvete

Glas javnosti /E02S 

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR