Kopali kako bi postavili cevi za vodovod, pa na dubini od 50 cm naišli su na nešto veoma neobično
Autor: Glas javnosti
Dok su radnici komunalne službe u Limi, glavnom gradu Perua, rutinski polagali cevi u jednom od gradskih avenija, naišli su na neobično otporan koren drveta huarango.
Umesto da ga jednostavno uklone, pozvali su arheologe – što u Peruu nije tek puka procedura, već deo svakodnevne svesti o zemlji bogatoj slojevima prošlosti. Ispod korena skrivala se mumija dečaka stara više od milenijuma, prenosi Yahoo news.
Otkrivena na dubini od svega 50 centimetara, mumija je pripadala dečaku uzrasta između 10 i 15 godina. Bio je pažljivo položen u sedećem položaju, sa savijenim rukama i nogama, umotan u pokrov koji je čuvao ne samo telo već i dragocene predmete – sušene tikve koje su se koristile za skladištenje vode i hrane, keramičke posude, tanjire i krčage sa motivima ribara i geometrijskim ornamentima. Svedočanstvo jedne kulture koja je, iako bez pismenosti, znala kako da izrazi estetiku svakodnevnog života.
Arheolozi su brzo identifikovali stil i predmete kao deo kulturnog nasleđa naroda Čankaj (Chancay), koji je naseljavao obalu današnjeg Perua između 11. i 15. veka – vekovima pre dolaska Inka. Zanimljivo je da se ova kultura naročito isticala razvojem pogrebne umetnosti, a mumifikacija je bila deo ritualnog izražavanja odnosa prema smrti. U predelima kakav je Lima, gde pustinjski vetrovi i toplotni talasi prirodno dehidriraju tela, mumifikacija se često dešavala spontano. Ali upravo ovako pažljivo postavljena tela, sa rukama preko lica, ukazuju na ritualni aspekt – nameru, a ne samo posledicu klime.
Jedan detalj posebno je zaintrigirao istraživače: dečakova kosa, duga i tamnosmeđa, očuvana je uprkos vekovima. Prisustvo takvih detalja omogućava savremenim antropolozima i genetičarima da istražuju i rekonstrušu aspekte ishrane, zdravlja i čak kakav je mogao biti položaj u zajednici, odnos prema smrti, briga i poštovanje koje je dobijao, što nam može govoriti o njegovoj životnoj priči i atmosferi u kojoj je živeo.
Otkrivanje ove mumije ne predstavlja izuzetak, već potvrdu pravila. Peru, a posebno Lima, sedi na slojevima prošlosti. Grad leži na više od 500 arheoloških lokaliteta, uključujući brojne huake – kako se u jeziku Kečua nazivaju sveta mesta i groblja. Od 2004. godine, samo kompanija Calidda, koja sprovodi radove na gasifikaciji, otkrila je više od 2.200 arheoloških nalazišta. U ovom sistemu, gde se svaki prodor u zemlju mora izvoditi uz nadzor arheologa, moderna infrastruktura i drevna istorija koegzistiraju – često doslovno sloj preko sloja.
Otkriće u distriktu Puente Pjedra samo je poslednje u nizu značajnih nalaza u regionu. U aprilu ove godine, na svetom lokalitetu Karal, pronađeni su ostaci žene plemićkog porekla, stare čak 5.000 godina – i to na mestu koje je godinama služilo kao deponija. Samo nekoliko dana kasnije, u južnom Peruu, istraživači su naišli na grobnicu sa ostacima dvadesetak ljudi za koje se veruje da su bili žrtve bitke. Istorija u ovoj zemlji ne miruje – ona neprestano izranja, čak i ispod savremenih gasovoda i asfaltiranih puteva.
Kako objašnjava Piter van Dalen, dekan Komore arheologa Perua, većina mumija pronađenih na obali Perua nije rezultat hemijske obrade, već prirodne dehidratacije i pažljivog položaja tela. U nekim slučajevima, međutim, znakovi ritualne pripreme ukazuju na sofisticirane kulturne prakse, posebno kada su tela u sedećem položaju sa rukama koje zaklanjaju lice – možda u gestu pokornosti, ili čak pripreme za prelazak u svet mrtvih.
Ova mumija nije samo telo u zemlji, već vrata u prošlost. Svaka tikva, svaki crtež na keramici, svaka nijansa u rasporedu kose govori o jednom detinjstvu u svetu bez betona i mobilnih mreža, ali sa dubokim poštovanjem prema smrti i životu. I dok cevovodi i dalje niču u savremenoj Limi, svaki kopan metar zemlje može otkriti tihi, ali uporni glas prošlih vekova.
Glas javnosti/T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
