6 zdravstvenih stanja koja mogu biti pogoršana tokom velikih vrućina
Autor: Glas javnosti
Iako se leto često povezuje sa uživanjem na otvorenom, visoke temperature mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, posebno ako ne obraćamo pažnju na reakcije svog tela.
Vrućina može izazvati nove tegobe ili pogoršati postojeće probleme, pa je važno da znamo šta zapravo stoji iza mučnine, vrtoglavice ili drugih neprijatnosti tokom letnjih meseci.
Temperature širom sveta rastu, a s njima i rizici po naše zdravlje. Velike vrućine mogu povećati rizik od smrtnosti, naročito kod starijih, a povećava se i verovatnoća pojave migrena, srčanih i moždanih udara, kao i mnogih drugih neželjnih zdravstvenih stanja, pokazala su istraživanja.
Ova tema postaje sve aktuelnija jer klimatske promene dovode do stalnog pomeranja temperaturnih rekorda, te lekari upozoravaju na šest načina na koje vrućina može da utiče na određena zdravstvena stanja:
Napadi migrene
Migrene mogu biti izuzetno iscrpljujuće, a osim intenzivnih glavobolja, prate ih osetljivost na svetlost i zvuk, razdražljivost, mučnina, vrtoglavica i vizuelne smetnje (aure) u vidu pre napada.
Istraživanja ukazuju da toplota može povećati rizik od pojave migrene, a i visoka vlažnost vazduha može igrati ulogu. Jedno zapažanje je pokazalo da toplota doprinosi upalnim procesima u organizmu i samim tim produženju migrene, naročito ako smo dehidrirani.
Srčani udar
Očekuje se da će smrtnost od kardiovaskularnih bolesti uzrokovana toplotom porasti za preko 160 odsto do sredine veka. Analize koje uključuju više od 200.000 smrtnih slučajeva od infarkta ukazuju na snažnu vezu između smrtnosti i ekstremno visokih ili niskih temperatura.
Kada je organizam izložen vrućini, posebno većoj od telesne temperature, srce mora brže da pumpa kako bi krv cirkulisala ka površini kože i omogućila znojenje. Ovo opterećenje može dovesti do srčanog udara, posebno kod osoba koje su već u riziku. Najčešći simptomi su pritisak ili bol u grudima, bol u ruci, otežano disanje, mučnina i vrtoglavica. Ukoliko se ovi simptomi jave, potrebno je odmah potražiti hitnu pomoć i skloniti se sa vrućine.
Moždani udar
Podaci ukazuju da visoke temperature mogu biti faktor rizika za moždani udar, a može proći i nekoliko dana od izlaganja vrućini do pojave simptoma. Istraživanja su pokazala da se težina moždanog udara može povećati za dve trećine ako prosečna temperatura poraste za oko 5 stepeni Celzijusa tokom tri dana.
Ekstremna vrućina stavlja dodatan stres na organizam, naročito kod starijih osoba ili onih s povišenim krvnim pritiskom. Simptomi koji ukazuju na moždani udar uključuju slabost u udovima (posebno na jednoj strani tela), promene u vidu, asimetriju lica, otežan govor i probleme sa ravnotežom. Brza reakcija je ključna.
Toplotni udar
Visoka temperatura može dovesti do toplotnog udara, što je ozbiljno i potencijalno životno ugrožavajuće stanje. Simptomi uključuju konfuziju, promene u ponašanju, poteškoće u govoru...
Toplotni udar se razlikuje od iscrpljenosti od vrućine, ali su povezani. Iscrpljenost je signal upozorenja, a simptomi poput glavobolje, vrtoglavice i mučnine ukazuju na potrebu za hlađenjem i hidratacijom. Preporučuje se odmor u hladovini, unos tečnosti s elektrolitima, hlađenje vlažnim oblogama i izbegavanje kofeina i alkohola, jer doprinose dehidrataciji.
Pogoršanje bolesti bubrega
Velike vrućine mogu pogoršati stanja povezana s bubrezima. Istraživanja su pokazala da postoji veza između ekstremnih temperatura i većeg broja hitnih slučajeva vezanih za bubrežne bolesti. Posebno su ugroženi oni sa akutnim oštećenjima bubrega, kamenom u bubregu ili infekcijama urinarnog trakta.
Bubrezi igraju ključnu ulogu u regulaciji tečnosti u telu. Kada se pojačano znojimo i ne nadoknadimo izgubljene tečnosti, bubrezi trpe dodatno opterećenje, što može dovesti do pogoršanja stanja.
Poremećaji krvnog pritiska
Vrućina može izazvati i pad i porast krvnog pritiska. Kod nekih ljudi, obilno znojenje dovodi do gubitka tečnosti i smanjenja zapremine krvi, što rezultira niskim pritiskom. Simptomi su vrtoglavica i osećaj slabosti, naročito pri naglim promenama položaja.
S druge strane, neki mogu doživeti porast pritiska. Organizam se tada više trudi da ohladi telo, što zahteva pojačanu cirkulaciju, prenosi "Healthline". Ovo može izazvati skok pritiska, a ponekad i glavobolje ili vrtoglavicu. Visok pritisak često prolazi bez simptoma, ali i dalje predstavlja rizik za zdravlje.
Glas javnosti R02S
SKINI APLIKACIJU
.png)
