DOBRO NAM DOŠO DIREKTORE NAŠ
Autor: Glas javnosti
Jer ti uvek vrlo dobro znaš kako da potkradaš Dok budeš imao nama da daš, ti bićeš čovek naš!
Ovo su reči pesme grupe Direktori ali je kod nas, u Institutu, to nažalost realnost. Dimović Slavko koji je samo sam sebi dobro došao, i naravno svom hrabrom timu kako je to na svom Instagram profilu naveo, je od početka svoje vladavine i napokon ostvarene želje da postane kalif umesto kalifa napravio značajne korake ka daljem urušavanju i degradiranju Instituta i ljudi koji rade u njemu.
Dimović je, kao totalni autsajder, kao što svi znamo, po svim merilima, naučnim, organizacionim, ljudskim i čemu su se u institutskim kuloarima ozbiljni naučnici pa i svi ostali smejali pri samoj pomisli da on može postati direktor, to se ipak desilo. Došao je na čelo Instituta uz svesrdnu pomoć već proverenog i dokazanog u ovakvim situacijama, večitog kadra Upravnog odbora Milana Martića, koji je kumovao i Milici Marčeti, poznatoj po korupcionaškim aferama i nepotizmu, kao i bivšoj direktorki Snežani Pajović koja je takodje došla na čelo instituta pod sumnjivim okolnostima, uz pobunu naučnika koji su iz tog razloga prekinuli izbornu sednicu Upravnog Odbora.
Dimoviću se ipak jedno mora priznati, a to je marketinška delatnost. I pre i posle njegove inauguracije se pojavljivao i pojavljuje u medijima i na socijalnim mrežama gde kao papagaj priča o nuklearnoj energiji kao da ga je neko navio i pustio. Iako njegov skroman naučni opus (za razliku od političkog) nema nikakve veze sa nuklearnom energijom (doktorska disertacija „Ispitivanje mogućnosti imobilizacije jona Co2+ i Sr2+ koštanim biosorbentom“, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu) on sebe ipak predstavlja kao vrhunskog stručnjaka iz ove oblasti i gurua koji će da objedini sve eksperte iz ove naučne sfere a koje Srbija nema. Država Srbija i ako se bude odlučila za nuklearni program to naravno neće prepustiti "političkim" stručnjacima poput Dimovića pogotovo ako je Rosatom kao jedna od opcija mogućih firmi koja bi gradila nuklearku.Oni bi svakako doveli svoje stručnjake, edukovali i stvorili naše bez lažnih eksperata poput Dimovića. On je tu samo u ulozi propovednika nuklearne ideje koja je očigledna zaleđina toga da iskoristi sve što može dok je na toj poziciji.Sve njegove izjave na Instagramu i u medijima odišu egocentrizmom, politikanstvom,željom za fascinacijom i kao da se obraća mediokritetima a ne ljudima normalne inteligencije, i pokušavajući da bude neka naučna avangarda i da kaže nešto pametno ovakvim i sličnim izjavama vređa inteligenciju svih onih koji to slušaju, samo mu to izgleda niko nije rekao. A i kako bi kad živi samo u svom svetu okruženom hrabrim timom i njima sličnim koji ne smeju da kažu da je car go. Te izjave same za sebe govore o vlasniku intelektualne svojine.
Država jeste prepoznala nuklearnu energiju kao energetski imperativ, ali nažalost i Dimovića kao možda nekog nosioca ovog projekta iako Institut "Vinča" već odavno, osim u svom nazivu, nema veze ni sa nuklearnim programom a još manje s nuklearnom fizikom. Tu je sličan Javnom preduzeću "Nuklearni objekti Srbije" (JP “NOS”). Ali, ako se i pominje nuklearni program to ne može biti jedina strategija Instituta jer se gubi multidisciplinarnost što je u suprotnosti sa Statutom Instituta. Naš direktor nažalost nema percepciju multidisciplinarnosti, a morao bi da ima, već samo ponavlja uvežbanu priču o nuklearnoj energiji. Institut “Vinča” od svog postanka do danas je bio rasadnik vrhunskih naučnika iz različititih oblasti. Očigledno je da sadašnji direktor Instituta, Slavko Dimović, koristi Institut samo kao odskočnu dasku u političke vode, propagirajući nеčiju buduću “nuklearnu viziju” Instituta, koju on plagira kao svoju. Institut ga nimalo neće interesovati ukoliko dođe do njegovog gašenja ili prenamene, naravno uz ukidanje mnogih radnih mesta.
Da zavirimo šta se u stvari krije iza ovih kulisa. Kao i uvek novac, moć i interes koji nije onaj zbog koga se Dimović navodno zalaže.Nuklearna energija, strateška vizija, hrabri tim su velike reči na Instagram profilu Slavka Dimovića iza kojih se krije farsa i pokriće za legalnu kradju i korupciju koju sprovodi on i njegov hrabri tim.
Pre nego što uđemo u kadrovsku strukturu hrabrog tima važno je pomenuti usvajanje dva najbitnija dokumenta od strane Upravnog Odbora (opet Milan Martić), a to su nova Sistematizacija i novi Pravilnik o radu Instituta “Vinča”. Da bi se bolje razumelo, na oba dokumenta se čekalo godinama i sada su se izgleda stekli uslovi, a to nijepotreba za racionalizacijom poslova i pravilnimvrednovanjem istih nego dolazak neophodnih rukovodećih kadrova. Sinergija je uspostavljena pozicioniranjem Dimovića na čelo Instituta. Bez obzira što su oba sindikata Instituta bila protiv takve sistematizacije, Dimović je lažiranjem i fingiranjem poturio kukavičje jaje - "legalan" dokument koji je Upravni Odbor na mig usvojio. Šta je poenta?
Dugo očekivana sistematizacija je urađena na brzinu i nakaradno samo zbog ubacivanja ljudi koji će činiti njegov hrabri tim tako što ih je, naravno posle usvajanja sistematizacije, automatski postavio na odgovorna, vrlo (pre)plaćena rukovodeća mesta koja ranije nikad nisu postojala jer nije bilo potrebeza njima kao ni sada.
Ko čini hrabri tim:
Slavko Dimović (plata cc 590.000 dinara + 700.000 dinara mesečnog limita zakorišćenje kompanijske kartice za reprezentaciju), direktor Instituta "Vinča", nedodirljivi, pojavljuje se samo u posebnim prilikama u Institutu, kao Halejeva kometa, ali je zato viđen u isključivo skupim i popularnim restoranima po Beogradu kao i van granica naše zemlje. Da li ste pokušali nekad da zakažete sastanak sa njim ili da dobijete odgovor na mejl koji ste mu poslali? To je nemoguća misija jer on ne komunicira ni sa kim iz Instituta već samo sa osobama iz njegovog bliskog okruženja i naravno sa medijima. Pokušajte da ga nađete u restoranu 5A Soba.
Dimović je u prethodnom sazivu bio pomoćnik za radijacionu bezbednost, nametnut od određenih političkih struktura, i svoje radno mesto nije ni video za svo vreme tog mandata dok je platu redovno dobijao. Ceo mandat pomoćnika proveo u je restoranu Instituta planirajući direktorsku strategiju. Voli čovek restorane.
Milica Ćurčić (cc 290.000 din.), njemu veoma draga osoba je brzo napredovala od istraživača do sadašnjeg mesta pomoćnika direktora za bezbednost šta god to značilo. Isto kao što je u sazivu Milice Kaninski Slavko Karić, njena veoma draga osoba, napredovao od vozača do istraživača.
Dimovića, kao pomoćnika za nuklearnu bezbednost u prethodnom mandatu, bilo je logično da nasledi neko ko je zaista kompetentan u ovoj oblasti. U Institutu takva osoba postoji i to naravno nije Milica Ćurčić. Umesto pomoćnika za nuklearnu bezbednost dobili smo pomoćnika za bezbednost, sa maglovitim opisom posla. Kome to treba?Ni u jednoj sistematizaciji Instituta ovo mesto nije bilo niti je bilo potrebe za tim.
Milan Ljušić (plata cc 435.000 dinara.+ 700.000 dinara mesečnog limita za korišćenje kompanijske kartice za reprezentaciju), bivši državni sekretar ministarstva privrede sa kojim Vlada nije znala šta će pa nam ga je velikodušno ustupila ( urgencija njegovog oca koji je inače uticajna politička ličnostje bilapresudna). Kao provereno nesposobnog i nekompetentnog, Dimović ga je ipak promovisao kao finansijskog maga i sada je zbog svojih kvaliteta postavljen na dve pozicije: rukovodilac Centra Spoljnotrgovinski promet i pomoćnik direktora za finansije (pozicija koja je takodje nova u sistematizaciji, nikada nije ni postojala niti ima potrebe za njom). Ljušić je takodje i nezvanični rukovodilac Zajedničkih službi. Interesantno je to da je on, između ostalog, postavljen na rukovodeće mesto jedne od najprofitabilnijih organizacionih jedinicaInstituta, Spoljnotrgovinskog prometa, a njegovim postavljanjem Dimović je smenio višedecenijski uspešnog rukovodioca tog centra, Radmilu Ćorović i na to mesto postavio dokazano neuspešnog Milana Ljušića.
Paradoksalno je takođe da je Radmila Ćorović sada savetnik Milana Ljušića! Šapa rukovodstva mora da bude nad njihovim sredstvima koja će služiti za popunjavanje finansijskih šupljina nerentabilnog poslovanja Instituta kao i bahatosti rukovodstva, kao što je to svojevremeno radila Milica Kaninski sa Centrom za motore i vozila (CMV), recept je isti. Inače sam Ljušić je svojim (ne)sposobnostima dodatno narušio poslovanje CMV koji je do skora bio takođe jedan od najprofitabilnijih organizacionih jedinica Instituta a sada je na ivici egzistencije.
Marija Janković (plata cc360.000 din.), pomoćnik direktora za nauku koja je uvidela da ima previše obaveza kao pomoćnik sada je izabrala, opet zbog mogućnosti nove sistematizacije, da bude zamenik direktora. Naravno, jer to i bolje plaćeno radno mesto. Naučni institut od nacionalnog značaja više nema pomoćnika za nauku, ali zato sve ostale ima pa sad i zamenika koga takođe nije imao do sada.
Predrag Škobalj (plata cc335.000 din.), pomoćnik direktora za tehnološki razvoj koji baš i ne zna koja je njegova uloga u svemu tome i šta treba da radi ali je ipak tu, nekako je pristao na tu obavezu.
Igor Opačić (plata cc 180.000 din.), poslovni sekretar Instituta je doveden iz redova Laboratorije za zaštitu od zračenja iz koje su potekli i Dimović i Marija Janković, kao proveren, stručan i siguran kadar koji može da čuva sve tajne gornjeg doma. Takođe je i povremeni uslužni vozač svog direktora na službenim putovanjima u inostranstvo.
Sanja Baranac Stojičić(plata cc220.000 din.), nezaobilazna osoba, izvršni sekretar Instituta je glavni stožer ovog hrabrog tima i sprovodi sve odluke rukovodstva iako zna da su često nezakonite. Za nju to nije nikakav problem jer inače takve stvari stalno radi bez ikakve bojazni od krivične, pravne i moralne odgovornosti.Milionske troškove sudskih sporova protiv Instituta, inicirani njenim neznanjem i bahatosti plaća Institut. Hrabra je, zna da sprovodi nezakonite odluke, a hrabri tim to i traži od nje. Baranac je, uz Milana Ljušića, takodje i glavni kreator ove nakaradne sistematizacije koja je napravljena samo zbog prostora za udomljavanje članova ovog tima. Ostali deo sistematizacije je što bi rekli, smuti pa prospi. Koga briga za druge obične smrtnike koji su ovakvom sistematizacijom vrlo ugroženi. Svoj mentalni sklop je godinama brusila da bi bila spremna na sve ove izazove.
Ivan Lazović (plata cc360.000 din.), značajna karika, rukovodilac Centra Operativa koga takođe vredi pomenuti je poznat po korupcionaškim aferama još od vremena kriminalne direktorke Milice Kaninski koje su i mnoge novine čak objavile.Takođe je i veliki stručnjak za nameštanje tendera. Reference Ivana Lazovića u svakom trenutku možete dobiti ako u pretraživaču ukucate: Ivan Lazović korupcija. Zadnja afera je bila nabavka polovnog neispravnog autobusa koji je preplaćen 20.000 eura, a koštao je 5.000.S takvim pedigreom, veštinama i bogatim iskustvom u koruptivnim radnjama i mahinacijama Lazović je više nego dobrodošao kao mentor za ovu oblast njihovom hrabrom timu. Uz sve to, naravno kao i direktor Dimović, ima privilegiju korišćenja službenog vozila čije troškove plaća Institut. Isto službeno vozilo koristi i Sanja Baranac.
Na kraju je tu i Milena Marjanović (plata cc235.000 din.), rukovodilac Zajedničkih službi, osoba iz senke, vrlo često se slaže sama sa sobom pod uslovom da joj je to jasno i da se toga seća. Glavni je akter nabavke novog poslovno informacionog sistema (PIS) za koji su dati milioni, i još uvek se daju za održavanje. Ispostavilo se da je bivši PIS, koji je promenjen zbog navodne nefunkcionalnosti i zastarelosti, bio mnogo bolji i pouzdaniji od njega. Za nju to nije problem, progutaće sve kritike na njen rad samo da bi ostala na toj poziciji makar do penzije.
Floskule Slavka Dimovića: nuklearna energija, strateška vizija su samo jezičke poštapalice za mediokritete koji treba da poveruju u sve to, a u biti je samo stvaranje uslova za lagodan život hrabrog tima.Za njega Institut uopšte nije bitan, pa čak ni ideja nuklearne vizije za koju se tako zdušno zalaže. Primera radi, skupa službena putovanja na koja ide ova družina su za njih samo turističke destinacije, a ne stručna putovanja jer kako objasniti recimo njihovu skorašnju posetu nuklearnoj elektrani Krško i Institutu Jožef Stefan? U institutskim vestima u kojima redovno objavljuju njihove značajne posete običnim i egzotičnim turističkim destinacijama u naslovu teksta se kaže:
Delegacija Instituta „Vinča“ posetila Nuklearnu elektranu Krško i Institut „Jožef Stefan“ u Ljubljani: korak ka jačoj regionalnoj saradnji.
Ovim naslovom se definiše karakter, uloga i poenta nastanka ovog hrabrog tima. Delegacija je sinonim političke strukture što oni u biti i jesu i nema nikakve veze sa stručnim aspektom: recimo…stručni tim instituta "Vinča " posetio..., zbog čega je ova "delegacija" išla. Da bi vam bilo jasnije pogledajte sve stručnjake koji su išli:
Sleva na desno: Ivan Lazović, Sanja Baranac Stojičić, Predrag Škobalj, Marija Janković, Milan Ljušić, Slavko Dimović, Milica Ćurčić, Predrag Božović.
Jedini kompetentan član ove delegacije je Predrag Božović, ostali članovi kako bi se žargonski izrazili su “šleperi”, “prilepci” ili “grebatori”, naravno uključujući i Dimovića, i pretpostavljamo da je ovo za većinu njih bila nagradna ekskurzija za dobro vladanje na časovima. Ovo je, sa ovakvim sastavom delegacija,na većini ovakvih turističkih putovanja uvreda kako za domaćine-institucije (da li mislite da domaćini ne analiziraju profile i stručnost ljudi koji im dolaze?) koji organizuju ovakve skupove tako je i velika diskreditacija Instituta “Vinča”.U ovom kontekstu je adekvatna jedna od mnogobrojnih dubokoumnih izjava Slavka Dimovića u medijskim pojavljivanjima gde, između ostalog, kaže:
“Mi imamo kvazistručnjake koji su neostvareni, to su ljudi koji nemaju profesiju, to su ljudi koji se označavaju kao eksperti za energetiku, bez formalnog obrazovanja, bez formalnog znanja, nikad u životu nisu bili u nekoj nuklearnoj elektrani, oni za mene u nekoj argumentovanoj raspravi ne mogu da izdrže duže od 1-2 minuta”.
Kako bi se njegovim bokserskim žargonom izrazili, ovde je pobedio i savršeno je u pravu! Što se tiče posete nekoj nuklearnoj elektrani, verovatno je mislio na Nuklearni turizam – poseta nuklearnim elektranama gde su najčešći gosti osnovci, srednjoškolci i studenti, pa izvolite – nedostaju nam nuklearni stručnjaci (izvor: ba.bloombergadria.com/ekonomija/adria/66974/da-li-ste-spremni-za-setnju-nuklearnom-elektranom/news)
Još nekoliko slikovitih primera:
Od Seula do Beograda: Jačanje veza sa korejskim kompanijama za energetsku budućnost:
Institut „Vinča“ otvara nova vrata saradnje u Libiji:
Izvor: https://www.vin.bg.ac.rs/o-institutu/novosti/institut-vinca-otvara-nova-vrata-saradnje-u-libiji
Poseta delegacije Instituta „Vinča“ Objedinjenom institutu za nuklearna istraživanja u Dubni:
Delegacija Instituta „Vinča“ u poseti Nuklearnoj elektrani Pakš
Milan Ljušić je izgleda veliki stručnjak za sve, ne samo za finansije. On je večiti pratilac našeg direktora na svim putovanjima zajedno sa Milicom Ćurčić i Ivanom Lazovićem.
Da li se za ovo zalaže direktor Dimović i laže medije kako je on posvećen “nuklearnoj viziji” (na socijalnim mrežama ionako svi mogu da postavljaju šta god hoće),a u biti je to sve obična farsa?Mnoga skupa putovanja na koja idu njihove "delegacije" u raznim kombinacijama nisu ni evidentirane u institutskim vestima jer bi i mediokriteti shvatili da su ona samo očigledan razlog za turistički provod.
I ...uz sve to naš dragi direktor, da bi pokazao koliki je hedonista i humanista, dao nam je hleba i igara u obliku kotlića i prasića pored institutskog bazena napunjenog specijalno za tu priliku (neposredno nakon usvajanja nove sistematizacije) kako bi svi zaboravili na muke i nepravde prouzrokovane nepravednom sistematizacijom i svim ostalim nepočinstvima, a hrabri tim proslavio novo postavljenje.
Poziv za manifestaciju "Vinčin kotlić" upućen sa zvaničnog institutskog office mejla:
Drage koleginice i kolege,
Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata „INN VINČA" sa zadovoljstvom vas poziva na tradicionalnu manifestaciju "Vinčin kotlić", koja će se održati u petak, 6. juna 2025. godine, pored bazena.
Pored uživanja u druženju i dobrom gulašu, pozivamo sve zainteresovane da se oprobaju u samom takmičenju u kuvanju gulaša. Prošle godine su, pored timova sindikata i tehničke operative, učestvovali i timovi iz različitih laboratorija, kao i timovi pojedinih projekata našeg Instituta. Ove godine se nadamo još većem odzivu i sjajnoj atmosferi!
Rok za prijavu je 29. maj 2025. godine.
Prijavite se na vreme i budite deo ovog lepog događaja!
Odgovornost, moral i etika su za njih strane reči, i nije im nikakav problem da za jedan ručak u nekom restoranu, koji naravno plaća Institut, pojedu nečiju celu platu.
Ovo je samo mali deo onoga šta se radi, mnogo toga nije navedeno.
Neki od vas ovo već sve znaju, konstatuju i to je to.
Neki od vas nisu ugroženi delovanjem ovog rukovodstva.
Neki od vas će biti iznenađeni ovim, ali to će biti sve.
Neki od vas su i biće direktno ugroženi ovim, a oni koji nisu, možda su sledeći.
Nemojte misliti da sa to VAMA neće desiti.
U ovom institutu ljudi su navikli da se svako bori za sebe, i to samo kada su u problemu. Rukovodstvu to i odgovara jer time lakše izadju na kraj sa pojedincem, vrlo često totalnim ignorisanjem, nego sa grupom nezadovoljnih. Budimo solidarni u tuđim problemima, jer sutra mogu biti i naši!Zlo pobeđuje samo time kada dobro ništa ne uradi!
Gde su sindikati, zašto ćute?
Kada će Upravni Odbor konačno početi da rešava probleme Instituta, zbog čega je i plaćen, a ne samo da usvaja protokolarne stvari bez ikakvih rasprava?
O svemu gore navedenom biće obavešten Upravni Odbor kao i resorno Ministarstvo i mediji, a vi, drage naše kolegininice i kolege koji čitate sve ovo, na vama je da odlučite da li ćete ili nećete nešto uraditi ili ćete čekati još neki vašar pored bazena.
Da li vam je još nešto potrebno?
AUTOR: Srećko Tuga
SKINI APLIKACIJU
