Dragomir Anđelković: Paklena zamka za Srbe

Politička borba ponese ljude. Iz odbojnosti prema oponentima tada mnogi mogu da odu toliko daleko da u ime borbe za oslobođenje zemlje i naroda, ovako ili onako, počnu da rade protiv njihovih interesa. U jeku bitke propraćene burom emocija, neretko prevlada zaslepljujuća, čak i po one koji je ispoljavaju destruktivna, iracionalnost.

To dobro znaju i koriste srpski globalni i regionalni neprijatelji. Namera im je da to što je većina Srba osnovano ustala protiv kvislinga i diktatora Vučića, podmuklo iskoriste za sebe a protiv nas. Ne baš retki u našem društvu – i to ljudi dobronamerni prema svom narodu – na neke od njihovih prevara se nažalost navlače, a oni su drsko spremni da idu sve dalje i dalje u podgrejavanju naše nesreće.

Dragomir Anđelković: Ako Rusi ne promene odnos prema Vučiću, izgubiće Srbiju

Zamislite u tom kontekstu, da neki EU političari ili tamošnji medijski delatnici (koje apriori, što je bitno naglasiti, ne smatramo srbofobima, te se ne odnosimo sumnjičavo prema svemu što rade) samouvereno ustvrde: „Vučić je imao važnu ulogu u realizaciji genocida u Srebrenici“. Usled besa zbog svega lošeg što je Aca lažni Srbin uradio ovoj zemlji i njenom narodu, u razumljivoj želji da mu se što više oteža međunarodni položaj, ne bi bilo baš malo onih koji bi takvu tvrdnju olako i nerazumno prihvatili te radosno širili. Time bi naneli pre svega veliku štetu sebi i svom narodu!

Zbog Vučića, posredno, ne shvatajući šta čine, išli bi na ruku učvršćivanju monstruozne antisrpske haške laži! Nikakvog genocida u Srebrenici nije bilo. Tamo se nad BH muslimanima, za koje se smatralo da su bili pripadnici oružanih snaga (čiji jurišnici su vršili masakre srpskih civila) desio jedan od strašnih zločina iz vremena građanskog rata u Bosni i Hercegovini. To niko normalna kod nas ne spori.

Ono što se u julu 1995. godine dogodilo u Srebrenici, uistinu je bio užasan, ali je i uporedivo sa zanemarenim strahotama koje su zadesile Srbe u Sarajevu tokom građanskog rata u BiH. Ali u oba slučaja ne radi se o genocidu. Niko u pomenutom istočnobosanskom gradu nije zatirao celokupno BH muslimansko stanovništvo, odnosno u Sarajevu pravoslavno srpsko, što bi predstavljalo genocid. Čak ni hrvatska „Oluja“ nije bila pravi genocid, no jeste baš to bilo ono što su ustaše radile sa Srbima tokom Drugog svetskog rata.

Dragomir Anđelković: Prodaja NIS-a i realni ruski odgovor Vučiću

Da se sada vratimo na suštinu stvari: olako preći preko laži o srpskom sprovođenju tzv. „srebreničkog genocida“, pa je i na mah implicitno prihvatiti zbog mržnje prema Vučiću, bilo bi isto što i stavljanje Srba u istu ravan sa ustašama. A skoro pa isto to, samo drugačije upakovano, već nam se podmeće u realnosti!  

Naši neprijatelji su perfidno plasirali priču za koju veruju da ćemo je lako prihvatiti, prema kojoj je Vučić bio povezan sa tzv. „sarajevskim safarijem“. Radi se o recikliranoj antisrpskoj izmišljotini iz 90-ih godina 20. veka, koja je u jedno periodu intenzivno korišćena za satanizaciju našeg naroda, a onda je skoro pa zaboravljena.

Ponovo je izvučena iz mračnog srbofobnog propagandnog kovčega, uprkos tome što nema bilo kakvih dokaza da su srpske vojnopolitičke strukture imale krvavu turističku kombinatoriku, koja je podrazumevala da bogati a poremećeni tipovi iz inostranstva dolaze na naše položaje gde bi, kao, dobijali mogućnost da snajperom ubijaju ljude u muslimanskom delu Sarajeva. Onda, već zavisno od „ulova“ (da li se radi o detetu, mlađoj ili starijoj ženi, trudnici, muškarcu) plaćali bi „taksu“.

Cela bljuvotina je utemeljena koliko i srednjovekovne priče o tome da su Jevreji ritualno ubijali hrišćansku decu pred svoje praznike. Samo pominjanje da se nešto tome slično dešava, danas, u iole  uređenim zemljama, bilo bi tretirano kao najgori vid antisemitizma. No, kada su Srbi u pitanju, prolaze ništa manje izopačene stigmatizacije, kao što je ona u čijem središtu je nebuloza o tzv. „sarajevskom safariju“.

Ona je užasna sama po sebi, ali još gore je što se na tu prevaru koju su nam podmetnuli dušmani, toliko ljudi u Srbiji navlači. Zaboravljaju da Vučić jeste zlotvor pre svega u odnosu na srpski narod, i da radi za one koji su izmislili laž o tzv. „sarajevskom safariju“. Njima u korist a nama na štetu je izvršio kosovsku veleizdaju, kao što oni sada rade protiv nas a ne protiv njega, čak i kada deluje da u njega pucaju.  

Ako se mi protiv njega budemo borili po njihovim pravilima, samo ćemo im pomoći da završe okupaciju Srbije i nametnu nam, u duhu onoga što je zagovarala Sonja Biserko, sumanutu denacifikaciju Srbije. Mi koji smo ubijani u logorima smrti, trebalo bi po tom perverznom scenariju da se suočimo sa „zločinima“ koje su, kao, naši sunarodnici „preovlađujuće“ počinili nad potomcima onih koji su sredinom 20. veka imali svoje SS divizije (hrvatsko-muslimanska „Kama“, muslimanska „Handžar“, albanska „Skender beg“), a krajem istog stoleća etnički očistili veliki deo zemalja koje su Srbi vekovima naseljavali (Srpsku Krajinu, Zapadnu Bosnu, veći deo Kosova i Metohije).

Dragomir Anđelković: Ustanimo protiv Vučićeve tiranije!

Strani gospodari će, posle te prljave igre, lako oprati svog dokazanog slugu Aleksandra Vučića, a mi ćemo biti u još gorem položaju jer će se učvrsti, i to uz naše suludo učešće u tome, megalomanska laž o srpskoj genocidnosti. Zato odbacimo sve priče o tzv. „sarajevskom safariju“, tzv. „genocidu u Srebrenici“, tzv. „opsadi Sarajeva“ (u pitanju je bio rat u, uslovno rečeno, nacionalno-verski podeljenom gradu).

Vučić je kriv jer je diktator, šef političko-kriminalnog kartela, veleizdajnik, a ne zbog onoga zašta ni on, niti drugi Srbi nisu odgovorni jer se i nije  desilo (što ne znači da nije bilo zločina druge vrste i drugačije dimenzija, za koje su i neki naši sunarodnici odgovorni). Recimo ne najnovijoj paklenoj antisrpskoj nameštaljci, i nastavio da se protiv srpskog spin diktatora i veleizdajnika borimo radi zaštite sprskih interesa, a ne protivno njima.

Glas javnosti/bezcenzure.rs

SKINI APLIKACIJU