„Potpuno je poludeo!“
Preplaćenim srpskim pro-američkim analitičarima jezik Trampa je sasvim OK. Bravo za kauboja Donalda i njegovu golišavu suprugu Melaniju. Bravo za mangupski "imidž" kome bi pozavidovali mnogi bokseri iz Savamale, ali i "veliki jezičar" Ljuba Moljac.
Šta bi na nediplomatski jezik Trampa rekli ozbiljni političari? Pa... ništa, šta bi drugo. "Diplomate od zanata" bi prećutali pesnika Trampa, ali bi ga rado poslali u tri lepe PM, ali u sebi.
Pretnje Rusiji nisu od juče. Napoleon, Lenjin, Hitler, Čerčil, Truman, Tramp... Svi duvaju u isti saksafon, ali im ponekad neki čudni ljudi isključe struju pa mogu da ga duvaju... ali slab zvuk i nema aplauza. Prvi električar koji je ugasio svetlo i pokidao žice dušmanske na banderi nije bio čovek sa kačketom i šeširom već običan, a neobičan čovek koga su zvali prosto – Staljin.
Pogledajmo šta bi taj skromni Staljin odgovorio američkim siledžijama, a tu se misli i na kauboja Donalda Trampa.
Josif Staljin i Hari Truman
Godine 1944-1945, stanovnici evropskih prestonica su dočekali Crvenu armiju hlebom i solju. U posleratnom svetu, popularnost Sovjetskog Saveza dostigla je neviđene visine.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Staljin i Truman
Potsdamska konferencija
U aprilu 1945. godine iznenada je preminuo predsednik Ruzvelt, a na čelo Bele kuće došao je potpredsednik Hari Truman, koji je, za razliku od Ruzvelta, odlučio da postigne potpunu dominaciju SAD u posleratnom svetu.
Tako je počela da deluje takozvana „Trumanova doktrina“ ili, drugim rečima, „Doktrina obuzdavanja komunizma“. Za početak, Truman je potpisao naredbu o potpunom obustavljanju trgovine sa Sovjetskim Savezom. Za to je izabran poseban dan - 8. maj 1945. godine - dan kada je maršal Žukov prihvatio predaju Nemačke.
24. jula 1945. godine, tokom Potsdamske konferencije, Truman je, usputno, nagovestio Staljinu da su Sjedinjene Države stvorile oružje neverovatne razorne moći. Vođa naroda nije ni trepnuo.
Sovjetski lider je samo klimnuo glavom, ne reagujući na bilo koji način. Možda Staljin nije razumeo da se govori o atomskoj bombi? Međutim, kako pokazuju dokumenti, lideri Sovjetskog Saveza su bili upoznati sa svim atomskim razvojem Sjedinjenih Država, a crteži sa detaljnim opisom američke nuklearne bombe bili su u rukama Staljina i naučnika Sovjetskog Saveza 12 dana pre nego što je sastavljena. Ispostavilo se da Staljin namerno nije reagovao na provokaciju i jasno je stavio do znanja svojim protivnicima da neće moći na Moskvu na taj način.
Ambasador SAD u SSSR-u Vilijam Hariman je napravio izveštaj u kojem je izložio koliko je Centralnoj i Istočnoj Evropi potrebna pomoć u posleratnoj obnovi. Konkretno, samo Čehoslovačkoj je bilo potrebno 300 miliona dolara da ponovo pokrene svoju ekonomiju. U to vreme je to bila ogromna suma koju Prag nije imao odakle da uzme. Sjedinjene Države su odlučile da pozajmljuju Česima, Jugoslovenima, Poljacima, Fincima itd., kako bi otrgle te zemlje koje je oslobodila Crvena armija od političkog saveza sa Moskvom. Harimanova ideja je kasnije bila osnova čuvenog „Maršalovog plana“ - programa navodne pomoći zemljama koje su postradale u Drugom svetskom ratu.
Tako su primaoci kredita zapali ne samo u ekonomsku već i političku zavisnost od SAD.
Međutim, Staljin ga je pretekao. SSSR je obnavljao ekonomije zemalja koje su spasili: Istočna Nemačka, Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Jugoslavija, Albanija, Rumunija i Bugarska odmah nakon njihovog oslobođenja od nacista.
Moskva je pomagala ne novcem, već robom (rudama, metalima, hranom, građevinskim materijalom). Trumanove nade da će SAD koristiti kredite da zabiju klin u odnose SSSR-a sa svojim evropskim saveznicima nisu se ostvarile.
6. i 9. avgusta 1945. Sjedinjene Države prvi put u istoriji upotrebile nuklearno oružje, bacajući bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, ubivši četvrt miliona civila. To je učinjeno da bi se Sovjetskom Savezu pokazala njihova moć, a ne da bi se porazio Japan. Zastrašivanje Sovjetskog Saveza u ovom slučaju takođe nije bilo moguće. Ponajviše zato što je Staljin imao svoj adut za koji Truman nije znao - SSSR je razvio sopstveno nuklearno oružje.
Kako je Staljin odgovorio na sankcije protiv SSSR-a
Dok je Josif Staljin bio na čelu SSSR-a, protiv SSSR-a je vođen pravi rat, i to ne samo u bukvalnom smislu reči, već pre svega ekonomski rat. Kategorija sankcija je u ovom slučaju najblaža.
U stvari, više se radilo o ekonomskoj blokadi, kada su mnoge zemlje ne samo odbijale da sarađuju sa SSSR-om, već su kažnjavale i one koje su sarađivale u bilo čemu sa Moskvom. Čudo istorijsko. Vreme Staljina i vreme Putina. Sto godina je prošlo a Amerikanci ne menjaju Glen Milera na Čajkovskog.
Mnoge zemlje uopšte nisu priznavale SSSR do tridesetih godina, smatrajući ga „zločinačkim entitetom“. Jasno da je SSSR morao biti priznat kao jedan od najjačih svetskih igrača, ali sankcije su i dalje bile na snazi. Razmotrimo u ovom slučaju kako je Staljin odgovorio na zapadne sankcije.
Staljinov odgovor
Staljinov odgovor na sankcije protiv SSSR-a bio je sledeći: osigurati nezavisnost ekonomije SSSR-a od zapadnih zemalja. Za početak, bilo je potrebno uspostaviti proizvodnju sredstava za proizvodnju. Bez toga, SSSR ne bi mogao postati velika sila. Na kraju krajeva, jasno je da je u teškim uslovima Staljin nije mogao da uspostavi proizvodnju robe široke potrošnje, ali je zato SSSR bio spreman za rat i postao jedna od najrazvijenijih zemalja svog vremena. Staljin je shvatio da je rat pred vratima pa je izabrao pravu taktiku.
O efikasnosti Staljinovih mera
Da li su Staljinove mere bile efikasan odgovor na sankcije? Naravno. Činjenica je da je Staljin uspeo da uspostavi proizvodnju tako da se sve neophodno za život građana i društvene infrastrukture proizvodilo unutar zemlje.
Zavisnost od Zapada se svake godine smanjivala. U početku je bilo nemoguće sprovesti industrijalizaciju bez zapadnih stručnjaka, onda je do kraja tridesetih godina to postalo sasvim moguće. Staljin je ozbiljno odgovorio na zapadne sankcije: zatvorio je zavisnost SSSR-a od savezničkih zemalja i aktivno razvijao - suprotno logici tržišta - sopstvenu proizvodnju.
Tako se pojavio poseban socijalistički logor, i ne treba zaboraviti da je čak i u najrazvijenijim zapadnim zemljama za vreme Staljinovog života postojao jak komunistički pokret. Ova taktika je dovela do toga da se zemlja oporavila za par godina nakon rata pod Staljinom, iako su zapadni stručnjaci verovali da će za oporavak biti potrebno najmanje 20 godina. Naravno, to je u velikoj meri postignuto i zbog činjenice da je pod Staljinom bio socijalizam, i da niko nije imao račune ili nekretnine u inostranstvu.
Kod Staljina nije bilo korupcije. Nije bilo lopovluka koji se u današnjoj, Putinovoj Rusiji smatra skoro pa normalnim. Marketing, konsalting, komunikologija, ekonomska ekspertiza, međunarodni odnosi , šou biznis... Ruska feudalna buržoazija živi u Londonu, Parizu i Monte Karlu i uči belosvetske lopove kako se to fino radi u Rusiji od Gorbačova pa do Putina.
Putin se bori protiv korupcije –korupcijom. Daje mnogo državnih para za borbu sa korupcijom od čega najviše profitiraju anti-korumpcijaši!
Staljin je to rešio veoma prosto: Odredio je četiri parcele za nova groblja namenjena borbi sa korupcijom i gle čuda, država ostala bez korupcije.
Baćuška Lukašenko se poveo za Staljinom i danas je Belorusija zemlja sa najmanje korupcije u Evropi. A Putin? Jok, loše mu ide. Hapsi generale i ministre koji se pravdaju da su svoje vile i privatne avione zaradili poštenim radom i poklonima dobijenim na svadbi, kao onaj momak iz SNS-a predsednik opštine Palilula u Beogradu.
Na kraju današnjeg nastavka da vidimo kakve su odgovore Amerikancima spremili Putinovi savetnici i kakve su šanse da Putin uđe u klub Ruskih legendi:
Ivana Groznog, Aleksandra Nevskog, Kurtuzova, Staljina, Gagarina, Šolohova, Dostojevskog... Nažalost, žanse su mu male ali mogu da porastu. Za početak, da manje priča a više radi, kao Staljin i da se ne hvali «Oreškinim» već mudro ćuti i natera dušmane da ga se plaše.
Amerika i Engleska ne mogu mirno da spavaju kad ne znaju šta ima Putin u gaćama i hangarima. Samo sila spašava Rusiju. Ponovo SSSR i Staljin.
Vladimire, postani Staljin.
Napisao Šone Ninin
Melanija Tramp nazvala Putina "tvrdim momkom"
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Predsednik SAD Donald Tramp i supruga Melanija su nazvali predsednika Vladimira Putina „tvrdim momkom“. Prema rečima gospodina Trampa, ruski predsednik je uspeo da prevari mnoge predsednike SAD.
„Ne želim da kažem da je Putin ubica, ali jeste tvrd momak. Prevario je mnogo ljudi. Klintona, Buša, Obamu, Bajdena, ali ne i mene!“, rekao je pradsednik Amerike na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u Beloj kući.
Predsednik SAD Donald Tramp nazvao je Vladimira Putina „ludim“ nakon masovnog ruskog udara na Ukrajinu.
„Oduvek sam imao veoma dobar odnos sa Vladimirom Putinom, ali mu se nešto desilo. Potpuno je izgubio razum! Ubija mnogo ljudi bez ikakvog razloga. Rakete i dronovi se lansiraju na ukrajinske gradove - bez ikakvog razloga.
„Potpuno je poludeo!“
Preplaćenim srpskim pro-američkim analitičarima jezik Trampa je sasvim OK. Bravo za kauboja Donalda i njegovu golišavu suprugu Melaniju. Bravo za mangupski "imidž" kome bi pozavidovali mnogi bokseri iz Savamale, ali i "veliki jezičar" Ljuba Moljac.
Šta bi na nediplomatski jezik Trampa rekli ozbiljni političari? Pa... ništa, šta bi drugo. "Diplomate od zanata" bi prećutali pesnika Trampa, ali bi ga rado poslali u tri lepe PM, ali u sebi.
Pretnje Rusiji nisu od juče. Napoleon, Lenjin, Hitler, Čerčil, Truman, Tramp... Svi duvaju u isti saksafon, ali im ponekad neki čudni ljudi isključe struju pa mogu da ga duvaju... ali slab zvuk i nema aplauza. Prvi električar koji je ugasio svetlo i pokidao žice dušmanske na banderi nije bio čovek sa kačketom i šeširom već običan, a neobičan čovek koga su zvali prosto – Staljin.
Pogledajmo šta bi taj skromni Staljin odgovorio američkim siledžijama, a tu se misli i na kauboja Donalda Trampa.
Josif Staljin i Hari Truman
Godine 1944-1945, stanovnici evropskih prestonica su dočekali Crvenu armiju hlebom i solju. U posleratnom svetu, popularnost Sovjetskog Saveza dostigla je neviđene visine.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Staljin i Truman
Potsdamska konferencija
U aprilu 1945. godine iznenada je preminuo predsednik Ruzvelt, a na čelo Bele kuće došao je potpredsednik Hari Truman, koji je, za razliku od Ruzvelta, odlučio da postigne potpunu dominaciju SAD u posleratnom svetu.
Tako je počela da deluje takozvana „Trumanova doktrina“ ili, drugim rečima, „Doktrina obuzdavanja komunizma“. Za početak, Truman je potpisao naredbu o potpunom obustavljanju trgovine sa Sovjetskim Savezom. Za to je izabran poseban dan - 8. maj 1945. godine - dan kada je maršal Žukov prihvatio predaju Nemačke.
24. jula 1945. godine, tokom Potsdamske konferencije, Truman je, usputno, nagovestio Staljinu da su Sjedinjene Države stvorile oružje neverovatne razorne moći. Vođa naroda nije ni trepnuo.
Sovjetski lider je samo klimnuo glavom, ne reagujući na bilo koji način. Možda Staljin nije razumeo da se govori o atomskoj bombi? Međutim, kako pokazuju dokumenti, lideri Sovjetskog Saveza su bili upoznati sa svim atomskim razvojem Sjedinjenih Država, a crteži sa detaljnim opisom američke nuklearne bombe bili su u rukama Staljina i naučnika Sovjetskog Saveza 12 dana pre nego što je sastavljena. Ispostavilo se da Staljin namerno nije reagovao na provokaciju i jasno je stavio do znanja svojim protivnicima da neće moći na Moskvu na taj način.
Ambasador SAD u SSSR-u Vilijam Hariman je napravio izveštaj u kojem je izložio koliko je Centralnoj i Istočnoj Evropi potrebna pomoć u posleratnoj obnovi. Konkretno, samo Čehoslovačkoj je bilo potrebno 300 miliona dolara da ponovo pokrene svoju ekonomiju. U to vreme je to bila ogromna suma koju Prag nije imao odakle da uzme. Sjedinjene Države su odlučile da pozajmljuju Česima, Jugoslovenima, Poljacima, Fincima itd., kako bi otrgle te zemlje koje je oslobodila Crvena armija od političkog saveza sa Moskvom. Harimanova ideja je kasnije bila osnova čuvenog „Maršalovog plana“ - programa navodne pomoći zemljama koje su postradale u Drugom svetskom ratu.
Tako su primaoci kredita zapali ne samo u ekonomsku već i političku zavisnost od SAD.
Međutim, Staljin ga je pretekao. SSSR je obnavljao ekonomije zemalja koje su spasili: Istočna Nemačka, Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Jugoslavija, Albanija, Rumunija i Bugarska odmah nakon njihovog oslobođenja od nacista.
Moskva je pomagala ne novcem, već robom (rudama, metalima, hranom, građevinskim materijalom). Trumanove nade da će SAD koristiti kredite da zabiju klin u odnose SSSR-a sa svojim evropskim saveznicima nisu se ostvarile.
6. i 9. avgusta 1945. Sjedinjene Države prvi put u istoriji upotrebile nuklearno oružje, bacajući bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, ubivši četvrt miliona civila. To je učinjeno da bi se Sovjetskom Savezu pokazala njihova moć, a ne da bi se porazio Japan. Zastrašivanje Sovjetskog Saveza u ovom slučaju takođe nije bilo moguće. Ponajviše zato što je Staljin imao svoj adut za koji Truman nije znao - SSSR je razvio sopstveno nuklearno oružje.
Kako je Staljin odgovorio na sankcije protiv SSSR-a
Dok je Josif Staljin bio na čelu SSSR-a, protiv SSSR-a je vođen pravi rat, i to ne samo u bukvalnom smislu reči, već pre svega ekonomski rat. Kategorija sankcija je u ovom slučaju najblaža.
U stvari, više se radilo o ekonomskoj blokadi, kada su mnoge zemlje ne samo odbijale da sarađuju sa SSSR-om, već su kažnjavale i one koje su sarađivale u bilo čemu sa Moskvom. Čudo istorijsko. Vreme Staljina i vreme Putina. Sto godina je prošlo a Amerikanci ne menjaju Glen Milera na Čajkovskog.
Mnoge zemlje uopšte nisu priznavale SSSR do tridesetih godina, smatrajući ga „zločinačkim entitetom“. Jasno da je SSSR morao biti priznat kao jedan od najjačih svetskih igrača, ali sankcije su i dalje bile na snazi. Razmotrimo u ovom slučaju kako je Staljin odgovorio na zapadne sankcije.
Staljinov odgovor
Staljinov odgovor na sankcije protiv SSSR-a bio je sledeći: osigurati nezavisnost ekonomije SSSR-a od zapadnih zemalja. Za početak, bilo je potrebno uspostaviti proizvodnju sredstava za proizvodnju. Bez toga, SSSR ne bi mogao postati velika sila. Na kraju krajeva, jasno je da je u teškim uslovima Staljin nije mogao da uspostavi proizvodnju robe široke potrošnje, ali je zato SSSR bio spreman za rat i postao jedna od najrazvijenijih zemalja svog vremena. Staljin je shvatio da je rat pred vratima pa je izabrao pravu taktiku.
O efikasnosti Staljinovih mera
Da li su Staljinove mere bile efikasan odgovor na sankcije? Naravno. Činjenica je da je Staljin uspeo da uspostavi proizvodnju tako da se sve neophodno za život građana i društvene infrastrukture proizvodilo unutar zemlje.
Zavisnost od Zapada se svake godine smanjivala. U početku je bilo nemoguće sprovesti industrijalizaciju bez zapadnih stručnjaka, onda je do kraja tridesetih godina to postalo sasvim moguće. Staljin je ozbiljno odgovorio na zapadne sankcije: zatvorio je zavisnost SSSR-a od savezničkih zemalja i aktivno razvijao - suprotno logici tržišta - sopstvenu proizvodnju.
Tako se pojavio poseban socijalistički logor, i ne treba zaboraviti da je čak i u najrazvijenijim zapadnim zemljama za vreme Staljinovog života postojao jak komunistički pokret. Ova taktika je dovela do toga da se zemlja oporavila za par godina nakon rata pod Staljinom, iako su zapadni stručnjaci verovali da će za oporavak biti potrebno najmanje 20 godina. Naravno, to je u velikoj meri postignuto i zbog činjenice da je pod Staljinom bio socijalizam, i da niko nije imao račune ili nekretnine u inostranstvu.
foto: Gazeta Zavtra
Putin se bori protiv korupcije –korupcijom. Daje mnogo državnih para za borbu sa korupcijom od čega najviše profitiraju anti-korumpcijaši!
Staljin je to rešio veoma prosto: Odredio je četiri parcele za nova groblja namenjena borbi sa korupcijom i gle čuda, država ostala bez korupcije.
Baćuška Lukašenko se poveo za Staljinom i danas je Belorusija zemlja sa najmanje korupcije u Evropi. A Putin? Jok, loše mu ide. Hapsi generale i ministre koji se pravdaju da su svoje vile i privatne avione zaradili poštenim radom i poklonima dobijenim na svadbi, kao onaj momak iz SNS-a predsednik opštine Palilula u Beogradu.
Na kraju današnjeg nastavka da vidimo kakve su odgovore Amerikancima spremili Putinovi savetnici i kakve su šanse da Putin uđe u klub Ruskih legendi:
Ivana Groznog, Aleksandra Nevskog, Kurtuzova, Staljina, Gagarina, Šolohova, Dostojevskog... Nažalost, žanse su mu male ali mogu da porastu. Za početak, da manje priča a više radi, kao Staljin i da se ne hvali «Oreškinim» već mudro ćuti i natera dušmane da ga se plaše.
Amerika i Engleska ne mogu mirno da spavaju kad ne znaju šta ima Putin u gaćama i hangarima. Samo sila spašava Rusiju. Ponovo SSSR i Staljin.
Vladimire, postani Staljin.
Napisao Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
