OPERACIJA “MOJSIJE” – Srbija postaje novi Izrael
Autor: Glas javnosti
Pre deset godina se u Srbiji pojavila jevrejska doktrina „Mojsije“ koju su gotovo svi srpski polit- analitičari ocrnili kao još jedan pamflet u nizu , sličan „protokolu Sionskih mudraca“.
Ratovi u Palestini i Ukraini, zemljotres u Zapadnoj Evropi, duboka pukotina u američkoj „dubokoj državi“ govore da „protokoli“ nisu tako običan pamplet. Neki svetski intelektualci tvrde da je pojava „protokola“ duboka i veoma vešta najava onog što se danas upravo dešava u svetu a vezano za trajno rešenje jevrejskog problema.
Dvadeset vekova Jevreji ratuju da dođu do svoje države. Došlo je vreme da se Karl Marks raduje zbog svoih stihova:
“Proleteri (Jevreji ) svih zemalja ujedinite se!"
Tuča sa Arapima u Palestini, tuča američke (jevrejske ) „duboke države“ sa Trampovim „mirotvorcima“, Ukrajina prepunjena jevrejskim „alatom“, Ruska tajkunska sila, nacistička Nemačka okupana milionima muslimanskih izbeglica.... Srbija koju spašavaju izraelske investicije...
Da vidimo šta je tačno pisao brat Abraham i šta se ostvarilo od teksta „Operacija Mojsije“. Tekst je neznatno skraćen bez promene smisla sadržaja.
Na međunarodnoj diplomatskoj sceni pojavili su se planovi izmeštanja stanovništva i institucija države Izraela u slučaju da islamski teroristi pobede u ratu sa Amerikom.
Svetski analitičari tvrde da će u narednih pedeset godina Srbija postati idealno mesto za stvaranje nove jevrejske države.
Najnovije političke, vojne i ekonomske inicijative govore u korist ove tvrdnje. PAD IZRAELA!
Samo nas jedna decenija deli od obeležavanja veka netrpeljivosti i sukoba između Arapa i Jevreja oko statusno najkontroverznije države na svetu – Izraela.
Glavni grad Izraela, Jerusalim, predstavlja istorijsku lokaciju koja je kolevka i sveto mesto islama, hrišćanstva i judeizma, tri najuticajnije svetske religije. Jerusalim je posle dve hiljade godina ponovo postao glavni grad Izraela, ali tek posle „Sedmodnevnog rata“, kada je okupiran u jevrejskoj kontraofanzivi protiv jordanskih snaga.
U katastrofalnom porazu protiv Izraela, pored velikih gubitaka u ljudstvu i tehnici, neke su izgubile i teritorije, kao na primer Sirija koja je ostala bez Golanske visoravni.
Uživajući podršku SAD, Izrael je ignorisao zahteve UN za povraćaj teritorija gradeći na njima vojna utvrđenja i etnički čista jevrejska naselja.
IZVOR: Gamma imaž / Anatolij RIbakov
Osim odnosa sa susedima, glavni problem „biblijske države“ je pitanje palestinske nacije, arapskih starosedelaca. Tokom stvaranja Izraela, stotine hiljada Palestinaca bilo je proterano u okolne arapske države i izbegličke kampove. Izraelski zločini doveli su do oružanog otpora koji je predvodila Palestinska Oslobodilačka Organizacija (PLO) sa Jaserom Arafatom na čelu.
Iako je u najtežim trenucima svoje borbe PLO ponekad pribegavao i klasičnom terorizmu pri čemu su često stradali nevini, Arafat je uz Če Gevaru postao jedan od glavnih simbola otpora i borbe za slobodu u dvadesetom veku.
Promena svetske političke scene nakon raspada Sovjetskog Saveza doprinela je da čak i arapske države uskrate podršku palestinskom otporu. Amerikanci su tražili priznavanje Izraela, a Arapi su zahtevali rešavanje palestinskog pitanja. Pod pritiscima sa obe strane kompromisno rešenje je nađeno u stvaranju palestinskih autonomnih oblasti u pojasu Gaze i Zapadne obale.
Palestinska „Intifada“ je prekinuta, a izraelska vojska se povukla.
Iako se činilo da je rešenje na pomolu, mir nije dugo trajao. Diplomatski nepromišljeni potez Jasera Arafata, koji je podržao Irak u Zalivskom ratu, dao je zeleno svetlo Izraelu da krene u konačni obračun sa palestinskom državom.
Od tada Izrael otvoreno primenjuje etničko čišćenje, napada na civilna i izbeglička naselja, vrši atentate i otmice, upade i borbena dejstva na palestinskoj teritoriji. Ovi postupci izazvali su novi ciklus nasilja i jačanje palestinskih terorističkih grupa.
Ponovni rat u Palestini iskorišćen je kao glavni argument u borbi islamskih terorista protiv zapadnog sveta, od Hamasa i Hezbolaha do Al Kaide i Gama Islamie. Amerika i Izrael vode „globalni rat protiv terorizma“, zapravo protiv navedenih terorističkih organizacija, ali njegov ishod je neizvestan.
Zato je napravljen plan „Mojsije“, za izmeštanje stanovništva i institucija Izraela u slučaju pobede islamskog terorizma u ratu sa Amerikom.
ANTISEMITIZAM I SRBIJA!
U vreme hladnog rata svet je i po pitanju Izraela zauzimao suprotne stavove. Naša zemlja, predvodnica „treće strane“ sveta u vidu Pokreta nesvrstanih zemalja, zastupala je stav da je „Izrael veštačka tvorevina stvorena voljom velikih sila primenom sile i nepravde“, što joj je omogućilo važnu diplomatsku i ekonomsku ulogu na Bliskom istoku.
Bezbrojni poslovni aranžmani, koncesije na naftna polja, izvoz stručnjaka, tehnologije, ali i vojne opreme i naoružanja govorili su u prilog profitabilnom stavu nepriznavanja Izraela.
Osim što je sarađivala sa arapskim državama, SFRJ je pružala diplomatsku, vojnu i logističku pomoć PLO i Jaseru Arafatu.
Vojnička i obaveštajna obuka palestinskih boraca za slobodu sprovođena je u kampovima za obuku na teritoriji Jugoslavije, ali i arapskih zemalja.
Vrhunac ove saradnje bio je kada je SFRJ primila ranjene borce PLO posle izraelske agresije i okupacije Libana. Scene ranjenika koji mašu našim zastavama i nose Titove slike dok ih iznose iz aviona izazvale su nepodeljene simpatije za borbu PLO sve do današnjih dana.
Ipak, vremena su se promenila.
Sa nestankom SSSR-a i početkom raspada SFRJ i naše državno rukovodstvo je priznalo postojanje države Izrael sledeći primer arapskih država. Prekinuta je svaka pomoć PLO, jedino je zadržana neformalna ambasada palestinske samouprave u Beogradu. Važno je napomenuti da za sve vreme dok je zvanična politika SFRJ bila na strani PLO i arapskog sveta, u Jugoslaviji nije bilo antisemitizma.
Na našim prostorima Jevreji žive više od 400 godina, još od proterivanja iz Španije i Portugala u XIV veku. Veliki broj Jevreja našao je utočište u okrilju tada najžešćeg protivnika Španije – Turske. Jevreji su tada u velikom broju došli i u Srbiju, Bosnu i Makedoniju. Jevreji su tokom četiri veka bili ravnopravni učesnici u životu srpske države.
Neki od velikih predstavnika srpske kulture i inteligencije bili su upravo Jevreji.
Književnici Oskar Davičo, Danilo Kiš, Aleksandar Tišma, slikari Oskar Herman, Leon Koen, Ivo Rajn, ali i naučnici kao što su Gavro Švarc, Lavoslav Šik, Zvonimir Rihman, Mirko Brejer i drugi.
Do početka Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji živelo je preko 60.000 Jevreja, ali nacistički teror preživelo je svega 15.000.
Između 1948. i 1952. godine 8.000 domaćih Jevreja preselilo se u Izrael.
Prema popisu iz 1991. godine, u SR Jugoslaviji je ostalo oko 3.000 Jevreja.
U Vojvodini je registrovano 513 Jevreja, što čini 0,02% ukupnog broja stanovnika.
Samo u Novom Sadu živi nešto više od 100 pripadnika ove nacije.
DAVID PROTIV GOLIJATA
Ideja o izmeštanju stanovništva i institucija u slučaju sloma jevrejske države datira još od prvog arapsko-izraelskog rata.
U vreme hladnog rata Izrael je bio svestan da je njegov opstanak vezan za sudbinu Amerike i Britanije. Bez američke podrške, Izrael bi nestao i pored velikih gubitaka ujedinjene arapske vojske. Izraelsko rukovodstvo je bilo u dilemi na koji način da odbrani posle toliko godina ponovo uspostavljenu državu. Operacija „David“ šifrovano je ime za prvu soluciju odbrane Izraela.
Naziv operacije je preuzet iz starozavetnog predanja – David je trebalo da simbolizuje Izrael u borbi protiv Golijata koji je predstavljao arapski svet i SSSR. Operacija „David“ je predstavljala klasičnu odbranu granica i teritorija, i to po svaku cenu.
U tu svrhu od Amerike je bila zatražena tehnologija za proizvodnju atomskog oružja.
Pošto SAD nije bila najsigurnija u jevrejsku hladnokrvnost, ova tehnologija je u Izrael došla tek sedamdesetih godina. Posle dve ratne pobede Amerikanci su procenili da su Jevreji dovoljno zreli da vladaju situacijom u slučaju trećeg arapsko-izraelskog rata.
Želeći da se pri odbrani zemlje maksimalno osloni na sopstvene izvore u slučaju poraza SAD, Izrael je razvijao i sopstvenu vojnu industriju.
Izraelska vojna industrija – IMI je razvila proizvodnju svih vidova naoružanja, od klasičnih do najmodernijih borbenih sistema.
Iako ne priznaje da poseduje nuklearno oružje, Izrael je više puta pretio upotrebom ovog oružja u slučaju novog napada na njihovu zemlju.
Operacija „Mojsije“ predstavlja drugu opciju izmeštanja stanovništva Izraela.
Jasna je asocijacija na priču iz Starog zaveta u kojoj je Mojsije izveo izrailjski narod iz Egipta otvorivši prolaz kroz Crveno more vodeći ga ka obećanoj zemlji. Ovom planu nije išlo u prilog to što bi poraz SAD značio i nestanak Zapadne Evrope, a upravo to su bile alternativne destinacije novog Izraela.
U Africi su se u to vreme stvarale nove nezavisne države, Južna Amerika se tresla od kubanske revolucije, Azija i Australija su osećale pretnju Crvene Kine koja bi u jurišu počistila marionetske režime, tako da ni tamo ne bi bilo mesta za zidanje novog Jerusalima.
BEG U EVROPU!!!
Pošto su bili upoznati sa planom SAD koje su u narednih trideset godina želele da prisvoje 80% svetskih rezervi nafte, okupacijom Sirije, Libije, Iraka, Irana, Izraelci su prognozirali jačanje islamskog terorizma i sukob civilizacija globalnih razmera.
Analitička služba Mosada (izraelska kontraobaveštajna služba) trebalo je da izradi detaljnu analizu za odabir nove zemlje pri čemu su se morali uzeti u obzir sledeći zahtevi:
– buduća teritorija Izraela mora biti država u čijoj prošlosti nije bilo antisemitizma, tj. da u njoj ne deluju jači antisemitistički pokreti i partije;
– to ne sme biti nacionalna već pre svega multikulturalna građanska država;
– većinsko stanovništvo ne sme biti islamske veroispovesti;
– teritorija države mora biti kompaktna celina sa definisanim granicama;
– poželjno je članstvo u političkim i vojnim evroatlantskim organizacijama;
– država mora da ima izlaz na značajnije more i osnovnu infrastrukturu;
– broj stanovnika ne bi trebalo da bude veći od 10 miliona;
– ekonomski sistem mora biti otvorena kapitalistička privreda sa velikim procentom stranog kapitala;
– pre početka evakuacije, izraelska država i njeni građani treba da poseduju 25% privrede i zemljišta odabrane zemlje.
Izbor je sužen na evropski kontinent i Rusku Federaciju, jer su Afrika i Azija po mišljenju Mosada trajno nestabilna područja gde velike sile ne bi tolerisale stvaranje novih država.
Zbog veličine Ruske Federacije i nenaseljenosti pojedinih oblasti, razmišljalo se o ponudi za otkup teritorija. Tada je na vlasti bio Boris Jeljcin, koji bi za određenu sumu i pod jačim pritiskom pristao na takvu ponudu. Ipak, Jevreji su odustali od ove ponude pošto je u Rusiji antisemitizam endemski – bilo ga je i pod carevima i pod komunistima. U takvim uslovima bili bi verovatniji novi sukobi, nikako novi Izrael.
Kao i Rusija, i Evropa je imala antisemitističku prošlost.
Od Španije u XIV veku pa do Nemačke i njenih saveznika u Drugom svetskom ratu, gotovo sve države Zapadne i Istočne Evrope u svojoj istoriji imaju makar po jedan veliki progon Jevreja.
SRBIJA – POSLEDNjE UTOČIŠTE!!!
U detaljnoj analizi bivših republika SFRJ, Republika Srbija se pojavila kao kandidat koji bi uz eventualna doterivanja mogao da bude idealan izbor za novi Izrael.
Razlozi su sledeći:
– antisemitizam kod Srba neuporedivo je blaži nego u ostalim balkanskim zemljama;
– Srbija je po Ustavu, ali i po broju nacionalnih manjina, građanska a ne nacionalna država;
– većinsko stanovništvo je hrišćansko a islamski deo je izolovan, što je kasnijim dešavanjima i formalizovano u obliku okupacije Kosova i Metohije;
– i pre 5. oktobra u Srbiji je postojala tendencija da se krene u evroatlantske integracije a sa petooktobarskim prevratom se krenulo i u praktičnu realizaciju;
– izlaz na more čak i u slučaju raspada zajednice sa Crnom Gorom bio bi obezbeđen preko Grčke do Egejskog mora;
– Srbija je vremenom postala otvorena za strana ulaganja.
Poslednji uslov, koji je podrazumevao vlasništvo nad 25% nepokretnosti, svoju realizaciju dobio je dolaskom vlade „ekonomskih eksperata“ na saveznom i republičkom nivou.
Činjenica koja je posebno odgovarala realizaciji izraelskog plana je bio katastrofalan natalitet većinskog naroda u Srbiji.
Matematički je dokazano da će za pedeset godina Srbi u Srbiji postati manjina. Takva šansa se nije smela propustiti.
Tel Aviv je dao zeleno svetlo za početak realizacije operacije „Mojsije“.
Početak mešanja Izraela u dešavanja na prostoru SFRJ poklapa se se dolaskom demokratske administracije Bila Klintona.
Najistaknutiji učesnici američke politike prema Srbiji iz Klintonovog kabineta bili su upravo jevrejskog porekla.
NOBELOVCI I OLIGARSI
Iako su se u operaciji „Mojsije“ posebno isticali američki Jevreji ne treba zaboraviti ni njihove evropske sunarodnike. Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir, posetio je Srbiju da bi na licu mesta čuo i video istinu o zločinima nad srpskim narodom.
Posle gotovo dve nedelje provedene u Srbiji, Vizel se po povratku u Francusku javio sa arsenalom optužbi na račun Srbije i njenog naroda.
Prilikom njegovog boravka ostala je upamćena Vizelova ravnodušnost na svedočenje dečaka iz Gospića kome su ustaše pred očima zaklali oca i majku. Da li je slučajnost što su i druga dva najistaknutija evropska srbomrsca bili Jevreji – desničarski filozof i publicista Anri Bernard Levi i ozloglašeni kosovski administrator Bernard Kušner.
Posebno mesto u aleji jevrejskih „velikana“, koji su dali svoj doprinos krizi na tlu bivše SFRJ i uticaja na unutrašnju političku i medijsku situaciju u Srbiji, pripada američkom Jevrejinu mađarskog porekla Džoržu Sorošu.
Njegova organizacija Fond za humano i otvoreno društvo još uvek deluje u našoj zemlji.
Upravo je on – zajedno sa ruskim jevrejskim oligarsima, Borisom Berezovskim i Mihajlom Khordohovskim – za vreme vlasti Borisa Jeljcina trebalo da bude nosilac projekta otkupa teritorija u Rusiji potrebnih za stvaranje novog Izraela..png)
IZVOR: Ustupljena fotografija / Mosad
Sličnu ponudu Soroš je prošle godine izneo i Srbiji predlažući joj prodaju Kosova i Metohije. Svi navedeni ugledni evropski i američki Jevreji dali su svoj doprinos realizaciji plana „Mojsije“. Njihove odluke i napori bili su samo deo aktivnosti u Mosadovoj strategiji „uticanja na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granice i etničke strukture odabrane države“.
Drugi deo plana trebalo je da bude izveden na licu mesta uz pomoć ljudi iz Srbije.
Zdušno podržavajući pojedine opozicione političke partije tog vremena, jevrejski lobisti su pripremali svoje pulene koji su planirani da u budućnosti preuzmu vlast u Srbiji.
Petooktobarskim prevratom i dolaskom koalicije DOS na vlast konačno je „krunisan“ dugogodišnji rad obaveštajnih službi SAD i Izraela.
OD PROSVETE DO PRIVREDE
Priča o operaciji „Mojsije“ ne bi bila kompletna ako se ne bi spomenulo izručenje građana Srbije Haškom tribunalu. Optužnicu za zločine na Kosovu, po kojoj je isporučeno bivše državno i vojno rukovodstvo, podigla je tužilac Luis Arbur, kanadska Jevrejka, koja je na tom položaju zamenila Jevrejina Ričarda Goldstona.
Istovremano sa zakonodavnom delatnošću država se i u ekonomskom pogledu potpuno predala ulagačima iz Izraela. Realizujući uslov o posedovanju minimalnih 25% privrede i zemljišta, od strane izraelske države i građana Izraela pre početka kolonizacije, izraelski biznismeni i firme preplavile su Srbiju.
Simptomatično je da je tadašnji ministar za poljoprivredu Dragan Veselinov, i pre nego što je postao ministar, putovao u Izrael gde je samoinicijativno razgovarao o mogućnostima kupovine izraelskih sistema za navodnjavanje u vrednosti od 400 milona dolara. Izraelci su tom prilikom iskazali interesovanje za privatizaciju mreže kanala DTD kao strateški važnog sistema čijim bi posedovanjem kontrolisala gotovo celokupna proizvodnja hrane u Srbiji.
U svetlu „vojvođanskog projekta“ postavlja se pitanje zbog čega bi Vlada Republike Srbije finansirala navodnjavanje zemljišta kada je u svom programu najavila privatizaciju i prodaju poljoprivrednih kombinata strancima koji u posedu imaju već većinu obradivog zemljišta u Vojvodini. U izraelskim krugovima postoji interes i za druge oblasti, pre svega za oblast nekretnina, prehrambenu industriju i telekomunikacije.
-Kompanija „Astrum“ je kupila nekoliko hektara preko puta Kalemegdana.
-Firma „Europort“, u saradnji sa američkim „Kolijersom“, kupuje komplekse zemljišta u blizini aerodroma „Surčin“.
-Kompanija „Levinstajn“ i Saul Loten kupili su zemlju na teritoriji Novog Beograda.
-Firma „Kardan“ i „Englel“ zainteresovane su za kupovinu nekoliko značajnih nekretnina u Beogradu.
-Najveći izraelski koncern za kafu, čokoladu i slatkiše „Elit“ uložio je 15 miliona evra u kupovinu kompanije „Doncafe“.
-Kompanija „Avital“ na jugu Srbije kupila je fabriku čokolade.
Pitanje odabira vojnotehničkog partnera strateško je pitanje od nacionalne važnosti jer se tiče nacionalne strateške odbrane.
Ovi i slični ataci biće logičan ishod bliske saradnje Srbije sa vojnim i obaveštajnim službama Amerike i Izraela. Da li je ostatak Srbije isto tako spreman da pristane na plan nestanka Srbije i stvaranje novog Izraela na tlu naše zemlje, možda će se najbolje videti onoga dana kada nam se sledbenici Osame Bin Ladena budu obratili u svom prepoznatljivom maniru.
Na kraju teksta su objavljena imena svetskih političara ali i srpskih građana koi su učestvovali u raspadu Jugoslavije a kasnije i Srbije sa Crnom Gorom.
Za ili protiv Jevreja
Šta je od svega tačno. Šta donosi širenje teksta „Operacija Mojsije“ ? Logika govori da bi dobri odnosi sa Izraelom doneli bolji status Srbije u obračunu koi nesumnjivo dolazi na Balkanu. Ko sa kime i ko protiv koga?
Bez rata sa albanskim muslimanima nema smirivanja situacije na Kosovu i Metohiji. Priča o pomirenju i dobrosusedskim odnosima je samo „žvaka za seljaka“. Da li je na pomolu novi opštebalkanski rat? Može da bude. Istorija se često ponavlja. Trka za saveznicima je u toku.
Pitanje: Da li je „Operacija Mojsije“ realna opcija? Koliko bi ta opcija koštala Srbiju? Sačekajmo da vidimo kako će se završiti tuča Rusije sa Ukrajinom i pounijaćenom Evropom + Amerika i Engleska. Nije van pameti da je centralna Ukrajina obećana jevrejska zemlja. Usput, bogat je to plen a Ukrajina defloriusana mlada ali ipak mlada, plus Odesa, novi Holivud.
Ako Srbija mora da bira između lukavih Jevreja i nasilnih muslimana što se zovu Bošnjaci, a žive oko Sarajeva i poturčenjaka iz Sandžaka, šta da izabere. Često spominjana opšta neutralnost u postukrajinskom ratu podrazumeva da Srbijom i dalje vlada kontraverzni biznis i čuveni investitori rodom iz Crne Gore dok bratski čerupaju srpska sela Beogradski Neimar i glasaju za ljubav Srebrnice.
Ps. Znate li za čuveni vic iz 1973-e godine:
-Šta da radimo ako privredna reforma Džemala Bijedića propadne?
- Najbolje da objavimo rat Americi pa da živimo okupirani, ko zapadni Nemci!
Eto, poštovani klijenti, dočekali ste da srpski analitičar uči Jevreje šta da radi.
Svaka čast, postali smo Jevreji –početnici!
Priredio i dopisao Šone Ninin
BONUS VIDEO:
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
