TRGOVINA GENOCIDOM (2)

U današnjem svetu se događaji ređaju nezabeleženom brzinom, iako je to posebna globalistička strategija da se svet dovede u stanje izuzetne krize i time sruši otpor najmorbidnijim planovima, svet opet nekako odoljeva i bura protesta i pobuna raste svakog dana.

U tom smislu nemoguće je zaobići događaje u SAD, posebno vezane uz ubistva i atentate i da bi se donekle tačno razumela priroda i razmeri navedevnih dešavanja treba pre svega pogledati i pratiti kakve poruke takvi događaji šalju javnosti i kakav je realan uticaj na društvena i politička kretanja. Specifično ubistvo Čarli Kirka, ličnosti u administraciji Donalada Trampa, ima sve elemente pretnje širem javnom prostoru sa ozbiljnim zaoštravanjem i podelema u društvu. Postoje i brojni dokazi da se ovaj atentat nije ni odvio posebno se referirajući na ceremonije posle atentata sa krajnje čudnim ponašanjem gotovo celog establišmenta. Iako u krajnjem slučaju nije isključeno da je navedena ličnost ipak ubijena, ali u drugim okolnostima, sve su ovo delovi daleko opsežnije operacije uvođenja SAD država u stanje građanskih zaoštravanja koja ipak mogu afektirati ceo svet. Usput treba napomenuti da su atentati veoma moćan mehanizam za izazivanje daleko dramatičnijih svetskih kretanja, kao što treba istaći da današnja tehnologija pruža niz mogućnosti za provođenje lažiranih opreracija najrazličitije tehnologije, a u ovom konkretnom slučaju koristeći dvojnike, sofisticirane maske ili čak klonove. Tako je na događaju CES 2024. g. čitav jedan izložbeni prostor bio posvećen metodama kloniranja sa ponudom o izboru raznih karakteristika, pa čak i životnog doba i to za cenu od milion i po evra. U ponudi nisu samo naglasili da te ljušture koje liče na ljude ne posuđuju dušu od ličnosti domaćina. I na kraju zašto bi ovo trebala biti tema? Pa upravo zbog toliko manipulativnog karaktera čitavog globalističkog nastupa danas u svetu na planu kako smo na početku istakli u metodama zbunjivanja, obmanjivanja i u krajnjem slučaju kreiranju čitavog svetskog mnjenja u interesu agende. Zato danas treba pratiti namere i projeketovani utisak na društvo kao najpouzadniji činilac orjentacije prema onom što nam se prezentuje. Najčešće su te strategije definisane nekim novim metodama globalističke kontrole kao projektovanim ishodima ili su to operacije pod lažnom zastavom ili operacije koje imaju dublju prirodu kontrole i ucene.

Distopijski događaji

Ništa manje distopijski događaj planiran je opet u SAD i to od 1. oktobra kada treba stupiti na snagu tzv. Džinius Akt (Genius Act) koji treba 35 triliona dolara duga SAD da konvertuje u kriptovalutu da bi kako kažu moglo da se počne iz početka. Otprilike ova procedura zapravo najbolje opisuje distopijsku realnost kriptovalute ili digitalnog novca, samo je pitanje kako će se na tržišta valuta odraziti ova „nulta bomba“ i poigravanje sa realnim ekonomskim kategorijama. Ili to nije najveća briga, jer planovi u EU su da se 3500 milijardi evra privatne imovine pretvori u investicioni fond deluje sa istom „nulom“ za vlasnike i na isti način kao što je gore naveden proces anuliranja vrednosti. Bez svake sumnje samo ovi navedeni događaji će uzrokovati poremećaje u ekonomskim kretanjima u svetu koje će opet sva je prilika kompenzovati, također, digitalnim valutama, jer je guranje strategije digitalnog novca imperativ Novog svetskog poretka. Da su stvari postale naopake vidi se i po zatvaranju 86 miliona bankovnih računa u nekada komunističkom Vijetnamu, jer su građani odbili biometrijsku verifikaciju i neki analitičari ističu da se mi zapravo nalazimo u vremenu najveće pljačke u istoriji sveta. Sada, dakle, definitivno možemo reći da je počelo i da govor o „normalnosti“ gubi trku pred konkretnom realizacijom planova Agende.

Ali, naravno to nije sve, švajcarska vlada je pre neki mesec tražila dozvolu da pristupi bazi izuzetno opasnih patogena koji postoje u brojnim biolabaratorijama širom sveta za realizaciju test događaja nove zdrastvene krize koji bi se opet trebao odviti 5. novembra ove godine. Istina posle godina ukazivanja na ovakav razvoj događaja izgleda nema greške u predviđanju, ali svakako će biti greške u oceni i razmerama posledica koje mogu nastupiti povodom globalističkih nastupa samo poslednja dva meseca ili drugim rečima rečeno zamka za ceo svet se gradi polako i posvećeno i možda bi trebalo da ponovo pročitamo šta je to tako „lepo“ planirano u sporazumu Pakt za budućnost koji je i Srbija potpisala. Nikako ne treba zanemariti ni igrokaz sa diplomatijom čuvenog predsednika SAD, ipak se odlučio za rat sa Ruskom Federacijom i vreme raznih pregovora je iskoristio za ratne pripreme ostavljajući čitave narode zatečene razvojem događaja. Definitivno je vreme da vidimo da zapravo mi plaćamo šou lažnih maski i divljih opsena, a to dalje znači da je potrebno izaći iz sfere trendinga društvenih mreža, prosto prestati sudelovati u manipulacijama lažnih demokratskih procesa, suočiti se stvarnošću brutalnih laži i braniti se od neposredne opasnosti proklamovanih globalističkih napada i mera koje kucaju na vrata većine država sveta i koje pod formom tzv. institucionalnog reda traže da se pokorimo aveti Agende.

Ko to trguje živim Svetim Mučenicima?

No, pođimo i na naše prostore i primetimo opšte stanje razorenja institucija, kriminalizaciju i pljačku svih resursa uz dinamiku izdaje svi nacionalnih interesa koja teče gotovo bez problema. Nezaobilazno treba pomenuti i vojnu paradu pod nazivom „Snaga jedinstva“ kako se to izdajnici vole kititi rečima i retorikom u sred najopskurnijih procesa izdaje pritom upotrebljavajući državne institucije u brojne manipulacije. Iako je vojna parada bila samo za odabrane i građane i medije, dok je narod ostao da iz daljine gleda paradu zajedno sa pripadnicima policije i žandarmerije, iako je bina bila ispunjena zvaničnicima kao u tursko doba ili moglo bi se reći zvaničnicima sa koca i konopca, iako su čelnici i komandni kadar vojske Republike Srbije sa pravom prozivani od brojnih udruženja i građana zbog podrške veleizdajniku i njegovom režimu, ipak su ovi mladi ljudi pripadnici vojske Srbije stisli zube i odradili sve kako treba poručujući svima, a pre svega veleizdajniku da i u ovim uslovima pune okupacije imaju odlučnosti i discipline, ali i minimum dostojanstva koje izdajnike najviše boli i sve to u vreme najgore državne uprave u istoriji moderne srpske države. Naravno, to opet ne umanjuje odgovornost rukovodeđeg kadra vojske Srbije za saučestvovanje u gaženju ustavnog poretka u delu ignorisanja stvaranja lažne separatističke tvorevine na tlu Republike Srbije. Ili drugim rečima pitamo - Na kojoj teritoriji Republike Srbije deluju jedinice vojske Srbije i šta predstavlja odbrana od oružanog ugrožavanja spolja po kojem je vojska Srbije dužna da deluje (član 139. Ustava Republike Srbije), kada će biti tako obeležen praznik na KiM i kada će na KiM biti razvijena zastava Srbije koju nose 100 pripdanika vojske Srbije? Dakle, posmatrajući vojne parade zapadnih zemalja i usprkos svog mizernog stanja u državi, ova parada je dala dovoljno materijala za generalskog posmatrača onih snaga koje su sa ovom vojskom nedavno potpisale primirje i definitivno tema tog izveštaja predominatno neće biti tehnička sredstva iz poznatih blisko istorijskih razloga i pitanje – Da li je ova vojna parada bila upriličena samo zbog tog izveštaja?


U kontekstu svega ne zaboravimo da smo okruženi novim vojnim savezom susednih država, ne zaboravimo da je Republika Srpska u novim izuzetnim uslovima opstanka, ne zaboravimo je ustavna i društvena kriza zbog izdajničkog i kriminalnog delovanja ove vlasti dosegla nove granice, da se u region dovlače NATO snage, da se u regionu razvijaju separatistički procesi i da je tretiranje srspkog naroda kao tzv. agresora direktan rezultat izostanka priznanja genocida nad srpskim narodom u NDH i da je manipulacijom istorijskih činjenica obezbeđen besomučni napad na sav životni i istorijski prostor srpskog naroda. Bezočnost izdajnika vere i države se ogleda u prgegovaranju ili trgovini oko tzv. Temeljnog ugovora po kojem treba po svaku cenu izbeći priznanje genocida nad srpskim narodom u NDH kao temelju svih neprijateljskih nastupa u proteklim ratovima na prostoru srpskih zemalja na planu otimanja svih resursa srpskog naroda od teritorije do kulturnog nasleđa do svetinja SPC kao jedinstvenog pravoslavnog duhovnog prostora u čitavom svetu. Apsolutno ne treba zaboraviti da su svoju sramnu ulogu potvrdili poslanici vladujuće strukture koji su u tri navrata odbili da podrže Rezoluciju o genocidu nad srpskim narodom u NDH pokrenutu od grupe preživelih logoraša stratišta u NDH koji čitavih 80 godina pretekoše u čekanju da dostojno obeleže nezabeleženo stradanje srpskog naroda od kad je sveta i veka. Ovde treba dodati da su Jevreji i Romi uspeli realizovati priznanje genocida nad pripadnicima svoji naroda u NDH na međunarodnom nivou pod jedinstvenim imenima Holokust i Samudaripen, iako je stradanje ovi naroda u NDH bilo neuporedivo manje od stradanja srpskog naroda i ova međunarodna priznanja nisu bila dovoljan argument trgovcima genocidom da pregovori o Temeljnom ugovru nikako ne mogu izbrisati stotine i stotine hiljada stradalnika srpskog roda.

I sada upitajmo sami sebe ponovo, da li bi bilo moguće orkestrirati onakvu hajku i rat protiv srpskog naroda devedestih godina u celom regionu da je bilo priznanja genocida nad srpskim narodom u NDH? Da li je 110 000 stradalne dece do 14 godina po izvorima i istraživanju prof. dr Srboljuba Živanovića moguće pred licem srpskog naroda prekrajati i trgovati i to od zvaničnika i predstavnika SPC i države Srbije i da li ijedan narod na svetu sme takav greh dopustiti i prihvatiti? Da li se broj od 1 800 000 žrtava genocida srpskog naroda na celoj teritoriji NDH po svetskim izvorima prevashodno nemačkim može relativizovati i koliko košta ta relativizacija i nećemo li tu relaitivzaciju platiti novim stradanjem? Da li smo svesni da nas izdajnici vere i države guraju u greh samoporicanja i samoponižavanja sopstvenih Svetih Mučenika ne bi li nas učinili saučesnicima ove izdaje? Da li oni koji nas mrcvare i uvode u jeres ekumenizma zbunjuju sjajnim pričama o jedinstvu dok ne otmu i svetinje na Kosovu i Metohiji i dok, daleko bilo, ne dovedu na srpsku zemlju glavnog satanistu naslednika oni satanista koji su na 59 načina ubijali srpski, jevrejski i romski narod u NDH. Zar smo izgubili iz vida sopstvenu odgovornost za prepuštanje stotina svetinja SPC u Severnoj Makedoniji nekakvoj novoj crkvenoj zajednici koja u tim svetinjama pravi hotele, diskoteke ili ih ostavlja napuštne i urušene. Da li neko danas može da snima tzv. dokumentarce na KiM izostavljajući ličnost i delo Blaženopočivšeg Vladike Artemija koji je u 60 godina monaškog života rukopoložio stotine monaha obnavljajući Eprarhiju raško-prizrensku u najtežim uslovima za primer svim eparhijama i kako to ružičasto pravoslavlje utemeljivače ustaških logora zove „blaženim i svetim“, a ispovednike vere Pravoslavne najgorim imenima brisajući ih iz saborne borbe srpskog naroda za opstanak na KiM u svojim tzv. dokumetarcima. I da se upitamo najvažnije pitanje – Čime ćemo Gospoda pre naljutiti, da li svojom ignoracijom stradalnika sopstvenog naroda ili gaženjem svetih dogmata i zakona? I da se naravno zapitamo koliko košta izdaja vere i države – Ko to trguje živim Svetim Mučenicima?

Iz ovog nebivalog stanja i vrzinog kola izlazi se samo istinom, istinom o veleizdaji vere i države, istinom o onima koji su življi i svetliji od nas i koji i od nas traže da budemo dostojni večne žrtve, istinom koja gradi naše dostojanstvo i ovde među srpskim oranicama i gore među horovima Svetih Srba. Potpuno je jasno da se narod srpski treba organizovati u postupku donošenja Rezolucije o genocidu nad srpskim narodom u NDH i upućujući na znanje svim narodima da je nad srpskim narodom izvršen jedan od najmonstruoznijih genocida u istoriji sveta i da ovaj neophodni korak konačno bude brana od daljnjih stradanja i nasrtaja svih neprijatelja. Apsolutno je i nesumnjiva odgovornost u tom smislu i svih drugih slobodarskih naroda, ali mi moramo pre svega biti svedoci naše istorije i borci za svetinju ispovedničke žrtve naših Svetih Mučenika. I drugo šta nam je činiti, da onima koji izdaju Svete Mučenike negirajući činjenice nazovemo izdajnicima i da ih i tako tretiramo jer vera Pravoslavna nikad nije išla pod ruku sa licemerjem i zlim delima. Dakle, prestanimo tražiti u veleizdajnicima „snagu jedinstva“, demokratsku odgovornost i pravoslavnu revnost jer oni sa čašću, istinom i državnošću odavno nemaju nikakve veze, oni su samo trgovci.

Nezaobilazno pomenimo grupu građana koja se posvećeno bori i ukazuje na nebivalu izdaju i u borbi na ulici u više od 1800 dana.

„Dug prema našim stradalnim Svetim Mučenicima je večan, budimo i mi saradnici njihovog Svetog svedočenja!“


AUTOR: mr Gordana Kangrga-Mikulić